한국   대만   중국   일본 
Бока которска ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Бока которска

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Бока Которска )
Бока которска
Поглед на Боку которску
Поглед на Боку которску

   Општине у Боки которско?: Котор , Херцег Нови и Тиват .
    Општина Будва , истори?ски се сматрало да ?е део Боке которске
Држава   Црна Гора
Истори?ски регион   Далмаци?а
Општине Котор , Херцег Нови , Тиват
Површина
 ? Укупно 616 km 2 (238 sq mi)
Становништво
 ? Укупно 67,496
Демоним(и) Боке? (мушки)
Боке?ка (женски)
Светска баштина Унеска
Критери?ум Културно: i, ii, iii, iv
Референца 125
Упис 1979 (3. седница )
Истори?ски грб Боке которске; стилизаци?а из времена аустри?ске власти (1814?1918), када ?е званични обласни назив гласио: Которско господство ( нем. Herrschaft Cattaro )

Бока которска ( вен . Boche de Cataro ), или скра?ено Бока , истори?ска ?е и географска област у данаш?о? Црно? Гори . Као географска област, Бока ?е дефинисана положа?ем Бококоторског залива , ко?и се убра?а ме?у на?ве?е заливе на источним обалама ?адранског мора . Залив има специфичну структуру и састо?и се од неколико ц?елина, почевши од Херцегновског залива , ко?и се сужава у Кумборски теснац , кроз ко?и се потом улази у Тиватски залив , а затим се кроз пролаз Вериге улази у Рисански залив , на ко?и се настав?а Которски залив . Бококоторски залив залази дубоко у копно, а ?егов шири простор ?е оме?ен планинских масивима Лов?ена и Ор?ена . Улаз у залив затвара?у два полуострва, Луштица са ?угоисточне и Превлака са с?еверозападне стране. [1]

Као истори?ска област , Бока представ?а посебну ц?елину чи?и ?е просторни опсег у по?единим раздоб?има био шири од географског подруч?а ко?е ?е дефинисано непосредним приоба?ем самог Бококоторског залива . По том основу, са истори?ом уже Боке блиско су повезане и истори?е околних приморских области, почевши од Грб?а са Будвом на ?угоистоку, до Конавала са Цавтатом за с?еверозападу. Традиционално? под?ели, прошлост Боке се д?ели на четири истори?ска раздоб?а: античко, срд?ов?ековно, новов?ековно и савремено. Током античког периода, на подруч?у Боке су успостав?ене грчке колони?е, а шира област ?е била наста?ена илирским племенима, ко?а су потпала под власт Старог Рима . Бока ?е у сред?и ви?ек ушла као дио Византи?ског царства .

Почетком 7. ви?ека, на шири простор Боке се досе?ава?у српска племена, након чега наста?у и прве кнежевине: Дук?а на ?угоистоку и Травуни?а са Конавлима на с?еверозападу. Кра?ем 12. ви?ека, Бока поста?е саставни дио српске државе Нема?и?а , а потом се на тим просторима см?е?у?у власти Балши?а , Котромани?а , Српске деспотовине и Косача . Током 15. ви?ека, Бока постепено потпада под власт Млетачке републике , а дио области су током 16. и 17. ви?ека држали и Турци, ко?и су потом протерани од стране Млечана, након чега ?е област Боке добила сво?е препознат?иве истори?ске границе. Почевши од 1797 . године, у Боки се см?е?у?у разне власти: хабзбуршка , руска , француска и поново аустри?ска , од 1814 . године. Ова област, чи?и ?е званични назив гласио: Которско господство ( нем. Herrschaft Cattaro ), остала ?е под аустри?ском влаш?у све до 1918 . године.

Након Првог св?етског рата , Бока ?е ушла у састав новостворене ?угословенске државе, а након Другог св?етског рата прик?учена ?е ?угословенско? федерално? ?единици Црно? Гори , тако да се од 2006 . године налази у саставу Црне Горе као самосталне и независне државе.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Сателитски снимак Боке которске

Основни морфометри?ски подаци Бококоторског залива: Укупна површина ?е 87,33 км². Укупна запремина ?е 2.412.306.000 км³. Максимална дубина ?е 60 м. Сред?а дубина ?е 27,3 м. Дужина залива ?е 28,13 км. Дужина обале ?е 105,7 км. Разу?еност обале (K) износи 3,07. Ширина улаза ?е 2,95 км. [ тражи се извор ] Претпостав?а се да ?е на настанак Бококоторског залива утицала флуви?ална ерози?а у плиоцену . Ова? регион ?е познат по на?ве?о? просечно? количини падавина у Европи ? регион Црквице . [2]

Иду?и од пучинског мора према планинском зале?у налазе се продор Оштро , изме?у рта Оштро и полуострва Луштице , затим Херцегновски или Топлански залив , ко?и се преко Кумборског теснаца везу?е за Тиватски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац Вериге према Рисанском заливу на западу и Которском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна лини?а дугачка 33 километра. Улаз у залив широк ?е 3 километра, док ширина Верига ни?е ве?а од 300 метара. Спо?аш?и продор Боке ?е усечен у Вита?инско-луштички гребен, а унутраш?и у Девеси?ско-врмачки гребен. У ре?ефу залива Боке истичу се две удолине, ко?е се пружа?у од северозапада ка ?угоистоку. Спо?аш?а удолина ?е Суторинско-грба?ска и у ?о? се налази Топланско-тиватски залив, а унутраш?а удолина ?е Мори?ско-которска и у ?о? се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружа?у се и оба гребена. Удолине се састо?е од мла?их, палеогенских стена, док су оба гребена изгра?ена од мезозоичних креч?ака . [3] Ужи по?ам означава ма?и унутраш?и залив , ко?и се простире од Верига (т?еснац) према ?угоистоку, до града Котора , по коме ?е и добио назив. [3]

У Боки которско? посто?и и девет острва: Превлака , Мамула и Острво Ваведе?е на самом улазу у Бококоторски залив , Госпа од Милости , Свети Марко и Острво Цви?е?а , Зановетни Шко?иц у Тиватском заливу, те Крто?ска увала, а Госпа од Шкрп?ела и Свети ?ор?е у Рисанском заливу.

Насупрот издашним падавинама, креч?ачко зале?е Боке ?е безводно. Кишница се брзо упи?а, вода понире и изби?а у снажним врелима, на?чеш?е где ?е креч?ак у контакту са непропуст?ивим флишем . У Боки се налази више снажних врела слатке воде односно извора подземних токова крашког кра?а. Ме?у ?има се истичу: ?ако периодско врело Сопот код Рисна, врело Спила код истог места, врело Доброта или ?ута у Доброти, врело Шкурде и ?ака вру?а Гурди? код Котора, врело Грба? итд. Код врела Сопот ?ав?а се на површини мора од 20 м² ?ако к?уча?е воде. Максимална измерена издашност врела ?уте износи 170 м³, док минимум издашности износи само 0,10 м³ у секунди.

Плодно зем?иште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. Девеси?ско-врмачки гребен се састо?и од глиновитих креч?ака ко?и услед распада?а да?у оби?е глине. ?егови на?виши делови су под листопадном вегетаци?ом , а спо?аш?и и нижи делови под зимзеленим жбу?ем . У долинама и увалама има црвенице на ко?о? расту медитеранске културе.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Црквене гра?евине у Боки из 9. ви?ека (1) и 10 / 11. ви?ека (2)

Античко доба [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е Боке било ?е наста?ено од на?стари?их времена. У ово? области се налазе бро?ни археолошки споменици из античког периода. На подруч?у Боке су биле успостав?ене грчке колони?е, а шира област ?е била наста?ена илирским племенима. Током 3. и 2. ви?ека старе ере, Бока се налазила у саставу Илирске кра?евине , ко?а ?е након неколико ратних сукоба ( Илирски ратови ) потпала под власт Старог Рима . Након управне под?еле римског Илирика у 1. ви?еку нове ере, подруч?е Боке ?е припадало римско? провинци?и Далмаци?и . На?знача?ни?е античко насе?е на подруч?у Боке био ?е Рисини?ум ( лат. Risinium ), данаш?и Рисан . Током велике сеобе народа , на ширем простору Боке во?ени су ратови изме?у Византи?ског царства и Источних Гота , а царска власт у области учврш?ена ?е за ври?еме владавине ?устини?ана I (527?565). [4] [5]

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

Бока у саставу државе Стефана Нема?е кра?ем 12. ви?ека

Почетком 7. ви?ека, на шири простор Боке досе?ава?у се српска племена, након чега наста?у и прве кнежевине: Дук?а на ?угоистоку и Травуни?а са Конавлима на с?еверозападу. [6] [7] [8] Тадаш?и опсег српског етничког простора у приморским областима потвр?у?е и франачки хроничар А?нхард , ко?и ?е у сво?им Аналима франачког кра?евства ( лат. Annales Regni Francorum ) заби?ежио, под 822 . годином, [9] да су Срби народ ко?и држи велики дио Далмаци?е ( лат. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur ). [10]

Током 11. ви?ека , шире подруч?е Боке налазило се у саставу државе Во?ислав?еви?а , [11] а средином 12. ви?ека долази до привремене обнове византи?ске власти у приморским градовима и областима. [12] Кра?ем 12. ви?ека, Бока поста?е саставни дио српске државе Нема?и?а , а Котор доби?а посебан знача? као ?едан од на?знача?ни?их градова сред?ов?ековне Срби?е . Током друге половине 14. и прве половине 15. ви?ека, на ширем простору Боке см?е?у?у се власти Балши?а , Котромани?а , Српске деспотовине , Косача и Црно?еви?а . [13] [14] [15] [16]

Током сред?ов?ековног раздоб?а, становништво Боке ?е било хриш?анско , ?едним ди?елом православно , а другим римокатоличко . Православни хриш?ани су потпадали под надлежност Зетске епархи?е , ко?у ?е 1219 . године основао први српски архиепископ Свети Сава . Прво с?едиште ове епархи?е било ?е управо у Боки, на Михо?ско? превлаци у Манастиру Светог архан?ела Михаила . [17] На?знача?ни?а римокатоличка установа у ово? области била ?е Которска бискупи?а , ко?а ?е од српских кра?ева из династи?е Нема?и?а добила посебне привилеги?е у виду надлежности над римокатоличким трговачким колони?ама у ц?елокупно? унутраш?ости сред?ов?ековне Срби?е .

Изме?у Млетака и Турака [ уреди | уреди извор ]

Стара карта Боке из 16. ви?ека

Кра?ем 14. и почетком 15. ви?ека, Млетачка република ?е почела да шири сво?у власт према подруч?у Боке. Млечани су искористили Први скадарски рат , а потом и Други скадарски рат за учврш?ива?е свог положа?а у ово? области. Након успостав?а?а млетачке власти у Котору и Будви, у више наврата ?е покушано и покорава?е Грб?а. Од кра?а 15. до почетка 18. века, дио Боке налазио се под турском влаш?у, а на?важни?е турско упориште у ово? области био ?е Херцег-Нови , ко?и се од 1482 . до 1687 . године налазио у саставу Херцеговачког сан?ака . Турска власт ?е из ових области протерана током млетачко-турских ратова (1684?1699) и (1714?1718). [18]

Пуна власт Млетачке републике [ уреди | уреди извор ]

Адмирал Мати?а Зма?еви? (1680?1735), ?едан од на?знаменити?их Боке?а из времена млетачке власти
Стара карта ( 1690 ) приморских области, од Боке до Скадарског ?езера

Млетачка власт на подруч?у Боке досегла ?е на?шири опсег у ври?еме склапа?а Пожаревачког мира (1718), а након тога граница се ни?е м?е?ала све до пада Млетака (1797). У том раздоб?у, надлежност млетачког нам?есника (провидура) у Котору обухватала ?е ц?елокупно подруч?е од Паштрови?а и Будве, преко Грб?а и Луштице, до Рисна и Херцег-Новог, обухвата?у?и Драчевицу и знатан дио Кривоши?а. Током 18. ви?ека, Бока ?е дожив?ела знатан привредни и културни успон, а посебан напредак остварен ?е у области поморства. [18]

Становништво Боке било ?е хриш?анско, ?едним ди?елом православно, а другим католичко. Православни Срби су на овом подруч?у имали неколико манастира, ме?у ко?има ?е током 18. ви?ека посебан углед стекао манастир Савина . Почетком 1719 . године, на границу (старе) Црне Горе и млетачке Боке спустио се српски патри?арх Мо?си?е Ра?ови? , ко?и ?е том приликом хиротонисао Стефана ?убибрати?а за далматинског владику, да?у?и му надлежност и над с?еверозападним ди?елом Боке, док ?е ?угоисточни дио остао у надлежности цети?ских владика. Млетачке власти ни?есу же?еле да допусте учврш?ива?е православне ?ерархи?е у сво?им областима, тако да ?е владика Стефан морао да напусти сво?у епархи?у ве? 1722 . године. [19]

Узастопне см?ене власти [ уреди | уреди извор ]

Након пада Млетачке републике, ?ени поседи су 1797 . године поде?ени изме?у Француске и Хабзбуршке монархи?е. Пошто Леобенски уговор од 18. априла ни?е садржао изричити помен дотадаш?е Млетачке Албани?е , ко?а ?е обухватала Боку которску, ве? током лет?их месеци 1797. године дошло до спора по пита?у буду?ег статуса те територи?е. Бечки двор ?е сматрао да се под ширим по?мом Далмаци?е подразумева и подруч?е Боке которске, док ?е француска страна покушала да оспори такво тумаче?е. То пита?е ?е коначно решено у тексту Кампоформи?ског уговора (17. октобар) у складу са хабзбуршким претензи?ама, чиме ?е и Бока которска потпала под власт бечког двора. [20]

Нове политичке пром?ене наступиле су ве? током 1806 . године, када ?е Француска покушала да успостави власт над Боком, осла?а?у?и се на одредбе Пожунског мира . То ни?е же?ела да допусти Руси?а, ко?а ?е уз помо? Црне Горе усп?ела да осу?ети француске нам?ере, али не задуго. Након склапа?а Тилзитског мира (1807), Руси?а ?е признала француска права у Боки, након чега ?е дошло до успостав?а?а пуне француске власти у ово? области, ко?а ?е у административном смислу ук?учена у састав наполеонске Кра?евине Итали?е . Нова административна пром?ена извршена ?е 1809 . године, када ?е Бока которска ук?учена у састав француских Илирских провинци?а . [21]

Након низа француских пораза током 1812. и 1813. године, Руси?а ?е подстакла сарад?у Боке?а и Црногораца у ци?у прот?ерива?а француских снага, чиме се указала прилика да се дви?е сус?едне области, Бока и Црна Гора, у?едине на основу претходно одржаних скупштина. Тада ?е образована и за?едничка зема?ска управа, састав?ена од 9 Боке?а и 9 Црногораца, ко?а ?е 29. октобра 1813. године прогласила у?еди?е?е Црне Горе и Боке. На челу ове сво?еврсне владе, односно Централне комиси?е (како се звала) био ?е владика Петар I Петрови? ?егош . Иако ?е тиме била постав?ена основа за ствара?е ?единствене црногорско-боке?ске државе, до тога ни?е дошло пошто су велике силе 1814. године потврдиле права Аустри?ске царевине, ко?а ?е сво?у власт у Боки обновила тек неколико м?есеци након капитулаци?е француског гарнизона у Котору (5. ?ануар 1814. године) и повлаче?а британских поморских трупа. [22]

Аустри?ска власт [ уреди | уреди извор ]

Ст?епан Митров ?убиша (1824?1878), представник Боке у Царевинском ви?е?у

...Без Боке ?е српство било
Ка' нев?еста без ?ердана,
Или момак без челенке,
Ил' без ко?а од мегдана.
Ах, дивна ?е српска Бока! ?
Може Босфор да засрами!
На сво? земно? површини
Чиме она да се сравни?... [23]

? Никола I Петрови? ?егош

Током 1814. године, Бока ?е потпала под аустри?ску власт. Према административно? под?ели аустри?ске Кра?евине Далмаци?е , област Боке ?е била организована као посебна ?единица под називом: Которско господство ( нем. Herrschaft Cattaro ).

Због великог утица?а цети?ских владика на духовни и културни живот Боке?а, Аустри?а ?е 1820 године укинула ?егову духовну власт у Боки и прен?ела духовну ?урисдикци?у на православно-далматинског Епископа у Далмаци?и са с?едиштем у Задру.

Трш?ански велетрговац и бродовласник Спиро Гопчеви? ?е 1852. године измолио од аустри?ског цара да се Бока демилитаризу?е. [24]

У доба Аустроугарске дво?не монархи?е, Бока которска ?е била дво?езичка територи?а, на ко?о? су од 1867. до 1918. године службени ?езици били итали?ански (доминантан ?език у числеитали?анско? Далмаци?и) и српски . [25]

?едан од на?знача?ни?их народних првака са овог подруч?а током раздоб?а аустри?ске власти био ?е Ст?епан Митров ?убиша , знаменити српски к?ижевник и народни посланик у Далматинском сабору и Царевинском ви?е?у , ко?и ?е стекао велике заслуге за успостав?а?е српске православне Бококоторске епархи?е .

Почевши од 1879 . године, на подруч?у Боке ?е д?еловала Српска народна странка , чи?и су кандидати у неколико наврата одни?ели поб?еду на изборима за посланике у бечком Царевинском ви?е?у .

У саставу ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

Итали?анска Которска провинци?а ( итал. Provincia di Cattaro ) у периоду од 1941. до 1943. године

Након 1918. године, Бока ?е постала део новостворене Кра?евине ?угослави?е . У склопу административног преуре?е?а државе, ко?е ?е покренуто 1922 . године, ук?учена ?е у састав Зетске области , а почевши од 1929. године налазила се у саставу Зетске бановине .

Након слома Кра?евине ?угослави?е у про?е?е 1941 . године, подруч?е Боке ?е окупирано од стране фашистичке Итали?е, чиме ?е поново покренуто пита?е о политичком положа?у овог стратешки важног подруч?а. Итали?анска влада ?е ве?и део ове области анектирала и организовала као посебну покра?ину, под називом: Которска провинци?а ( итал. Provincia di Cattaro ), ко?а ?е посто?ала у периоду од 1941. до 1943. године. Током итали?анске окупаци?е, Которско? провинци?и ?е припадало и подруч?е општине Груда са Превлаком . [26]

Након капитулаци?е Итали?е у ?есен 1943. године, Бока ?е потпала под ?емачку окупаци?у. Управо у то ври?еме, Независна Држава Хрватска (НДХ) ?е покушала да искористи новонастало ста?е у ци?у прик?уче?а дотадаш?е итали?анске Которске провинци?е , чиме се насто?ао реализовати концепт Црвене Хрватске , ко?и ?е током предратних година уобличио похрва?ени црногорски публициста Сави? Маркови? Штедимли?а . Ме?утим, до реализаци?е великохрватских претензи?а ни?е дошло, пошто ?емачка ни?е уважила захт?еве усташког режима. [26]

Током итали?анске и ?емачке окупаци?е, на ширем подруч?у Боке дошло ?е до разво?а Народноослободилачког покрета . Приликом оснива?а Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку , ко?и ?е створен почетком 1942 . године, [27] поштована ?е посебност Боке у односу на сус?едну Црну Гору, што ?е наглашено путем равноправног наво?е?а оба обласна назива, а такво реше?е ?е задржано и приликом прераста?а поменутог ти?ела у Зема?ско антифашистичко ви?е?е народног ослобо?е?а Црне Горе и Боке (1943). Ме?утим, ве? приликом претвара?а овог ти?ела у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобо?е?а (1944), помен Боке ?е изостав?ен из новог званичног назива, те ?е тако ова покра?ина, наста?ена претежно Србима и Хрватима, по први пут у истори?и подведена под Црну Гору . [28]

У ново? ?угослави?и , Бока ?е била у саставу ?угословенске федералне ?единице Црне Горе . У време распада ?угослави?е (1991?1992), део српских избеглица са подруч?а Дубровачког примор?а и Херцеговине нашао ?е уточиште на подруч?у Боке.

У независно? Црно? Гори [ уреди | уреди извор ]

Резултати референдума о државном статусу Црне Горе, по општинама (2006)

У време одржава?а референдума о независности Црне Горе (2006), на подруч?у Боке ?е дошло до политичке поларизаци?е, тако да се становништво општине Херцег Нови ве?ински из?аснило за останак у за?едничко? држави, док се становништво у општинама Котор, Тиват и Будва из?аснило у прилог независности. Непосредно након тога, у време расправе о доноше?у новог Устава Црне Горе (2007), дошло ?е до обнове старих захтева за административом и политичком аутономи?ом Боке, уз позива?е на на истори?ску, географску, економску и етничку посебност ове области у односу на Црну Гору. Иако су захтеви за децентрализаци?ом власти били уобличени уз позива?е на европске стандарде у области политичке регионализаци?е, такве иници?ативе су биле одбачене од стране поборника унитаристичког уре?е?а Црне Горе. Упркос томе, политички представници боке?ских Срба и боке?ских Хрвата су наставили да се залажу за децентрализаци?у власти, а 2008. године ?е основана и посебна регионалистичка странка, под називом Демократски центар Боке . За административну и политичку аутономи?у Боке се залажу и неке друге политичке странке у Црно? Гори. [29]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Етнички састав становништва Боке, према попису из 2003. године

Ве?а насе?а у Боки су: ?ивице , Игало , Херцег Нови , Савина , Ме?ине , Зеленика , Кумбор , ?енови?и , Баоши?и , Би?ела , Каменари , Коста?ица , Мори? , Рисан , Пераст , ?ута , Доброта , Котор , Шка?ари , Муо , Прча? , До?и Столив , Гор?и Столив , Лепетане , До?а Ластва , Гор?а Ластва , Тиват , Кртоли , Луштица , Росе , а изме?у ?их ?е ?ош десетак малих насе?а.

Општина Становништво по попису 2011.
Укупно
Црногорци
Срби
Хрвати
Остали
Неиз?аш?ени
Херцег Нови 30,864 10,395 33,68% 15,090 48,89% 662 2,14% 1,809 5,86% 2,908 9,42%
Тиват 14,031 4,666 33,25% 4,435 31,61% 2,304 16,42% 1,351 9,63% 1,275 9,09%
Котор 22,601 11,047 48,88% 6,910 30,57% 1,553 6,87% 1,145 5,07% 1,946 8,61%
Три општине 67,496 26,108 26,436 4,519 4,305 6,129

Апсолутна ве?ина становништва припада Српско? православно? цркви .

Култура [ уреди | уреди извор ]

Нош?а Боке?а из 19. ви?ека

Привреда [ уреди | уреди извор ]

За привреду Боке разви?ени?а индустри?а има ве?и знача? од рударства. Око Херцег Новог има боксита , а код Котора мангана . У Боки се експлоатише мермер . Креч?ак Верига ?е жилав, али подесан за обраду. Представ?а одличан гра?евински матери?ал, ко?и ?е поред осталог послужио и у изради Марковог трга у Венеци?и . [ тражи се извор ]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Маркови? 1967 .
  2. ^ Маркови? 1967 , стр. 442.
  3. ^ а б Маркови? 1967 , стр. 782.
  4. ^ Острогорски 1955 .
  5. ^ Зечеви? 2002 .
  6. ^ Moravcsik 1967 .
  7. ^ Фер?анчи? 1959 .
  8. ^ Коматина 2014 , стр. 33?46.
  9. ^ Scholz 1970 , стр. 111.
  10. ^ Pertz 1845 , стр. 83.
  11. ^ Ковачеви? 1967 , стр. 279?444.
  12. ^ Ферлуга 1957 .
  13. ^ ?иркови? 1970 , стр. 3?48. sfn грешка: више ци?ева (2×): CITEREF?иркови?1970 ( help )
  14. ^ Божи? 1970a , стр. 49?133.
  15. ^ Божи? 1970b , стр. 135?275.
  16. ^ Божи? 1970c , стр. 277?370.
  17. ^ Богданови? 1981 , стр. 317?320.
  18. ^ а б Стано?еви? 1970 .
  19. ^ Вукови? 1996 , стр. 468.
  20. ^ Antoljak 1936 .
  21. ^ Мили?еви? 1981 .
  22. ^ Бо?ови? 1991 , стр. 17-27.
  23. ^ Петрови? ?егош, Никола I (1892). ?П?есник и вила”. Цети?е: Државна штампари?а: 113?114.  
  24. ^ ?Србски дневник”, Нови Сад 1854. године
  25. ^ Драчевица Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. март 2016). бр. 3. Приступ?ено 17. ?ануар 2013.
  26. ^ а б Па?ови? 1977 .
  27. ^ Лаки? 1981 , стр. 150.
  28. ^ Лаки? 1963 .
  29. ^ Цареви? за аутономи?у Боке: Да будемо дома?ини у сво?о? ку?и (2017)

Извори и литература [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]