Боинг 707
(
енгл.
Boeing 707
) ?е био први
амерички
млазни путнички
авион
. Боинг 707 се убра?а у прву генераци?у млазних путничких авиона, поред
де Хевилендове
Комете
,
Каравеле СЕ-210
,
Тупо?ева 104
,
Дагласа
DC-8
и
Конве?ера 880
. Иако ни?е био први млаз?ак ко?и ?е ушао у саобра?а? 707 ?е био први ко?и ?е постао комерци?ално успешан.
Авион Боинг B-707 ?е у почетку био познат под именом Боинг
367-80
.
Боингу
?е требало ма?е од две године и 16 милиона долара да разви?е ова? авион. Рад ?е започет
1952
. а прототип ?е представ?ен ?авности 14. ма?а
1954
. Авион ?е први пут полетео 16. ?ула исте године.
За разлику од прототипа, труп сери?ског Боинга 707 ?е проширен за 15 cm како би на та? начин могло да се угради 6 седишта у ?едном реду. Боинг ?е задржао ту ширину трупа на свим сво?им ускотрупним авионима до данас:
727
,
737
и
757
са изузетком
717
.
Током представ?а?а авиона ваздухопловству САД 6. августа
1955
. боингов тест-пилот
Текс ?онстон
?е, на опште изнена?е?е присутних, извео два окрета заредом од 360 степени у ваздуху на висини од 150 m. До данас ни ?едан пилот то ни?е покушао да изведе авионом те величине.
Авион ?е ушао у саобра?а? 26. октобра
1958
. за компани?у
Пан Ам
на лини?и изме?у
?у?орка
и
Париза
.
Боинг 707 ?е брзо постао на?популарни?и авион свога времена, за разлику од главног конкурента
Дагласа DC-8
. Произведено ?е 1010 примерака цивилне верзи?е када ?е производ?а обустав?ена
1978
. и 820 во?них (ко?и носе ознаку КЦ/Ц-135) до
1991
.
Ма?е од 40 авиона ?е остало у цивилно? употреби данас.
Верзи?е:
- 707-120
- оригинални 707 са JT3C моторима
- 707-220
- истих димензи?а као и 707-120 али са ?ачим JT4A моторима, авион због велике потрош?е ни?е * наишао на велико интересова?е компани?а, само 5 ?е произведено
- 707-320
- са 2 m дужим труп и ве?им крилима и JT4A моторима, а посто?але су и подверзи?е -320B са JT3D моторима и -320C са великим вратима за терет
- 707-420
- истих димензи?а као и 707-320 али са британским Ролс-Ро?с Conway моторима
- 720 (707-020)
- кра?и труп, ?едноставни?а крила, лакши и бржи од осталих 707 и има ве?и долет
Спецификаци?е:
|
720
|
707-120
|
707-130
|
Капацитет
(2 класе)
|
112
|
110
|
147
|
Капацитет
(1 класа)
|
165
|
179
|
189
|
Максимална тежина
|
106,140 kg
|
116.570 kg
|
151.320 kg
|
Тежина празан
|
51,203 kg
|
55.580 kg
|
66.406 kg
|
Долет
|
8,428 km
|
6.820 km
|
6.920 km
|
Брзина
|
1009 km/h
|
897 km/h
|
974 km/h
|
Дужина
|
41,68 m
|
44,07 m
|
46,61 m
|
Распон крила
|
39,88 m
|
39,90 m
|
44,42 m
|
Висина
|
12,66 m
|
12,93 m
|
12,93 m
|
Авион Боинг 707 у ?угослави?и
[
уреди
|
уреди извор
]
У ?угослави?и се Боинг 707 почео користити релативно касно у односу на ?егову уво?е?е у оперативну употребу у ваздушном саобра?а?у у свету (1958. год.). Наиме ?АТ (?угословенски Аеротранспорт) ?е сво? први боинг 707 сери?е 320 са по?ачаним моторима набавио тек почетком 1970. Тада ?е почео са организова?ем интензивног интерконтиненталног чартер саобра?а?а као припреме за отвара?е редовних интерконтиненталних лини?а. У периоду пре тога ?АТ ?е спорадично обав?ао интерконтинентални чартер саобра?а? користе?и авионе из сво?е флоте (Даглас DC-6 и И?ушин Ил-18) и изнам?у?у?и авионе других компани?а. Тако су 1969. године организовани чартер летови за Канаду изна?м?еним авионима Конвер Коронада 880.
За уво?е?е редовни?ег чартер или лини?ског превоза ?АТ ?е морао да купи или на дуже време изна?ми адекватан авион, а то ?е у то време био B-707. Да би се организационо припремио за ове послове ?АТ 1969. године формира чартер компани?у (ООУР) "Ер ?угослави?а" (Air Yugoslavia). Прва два боинга B-707 (YU-AGE и YU-AGG), ?АТ ?е изна?мио од компани?е PIA (Pakistan International Airlines) 18.05.1970. године, а ве? 10. ?уна 1970. отворио лини?у за Аустрали?у а 19. ?уна 1970. лини?у за Канаду. У току исте године организовано ?е и неколико летова за САД. Следе?а два авиона истог типа ?АТ купу?е од компани?е NWA (Northwest Airlines), ко?е ук?учу?е у саобра?а? априла месеца 1974. године, а од пакистанаца откуп?у?е изна?м?ене авионе 1975. године. Овим авионима ?е ?АТ одржавао бро?не чартер и редовне интерконтиненталне лини?е све до доласка нових DC-10 (1978).
Авиони DC-10 су постепено потискивали боинге B-707 са интерконтиненталних лини?а па су они кориш?ени на евромедитеранским лини?ама. Послед?их неколико година пре иск?уче?а, ове авионе ?е ?АТ користио као карго за превоз терета. У периоду од 1970. па до новембра 1986. када ?е донета одлука да се из економских разлога из флоте ?АТ-а иск?уче авиони B-707, кроз флоту ?АТ-а ?е прошло 8 авиона овог типа.
?едан авион Боинг Б-707 се налазио у поседу РВ и ПВО ?угословенске народне арми?е у периоду од 1991. до 1997. године. Авион ?е био власништво угандске компани?е Uganda Airlines и ухва?ен ?е у шверцу оруж?а за хрватске сепаратисте. Антон Кикаш, хрватски емигрант из Торонта ?е у проле?е 1991. покренуо акци?у скуп?а?а добротворних прилога за одбрану Хрватске, са намером да за те паре купи оруж?е. Новац ?е пребацио у ?ужну Африку и тамо купио 600 пушака Р-4 (?ужноафричка верзи?а израелске пушке Галил), милион и по комада муници?е 5,56 X 45 mm НАТО и 1500 тромблонских граната. Августа месеца 1991. године изна?мио авион Боинг 707 (карго верзи?а) угандских ознака и посаде, и за?едно ?е са товаром и документаци?ом (деклараци?а тракторски делови) летео за Хрватску како би то оруж?е предао хрватским сепаратистима крше?и ембарго УН-а. План лета тог авиона предви?ао ?е слета?е на ?уб?ански аеродром Брник из смера Аустри?е, избегава?у?и ?угословенски ваздушни простор. Ме?утим, уместо да настави преко северне Итали?е у Аустри?у, авион ?е скренут преко ?адрана ка аеродрому у Загребу, под изговором да ?е у ?уб?ани лоше време. Над ?адраном су га сачекали ?угословенски ловци и допратили до Загреба, где су на аеродрому Плесо чекали припадници 63. падобранске бригаде ?НА. Антон Кикаш ?е ухапшен, а авион и товар запле?ени.
Запле?ени авион Б-707 ?е доде?ен ?НА на кориш?е?е и добио ?е во?ну ознаку 73 601 (популарно су га звали "Кикаш" према власнику запле?еног оруж?а), а одиграо ?е знача?ну улогу у ?угословенским збива?има од 1991. до 1997. године. Учествовао ?е у транспорту опреме и ?единица ?НА са блокираних аеродрома у Хрватско? и БиХ, а на?знача?ни?у улогу ?е одиграо у ваздушном мосту изме?у Сара?ева и Београда када ?е око 40.000 цивила, углавном Срба и ?евре?а, транпортовано из Сара?ева уочи изби?а?а сукоба у гра?анском рату у Босни и Херцеговини. Авионом ?е управ?ала посада ?АТ-а под командом капетана Стеве Попова ко?а ?е мобилисана као резервни састав ?НА.
- ?ани?, Чедомир
; Петрови?, Ог?ан (2010).
Век ави?аци?е у Срби?и 1910-2010, 225 знача?них летелица
. Београд: Аерокомуникаци?е.
ISBN
978-86-913973-0-2
.
- ?ани?, Чедомир
; Симиши?, ?ово (2007).
Више од лете?а - Осам децени?а Аеропута и ?АТ-а
. Београд.
ISBN
978-86-7086-004-9
.
- ?ани?, Чедомир
(2003).
Век ави?аци?е - [илустрована хронологи?а]
(на ?езику:
(?език: српски)
). Беочин: Ефект 1.
COBISS.SR
110428172
.
- Димитри?еви?, Бо?ан
(2012).
?угословенско ратно ваздухопловство 1942-1992
. Београд: Институт за савремену истори?у.
ISBN
978-86-7403-163-6
.
- Marck, Bernard (1997).
Historie de L'aviation
. Paris: Flammarion.
ISBN
2-08-010038-6
.
- Simons, David; Withington, Thomas.
Die Geschichte der Fligerei
(на ?езику:
(?език: немачки)
). Bath: Parragon Books Ltd.
ISBN
978-1-4054-8950-8
.