Бока которска
Поглед на Боку которску
Општине у Боки которско?: Котор , Херцег Нови и Тиват .     Општина Будва , истори?ски се сматрало да ?е део Боке которске
Држава	Црна Гора
Истори?ски регион	Далмаци?а
Општине	Котор , Херцег Нови , Тиват
Површина
? Укупно	616 km 2 (238 sq mi)
Становништво
? Укупно	67,496
Демоним(и)	Боке? (мушки) Боке?ка (женски)
Светска баштина Унеска
Критери?ум	Културно: i, ii, iii, iv
Референца	125
Упис	1979 (3. седница )

Бока которска ( вен . Boche de Cataro ), или скра?ено Бока , истори?ска ?е и географска област у данаш?о? Црно? Гори . Као географска област, Бока ?е дефинисана положа?ем Бококоторског залива , ко?и се убра?а ме?у на?ве?е заливе на источним обалама ?адранског мора . Залив има специфичну структуру и састо?и се од неколико ц?елина, почевши од Херцегновског залива , ко?и се сужава у Кумборски теснац , кроз ко?и се потом улази у Тиватски залив , а затим се кроз пролаз Вериге улази у Рисански залив , на ко?и се настав?а Которски залив . Бококоторски залив залази дубоко у копно, а ?егов шири простор ?е оме?ен планинских масивима Лов?ена и Ор?ена . Улаз у залив затвара?у два полуострва, Луштица са ?угоисточне и Превлака са с?еверозападне стране. ^[1]

Као истори?ска област , Бока представ?а посебну ц?елину чи?и ?е просторни опсег у по?единим раздоб?има био шири од географског подруч?а ко?е ?е дефинисано непосредним приоба?ем самог Бококоторског залива . По том основу, са истори?ом уже Боке блиско су повезане и истори?е околних приморских области, почевши од Грб?а са Будвом на ?угоистоку, до Конавала са Цавтатом за с?еверозападу. Традиционално? под?ели, прошлост Боке се д?ели на четири истори?ска раздоб?а: античко, срд?ов?ековно, новов?ековно и савремено. Током античког периода, на подруч?у Боке су успостав?ене грчке колони?е, а шира област ?е била наста?ена илирским племенима, ко?а су потпала под власт Старог Рима . Бока ?е у сред?и ви?ек ушла као дио Византи?ског царства .

Почетком 7. ви?ека, на шири простор Боке се досе?ава?у српска племена, након чега наста?у и прве кнежевине: Дук?а на ?угоистоку и Травуни?а са Конавлима на с?еверозападу. Кра?ем 12. ви?ека, Бока поста?е саставни дио српске државе Нема?и?а , а потом се на тим просторима см?е?у?у власти Балши?а , Котромани?а , Српске деспотовине и Косача . Током 15. ви?ека, Бока постепено потпада под власт Млетачке републике , а дио области су током 16. и 17. ви?ека држали и Турци, ко?и су потом протерани од стране Млечана, након чега ?е област Боке добила сво?е препознат?иве истори?ске границе. Почевши од 1797 . године, у Боки се см?е?у?у разне власти: хабзбуршка , руска , француска и поново аустри?ска , од 1814 . године. Ова област, чи?и ?е званични назив гласио: Которско господство ( нем. Herrschaft Cattaro ), остала ?е под аустри?ском влаш?у све до 1918 . године.

Након Првог св?етског рата , Бока ?е ушла у састав новостворене ?угословенске државе, а након Другог св?етског рата прик?учена ?е ?угословенско? федерално? ?единици Црно? Гори , тако да се од 2006 . године налази у саставу Црне Горе као самосталне и независне државе.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Црне Горе
Истори?а Црне Горе
Праистори?а Гласиначка култура
Стари ви?ек Илирска кра?евина Далмаци?а Превалис
Рани сред?и ви?ек Дук?а Травуни?а Во?ислав?еви?и Поморске зем?е Великожупанска Срби?а
Позни сред?и ви?ек Зета у доба Нема?и?а Зета у доба Балши?а Зета у доба Лазареви?а и Бранкови?а Зета у доба Црно?еви?а Балши?и Црно?еви?и
Нови ви?ек Вила?ет Црно?еви?а Сан?ак Црна Гора Вила?ет Црна Гора Црногорско-брдска држава К?ажевина Црна Гора Кра?евина Црна Гора Петрови?и ?егоши
Савремено доба Црногорска покра?ина Зетска област Зетска бановина Независна Држава Црна Гора НР/СР Црна Гора Република Црна Гора (СР?-СЦГ) Црна Гора (самостална држава)
п р у

Ова? чланак ?е део сери?е о истори?и Срби?е
Истори?а Срби?е
Преистори?а Камено доба Бронзано доба Гвоздено доба
Предримско доба Илири Аутари?ати Дардани Трибали Мези Скордисци Дачани
Рано римско доба Илирик Панони?а До?а Панони?а Далмаци?а Мези?а Гор?а Мези?а Даки?а Даки?а Аврели?ана
Касно римско доба Прва Мези?а Средоземна Даки?а Приобална Даки?а Дардани?а Превалис Панони?а Друга Ди?ецеза Мези?а Ди?ецеза Даки?а Ди?ецеза Панони?а Префектура Илирик
Рани сред?и век Бела Срби?а око 600. Кнежевина Срби?а Дук?а , Травуни?а , Захум?е , Нерет?анска кнежевина , Рашка , Босна 7?10. век Катепанат Рас око 969?976.
Високи сред?и век Дук?а (Зета) 11th?12. век Тема Сирми?ум 1018?1071. Великожупанска Срби?а 1071?1217. Кра?евина Срби?а 1217?1346. Сремска зем?а 1282?1325. Српско царство   · распад 1346?1371. Моравска Срби?а   · Косовска битка (1389) 1371?1402. Српска деспотовина   · пад 1402?1537.
Рано савремено доба Срби?а под османсом влаш?у 1459?1804. Царство ?ована Ненада  / Сремско во?водство Радослава Челника 1526?1530. Лугошка и карансебешка бановина 16?17. век Срби?а под хабзбуршком влаш?у 1686?1918. Велике сеобе Срба 1690. и 1737?1739. Во?на кра?ина 1702?1882. Хабзбуршка Срби?а 1718?1739. Кочина кра?ина 1788?1791.
Срби?а 1804?1918 Револуци?а 1804?1815. К?ажество Срби?а 1815?1882. Српска Во?водина 1848?1849. Срби?а и Банат 1849?1860. Кра?евина Срби?а   · Велики рат 1882?1918.
Срби?а од 1918. Кра?евина Срби?а 1918?1941 Немачка во?на управа   · НОБ 1941?1944. Федерална ?единица соци?алистичке ?угослави?е 1944?1992. Конститутивна држава са Црном Гором 1992?2006. Република Срби?а од 2006.
Регионалне истори?е Београд Во?водина Косово и Метохи?а
Портал Срби?а
п р у

Основни морфометри?ски подаци Бококоторског залива: Укупна површина ?е 87,33 км². Укупна запремина ?е 2.412.306.000 км³. Максимална дубина ?е 60 м. Сред?а дубина ?е 27,3 м. Дужина залива ?е 28,13 км. Дужина обале ?е 105,7 км. Разу?еност обале (K) износи 3,07. Ширина улаза ?е 2,95 км. ^{[ тражи се извор ]} Претпостав?а се да ?е на настанак Бококоторског залива утицала флуви?ална ерози?а у плиоцену . Ова? регион ?е познат по на?ве?о? просечно? количини падавина у Европи ? регион Црквице . ^[2]

Иду?и од пучинског мора према планинском зале?у налазе се продор Оштро , изме?у рта Оштро и полуострва Луштице , затим Херцегновски или Топлански залив , ко?и се преко Кумборског теснаца везу?е за Тиватски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац Вериге према Рисанском заливу на западу и Которском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна лини?а дугачка 33 километра. Улаз у залив широк ?е 3 километра, док ширина Верига ни?е ве?а од 300 метара. Спо?аш?и продор Боке ?е усечен у Вита?инско-луштички гребен, а унутраш?и у Девеси?ско-врмачки гребен. У ре?ефу залива Боке истичу се две удолине, ко?е се пружа?у од северозапада ка ?угоистоку. Спо?аш?а удолина ?е Суторинско-грба?ска и у ?о? се налази Топланско-тиватски залив, а унутраш?а удолина ?е Мори?ско-которска и у ?о? се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружа?у се и оба гребена. Удолине се састо?е од мла?их, палеогенских стена, док су оба гребена изгра?ена од мезозоичних креч?ака . ^[3] Ужи по?ам означава ма?и унутраш?и залив , ко?и се простире од Верига (т?еснац) према ?угоистоку, до града Котора , по коме ?е и добио назив. ^[3]

У Боки которско? посто?и и девет острва: Превлака , Мамула и Острво Ваведе?е на самом улазу у Бококоторски залив , Госпа од Милости , Свети Марко и Острво Цви?е?а , Зановетни Шко?иц у Тиватском заливу, те Крто?ска увала, а Госпа од Шкрп?ела и Свети ?ор?е у Рисанском заливу.

Насупрот издашним падавинама, креч?ачко зале?е Боке ?е безводно. Кишница се брзо упи?а, вода понире и изби?а у снажним врелима, на?чеш?е где ?е креч?ак у контакту са непропуст?ивим флишем . У Боки се налази више снажних врела слатке воде односно извора подземних токова крашког кра?а. Ме?у ?има се истичу: ?ако периодско врело Сопот код Рисна, врело Спила код истог места, врело Доброта или ?ута у Доброти, врело Шкурде и ?ака вру?а Гурди? код Котора, врело Грба? итд. Код врела Сопот ?ав?а се на површини мора од 20 м² ?ако к?уча?е воде. Максимална измерена издашност врела ?уте износи 170 м³, док минимум издашности износи само 0,10 м³ у секунди.

Плодно зем?иште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. Девеси?ско-врмачки гребен се састо?и од глиновитих креч?ака ко?и услед распада?а да?у оби?е глине. ?егови на?виши делови су под листопадном вегетаци?ом , а спо?аш?и и нижи делови под зимзеленим жбу?ем . У долинама и увалама има црвенице на ко?о? расту медитеранске културе.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Античко доба [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е Боке било ?е наста?ено од на?стари?их времена. У ово? области се налазе бро?ни археолошки споменици из античког периода. На подруч?у Боке су биле успостав?ене грчке колони?е, а шира област ?е била наста?ена илирским племенима. Током 3. и 2. ви?ека старе ере, Бока се налазила у саставу Илирске кра?евине , ко?а ?е након неколико ратних сукоба ( Илирски ратови ) потпала под власт Старог Рима . Након управне под?еле римског Илирика у 1. ви?еку нове ере, подруч?е Боке ?е припадало римско? провинци?и Далмаци?и . На?знача?ни?е античко насе?е на подруч?у Боке био ?е Рисини?ум ( лат. Risinium ), данаш?и Рисан . Током велике сеобе народа , на ширем простору Боке во?ени су ратови изме?у Византи?ског царства и Источних Гота , а царска власт у области учврш?ена ?е за ври?еме владавине ?устини?ана I (527?565). ^{[4] [5]}

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

Почетком 7. ви?ека, на шири простор Боке досе?ава?у се српска племена, након чега наста?у и прве кнежевине: Дук?а на ?угоистоку и Травуни?а са Конавлима на с?еверозападу. ^{[6] [7] [8]} Тадаш?и опсег српског етничког простора у приморским областима потвр?у?е и франачки хроничар А?нхард , ко?и ?е у сво?им Аналима франачког кра?евства ( лат. Annales Regni Francorum ) заби?ежио, под 822 . годином, ^[9] да су Срби народ ко?и држи велики дио Далмаци?е ( лат. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur ). ^[10]

Током 11. ви?ека , шире подруч?е Боке налазило се у саставу државе Во?ислав?еви?а , ^[11] а средином 12. ви?ека долази до привремене обнове византи?ске власти у приморским градовима и областима. ^[12] Кра?ем 12. ви?ека, Бока поста?е саставни дио српске државе Нема?и?а , а Котор доби?а посебан знача? као ?едан од на?знача?ни?их градова сред?ов?ековне Срби?е . Током друге половине 14. и прве половине 15. ви?ека, на ширем простору Боке см?е?у?у се власти Балши?а , Котромани?а , Српске деспотовине , Косача и Црно?еви?а . ^{[13] [14] [15] [16]}

Током сред?ов?ековног раздоб?а, становништво Боке ?е било хриш?анско , ?едним ди?елом православно , а другим римокатоличко . Православни хриш?ани су потпадали под надлежност Зетске епархи?е , ко?у ?е 1219 . године основао први српски архиепископ Свети Сава . Прво с?едиште ове епархи?е било ?е управо у Боки, на Михо?ско? превлаци у Манастиру Светог архан?ела Михаила . ^[17] На?знача?ни?а римокатоличка установа у ово? области била ?е Которска бискупи?а , ко?а ?е од српских кра?ева из династи?е Нема?и?а добила посебне привилеги?е у виду надлежности над римокатоличким трговачким колони?ама у ц?елокупно? унутраш?ости сред?ов?ековне Срби?е .

Изме?у Млетака и Турака [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем 14. и почетком 15. ви?ека, Млетачка република ?е почела да шири сво?у власт према подруч?у Боке. Млечани су искористили Први скадарски рат , а потом и Други скадарски рат за учврш?ива?е свог положа?а у ово? области. Након успостав?а?а млетачке власти у Котору и Будви, у више наврата ?е покушано и покорава?е Грб?а. Од кра?а 15. до почетка 18. века, дио Боке налазио се под турском влаш?у, а на?важни?е турско упориште у ово? области био ?е Херцег-Нови , ко?и се од 1482 . до 1687 . године налазио у саставу Херцеговачког сан?ака . Турска власт ?е из ових области протерана током млетачко-турских ратова (1684?1699) и (1714?1718). ^[18]

Пуна власт Млетачке републике [ уреди | уреди извор ]

Млетачка власт на подруч?у Боке досегла ?е на?шири опсег у ври?еме склапа?а Пожаревачког мира (1718), а након тога граница се ни?е м?е?ала све до пада Млетака (1797). У том раздоб?у, надлежност млетачког нам?есника (провидура) у Котору обухватала ?е ц?елокупно подруч?е од Паштрови?а и Будве, преко Грб?а и Луштице, до Рисна и Херцег-Новог, обухвата?у?и Драчевицу и знатан дио Кривоши?а. Током 18. ви?ека, Бока ?е дожив?ела знатан привредни и културни успон, а посебан напредак остварен ?е у области поморства. ^[18]

Становништво Боке било ?е хриш?анско, ?едним ди?елом православно, а другим католичко. Православни Срби су на овом подруч?у имали неколико манастира, ме?у ко?има ?е током 18. ви?ека посебан углед стекао манастир Савина . Почетком 1719 . године, на границу (старе) Црне Горе и млетачке Боке спустио се српски патри?арх Мо?си?е Ра?ови? , ко?и ?е том приликом хиротонисао Стефана ?убибрати?а за далматинског владику, да?у?и му надлежност и над с?еверозападним ди?елом Боке, док ?е ?угоисточни дио остао у надлежности цети?ских владика. Млетачке власти ни?есу же?еле да допусте учврш?ива?е православне ?ерархи?е у сво?им областима, тако да ?е владика Стефан морао да напусти сво?у епархи?у ве? 1722 . године. ^[19]

Узастопне см?ене власти [ уреди | уреди извор ]

Након пада Млетачке републике, ?ени поседи су 1797 . године поде?ени изме?у Француске и Хабзбуршке монархи?е. Пошто Леобенски уговор од 18. априла ни?е садржао изричити помен дотадаш?е Млетачке Албани?е , ко?а ?е обухватала Боку которску, ве? током лет?их месеци 1797. године дошло до спора по пита?у буду?ег статуса те територи?е. Бечки двор ?е сматрао да се под ширим по?мом Далмаци?е подразумева и подруч?е Боке которске, док ?е француска страна покушала да оспори такво тумаче?е. То пита?е ?е коначно решено у тексту Кампоформи?ског уговора (17. октобар) у складу са хабзбуршким претензи?ама, чиме ?е и Бока которска потпала под власт бечког двора. ^[20]

Нове политичке пром?ене наступиле су ве? током 1806 . године, када ?е Француска покушала да успостави власт над Боком, осла?а?у?и се на одредбе Пожунског мира . То ни?е же?ела да допусти Руси?а, ко?а ?е уз помо? Црне Горе усп?ела да осу?ети француске нам?ере, али не задуго. Након склапа?а Тилзитског мира (1807), Руси?а ?е признала француска права у Боки, након чега ?е дошло до успостав?а?а пуне француске власти у ово? области, ко?а ?е у административном смислу ук?учена у састав наполеонске Кра?евине Итали?е . Нова административна пром?ена извршена ?е 1809 . године, када ?е Бока которска ук?учена у састав француских Илирских провинци?а . ^[21]

Након низа француских пораза током 1812. и 1813. године, Руси?а ?е подстакла сарад?у Боке?а и Црногораца у ци?у прот?ерива?а француских снага, чиме се указала прилика да се дви?е сус?едне области, Бока и Црна Гора, у?едине на основу претходно одржаних скупштина. Тада ?е образована и за?едничка зема?ска управа, састав?ена од 9 Боке?а и 9 Црногораца, ко?а ?е 29. октобра 1813. године прогласила у?еди?е?е Црне Горе и Боке. На челу ове сво?еврсне владе, односно Централне комиси?е (како се звала) био ?е владика Петар I Петрови? ?егош . Иако ?е тиме била постав?ена основа за ствара?е ?единствене црногорско-боке?ске државе, до тога ни?е дошло пошто су велике силе 1814. године потврдиле права Аустри?ске царевине, ко?а ?е сво?у власт у Боки обновила тек неколико м?есеци након капитулаци?е француског гарнизона у Котору (5. ?ануар 1814. године) и повлаче?а британских поморских трупа. ^[22]

Аустри?ска власт [ уреди | уреди извор ]

Током 1814. године, Бока ?е потпала под аустри?ску власт. Према административно? под?ели аустри?ске Кра?евине Далмаци?е , област Боке ?е била организована као посебна ?единица под називом: Которско господство ( нем. Herrschaft Cattaro ).

Због великог утица?а цети?ских владика на духовни и културни живот Боке?а, Аустри?а ?е 1820 године укинула ?егову духовну власт у Боки и прен?ела духовну ?урисдикци?у на православно-далматинског Епископа у Далмаци?и са с?едиштем у Задру.

Трш?ански велетрговац и бродовласник Спиро Гопчеви? ?е 1852. године измолио од аустри?ског цара да се Бока демилитаризу?е. ^[24]

У доба Аустроугарске дво?не монархи?е, Бока которска ?е била дво?езичка територи?а, на ко?о? су од 1867. до 1918. године службени ?езици били итали?ански (доминантан ?език у числеитали?анско? Далмаци?и) и српски . ^[25]

?едан од на?знача?ни?их народних првака са овог подруч?а током раздоб?а аустри?ске власти био ?е Ст?епан Митров ?убиша , знаменити српски к?ижевник и народни посланик у Далматинском сабору и Царевинском ви?е?у , ко?и ?е стекао велике заслуге за успостав?а?е српске православне Бококоторске епархи?е .

Почевши од 1879 . године, на подруч?у Боке ?е д?еловала Српска народна странка , чи?и су кандидати у неколико наврата одни?ели поб?еду на изборима за посланике у бечком Царевинском ви?е?у .

У саставу ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

Након 1918. године, Бока ?е постала део новостворене Кра?евине ?угослави?е . У склопу административног преуре?е?а државе, ко?е ?е покренуто 1922 . године, ук?учена ?е у састав Зетске области , а почевши од 1929. године налазила се у саставу Зетске бановине .

Након слома Кра?евине ?угослави?е у про?е?е 1941 . године, подруч?е Боке ?е окупирано од стране фашистичке Итали?е, чиме ?е поново покренуто пита?е о политичком положа?у овог стратешки важног подруч?а. Итали?анска влада ?е ве?и део ове области анектирала и организовала као посебну покра?ину, под називом: Которска провинци?а ( итал. Provincia di Cattaro ), ко?а ?е посто?ала у периоду од 1941. до 1943. године. Током итали?анске окупаци?е, Которско? провинци?и ?е припадало и подруч?е општине Груда са Превлаком . ^[26]

Након капитулаци?е Итали?е у ?есен 1943. године, Бока ?е потпала под ?емачку окупаци?у. Управо у то ври?еме, Независна Држава Хрватска (НДХ) ?е покушала да искористи новонастало ста?е у ци?у прик?уче?а дотадаш?е итали?анске Которске провинци?е , чиме се насто?ао реализовати концепт Црвене Хрватске , ко?и ?е током предратних година уобличио похрва?ени црногорски публициста Сави? Маркови? Штедимли?а . Ме?утим, до реализаци?е великохрватских претензи?а ни?е дошло, пошто ?емачка ни?е уважила захт?еве усташког режима. ^[26]

Током итали?анске и ?емачке окупаци?е, на ширем подруч?у Боке дошло ?е до разво?а Народноослободилачког покрета . Приликом оснива?а Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку , ко?и ?е створен почетком 1942 . године, ^[27] поштована ?е посебност Боке у односу на сус?едну Црну Гору, што ?е наглашено путем равноправног наво?е?а оба обласна назива, а такво реше?е ?е задржано и приликом прераста?а поменутог ти?ела у Зема?ско антифашистичко ви?е?е народног ослобо?е?а Црне Горе и Боке (1943). Ме?утим, ве? приликом претвара?а овог ти?ела у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобо?е?а (1944), помен Боке ?е изостав?ен из новог званичног назива, те ?е тако ова покра?ина, наста?ена претежно Србима и Хрватима, по први пут у истори?и подведена под Црну Гору . ^[28]

У ново? ?угослави?и , Бока ?е била у саставу ?угословенске федералне ?единице Црне Горе . У време распада ?угослави?е (1991?1992), део српских избеглица са подруч?а Дубровачког примор?а и Херцеговине нашао ?е уточиште на подруч?у Боке.

У независно? Црно? Гори [ уреди | уреди извор ]

У време одржава?а референдума о независности Црне Горе (2006), на подруч?у Боке ?е дошло до политичке поларизаци?е, тако да се становништво општине Херцег Нови ве?ински из?аснило за останак у за?едничко? држави, док се становништво у општинама Котор, Тиват и Будва из?аснило у прилог независности. Непосредно након тога, у време расправе о доноше?у новог Устава Црне Горе (2007), дошло ?е до обнове старих захтева за административом и политичком аутономи?ом Боке, уз позива?е на на истори?ску, географску, економску и етничку посебност ове области у односу на Црну Гору. Иако су захтеви за децентрализаци?ом власти били уобличени уз позива?е на европске стандарде у области политичке регионализаци?е, такве иници?ативе су биле одбачене од стране поборника унитаристичког уре?е?а Црне Горе. Упркос томе, политички представници боке?ских Срба и боке?ских Хрвата су наставили да се залажу за децентрализаци?у власти, а 2008. године ?е основана и посебна регионалистичка странка, под називом Демократски центар Боке . За административну и политичку аутономи?у Боке се залажу и неке друге политичке странке у Црно? Гори. ^[29]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Ве?а насе?а у Боки су: ?ивице , Игало , Херцег Нови , Савина , Ме?ине , Зеленика , Кумбор , ?енови?и , Баоши?и , Би?ела , Каменари , Коста?ица , Мори? , Рисан , Пераст , ?ута , Доброта , Котор , Шка?ари , Муо , Прча? , До?и Столив , Гор?и Столив , Лепетане , До?а Ластва , Гор?а Ластва , Тиват , Кртоли , Луштица , Росе , а изме?у ?их ?е ?ош десетак малих насе?а.

Општина	Становништво по попису 2011.
	Укупно	Црногорци		Срби		Хрвати		Остали		Неиз?аш?ени
Херцег Нови	30,864	10,395	33,68%	15,090	48,89%	662	2,14%	1,809	5,86%	2,908	9,42%
Тиват	14,031	4,666	33,25%	4,435	31,61%	2,304	16,42%	1,351	9,63%	1,275	9,09%
Котор	22,601	11,047	48,88%	6,910	30,57%	1,553	6,87%	1,145	5,07%	1,946	8,61%
Три општине	67,496	26,108		26,436		4,519		4,305		6,129

Апсолутна ве?ина становништва припада Српско? православно? цркви .

Култура [ уреди | уреди извор ]

• Боке?ска морнарица
• Бококоторска к?ижевност
• Иконописна школа Рафаилови?-Димитри?еви?
• Српско п?евачко друштво ??единство“ Котор , основано 1839.
• Српска поморска закладна школа у Херцег Новом, основана 1858.
• Српска народна гарда Котор , основана 1862.
• Илустровани календар Бока
• Српски Соко Херцег-Нови , основан 1912, члан Српске соколске жупе на Примор?у

Привреда [ уреди | уреди извор ]

За привреду Боке разви?ени?а индустри?а има ве?и знача? од рударства. Око Херцег Новог има боксита , а код Котора мангана . У Боки се експлоатише мермер . Креч?ак Верига ?е жилав, али подесан за обраду. Представ?а одличан гра?евински матери?ал, ко?и ?е поред осталог послужио и у изради Марковог трга у Венеци?и . ^{[ тражи се извор ]}

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Острва у близини Пераста
• 
  Катедрала св. Трифуна у Котору
• 
  Крто?ска обала, Стара Б?елила
• 
  Српски Соко ( Херцег Нови ), ?авна вежба на Савини (28. 8. 1912)

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Извори и литература [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Меди?и везани за чланак Бока которска на Викимеди?ино? остави
• Фондаци?а за културу и традици?у Боке ?Про?екат Растко ? Бока” Херцег-Нови
• Матица Боке
• Лепетане
• Муо, Прча?, Столив
• Патрола до Херцег Новог преко Босне и Херцеговине , САТ РТС ? Званични канал