Божи?ни пост ?е ?едан од четири вишедневна црквена поста . У православ?у ?е по дужини тра?а?а други по реду, након Васкрш?ег поста , а по строгости поста, блажи ?е од Васкрш?ег и Великогоспо?инског поста .

Истори?а Божи?ног поста у Православ?у [ уреди | уреди извор ]

Установ?е?е Божи?ног поста, као и осталих вишедневних постова, односи се на рани период хриш?анства . ?езгро из ко?ег се развио Божи?ни пост био ?е пост уочи празника Бого?ав?е?а . Божи? и Бого?ав?е?е су првобитно чинили ?едан празник. Дан ко?и претходи Бого?ав?е?у, ко?и данас зовемо Крстовданом , ?е у рано? цркви био дан када ?е био потпуни пост. Као ?егов образац послужио ?е ранохриш?ански пасхални пост, ко?и ?е значио уздржа?е од било какве хране и пи?а ?едан или више дана. Раздва?а?ем Божи?а и Бого?ав?е?а на два самостална празника, Божи? ?е сачувао оп?е устро?ство бого?ав?енског богослуже?а и добио ?е сво?е посебно навечер?е ( Бад?и дан ), ко?и ?е тако?е био дан потпуног поста. Након неког времена, пред Бад?и дан ?е установ?ено неколико дана поста, слично томе како ?е пред ранохриш?анским пасхалним ?еднодневним или дводневним постом, ве? у 4. ви?еку, настао вишедневни Велики (Васкрш?и) пост.

Свети ?ован Златоусти у ?едно? од сво?их пропови?еди у Антиохи?и из 386 ., говори о припреми за Ро?е?е Христово, ко?а почи?е пет дана пред празник: Ускоро долази празник, ко?и ?е више од свих празника досто?ан поштова?а и части и ко?и са сигурнош?у можемо назвати ма?ком свих празника... Ув?ерен сам да ?е многи у та? дан сигурно до?и и приступити то? духовно? Жртви. Стога, да нам то не би било на суд или на осуду, него на спасе?е душе наше, ве? сада вас упозоравам и молим да се свако од вас очисти и потом приступи Светим та?нама. Нико да ми не каже: стидим се, сав?ест ми ?е пуна гри?ехова, носим тешко бреме. Период од ових пет дана ?е дово?ан за то да се очистиш од мноштва гри?ехова, ако будеш трезвен, ако се будеш молио и стражио.

Ве? од 4. ви?ека и западни црквени писци поми?у пост пред празник Ро?е?а Христовог. Од 5. ви?ека на латинском западу постепено се развио обича? Адвента - периода припреме за празнова?е Божи?а, са посебним богослуже?ем, држа?ем поста и у 11. ви?еку уведеном забраном врше?а в?енча?а у том периоду. На истоку се потпуно сагласна св?едочанства о Божи?ном посту односе тек на 9. или 10. ви?ек. Пракса Цариграда и Палестине ?е ушла у основу касни?е православне традици?е. У Цариграду се о посту пред Божи? само успутно говори у Томосу с?еди?е?а , познатом саборском документу из 920 . године, посве?еном проблему другобрачних, ко?и ?е ушао у корпус канонског права Православне Цркве: ...дану Ро?е?а Христа и Бога нашег претходи пост . Из текста се не сазна?е колико ?е пост тра?ао. Има и стари?их текстова од Томоса с?еди?е?а , ко?и поми?у Божи?ни пост, као што су зборник канона ко?и се припису?у Светом Никифору Испов?еднику , као и неки текстови ко?и се припису?у Анастаси?у Синаиту .

Из коментара Теодора Валсамона се зна да у ?егово ври?еме (1140. - посли?е 1199.) нису били познати древни канони ко?и поми?у Божи?ни и Петровски пост . У коментару на 69. апостолско правило он говори: Прим?е?у?емо из овог правила, да у строгом смислу ри?е?и, посто?и само ?едан 40-дневни пост, ко?и се односи на Пасху - ?ер кад би било других, правило би их тако?е поменуло. Али, ако ми постимо тако?е и друге постове, ко?и се односе на друге празнике: светих апостола, Успе?а Пресвете Богородице и Ро?е?а Христовог, не?емо због тога да се стидимо.

Валсамон поми?е и Ктиторске типиконе ко?и су представ?али документе различитих православних светих обите?и . У ?има Божи?ни пост има 40-дневно тра?а?е ве? од кра?а 9. ви?ека. Тако се у Студитском ипотипосису из друге половине 9. ви?ека ова? пост назива Филиповим - ?ер почи?е дан након што Црква слави Светог апостола Филипа (у СПЦ 14. новембра по старом, црквеном или ?ули?анком календару , а по новом , тренутно та? дан пада 27. новембра). Самим тим, до Божи?а, то ?е 40 дана поста. Од друге половине Евергетидског типикона утвр?у?у се правила о начину поста (ко?а су приближно иста онима ко?а налаже данаш?и типик). Цариградски патри?арси , ко?и су се држали евергетидске праксе, сматрали су неопходним да се 40-дневни пост пропише за све хриш?ане. Тако ?е патри?арх Лука Христоверг , сагласно Теодору Валсамону, пишу?и о овом пита?у, сматрао да ?е, буду?и да тра?а?е Успенског и Божи?ног поста ни?е указано никаквим писменим извором, потребно придравати се неписаног црквеног преда?а и држати пост пред Успе?ем посли?е 1. августа, а пред Божи? посли?е 14. новембра.

Период Божи?ног поста ни?е особити литургички период, као Велики пост. Божи?ни пост има више аскетску, него литургичку природу. Но, ипак се и у том посту у богослуже?има издва?а?у одре?ене литургичке особености, ко?е указу?у на предсто?е?и празник. Теме Божи?а се у богослуже?има овог поста ?ав?а?у постепено. На самом почетку поста, ни у ?едно? богослужбено? п?есми или стихири се ?ош уви?ек не поми?е Божи?, а онда, након пет дана, уочи празника Ваведе?а Пресвете Богородице , у ирмосима п?есмама канона слушамо прву на?аву долазе?ег дога?а?а: Христос раждаетс?а, славите! Од тог момента започи?е пром?ена у богослужбеном ритму и устро?ству православног црквеног живота. На Нико?дан , на ?утре?у се п?ева?у посебне стихире са божи?ном тематиком. Дви?е нед?е?е пред Божи?, Црква поми?е Праоце и Оце: старозав?етне пророке и свете праведнике ко?и су нагов?ештавали долазак Христов. На пет дана при?е Божи?а, почи?е претпразништво Рождества, чи?а ?е литургичка структура слична Страсно? седмици пред Васкрс, ?ер ?е Божи?ем започето д?ело спасе?а ?уди, по црквеном в?ерова?у. ^[1]

У српско? православно? цркви су правила Божи?ног поста таква да се понед?е?ком, сри?едом и петком пости на води (храна се припрема без у?а), уторком и четвртком ?е дозво?ено у?е, што народ назива пост на у?у . ?ош блажи вид поста, у ко?ем ?е дозво?ено ?ести рибу и морске плодове ?е суботама и нед?е?ама. Пос?ед?их седам дана поста посто?е ма?е разлике у правилу, па ?е пост нешто строжи: понеде?ак, сри?еда и петак су на води , а уторак, четвртак, субота и нед?е?а на у?у. ^[2] Разлика ?е само у томе што се викендом не ?еде риба. Како ?е Бад?и дан пос?ед?и дан поста, ни тада се не ?еде риба. Код Срба ко?и ма?е позна?у црквена правила, та? дан се углавном пости тако што се припрема риба, супротно црквеном правилу.

У Грчко? се пост код православаца ко?и припада?у ве?инско? Атинско? архиепископи?и , разлику?е од поста код православних Срба, ?ер су они по узору на запад, допустили да су и ?а?а и м?ечни производи посни. Код ?их се, као и у Бугарско?, Румуни?и, цариградско?, антиохи?ско? и александри?ско? патри?арши?и, Божи? слави 25. децембра, по новом, а не по старом календару, тако да они Божи? славе када и католици и протестанти. По старом календару Божи? славе православни Срби, Руси , Македонци , Грузи?ци , ?ерусалимска патри?арши?а , Света Гора (иако ?е ?ихов, цариградски патри?арх, на новом календару), бро?не неканонске православне цркве старокалендараца (у Грчко? , Бугарско? , Румуни?и и по сви?ету), као и старокатолици .

У првом тому Етнографи?е Црне Горе Павле Ровински споми?е Мратинске покладе 14. новембра. ^[3] У другом тому, пише да се при?е Божи?а ре?а 6 нед?е?а поста, ко?и се назива Божи?ни или Филипов , ?ер почи?е на дан Светог апостола Филипа (14. новембра, по ?ули?анском). Мада ?е та? пост почи?ао у Црно? Гори од тога дана, пос?ед?и мрсни дан након ?ега називао се мрати?ски поклади , по имену Светог Мрата т?. Мартина, ко?и долази 12. новембра (по католиком календару 11. новембра), а сам пост Божи?ни или Мрати?ски пост. Распростра?еност имена Мартин у Црно? Гори се припису?е западном утица?у. ^[4]

Адвент у западним облицима хриш?анства данас [ уреди | уреди извор ]

И католици посте пред Божи?, али ?е пост блажи, пошто ?е у ври?еме поста код католика дозво?ено ?ести ?а?а и м?ечне производе. Католички Божи?ни пост ?е и временски кра?и, а та? период се на западу назива Адвент . Он не почи?е уви?ек истог датума, као код православних, него на?рани?е почи?е 27. новембра, а на?касни?е 3. децембра. Тра?е до Божи?а и као код православаца, пос?ед?и дан поста ?е Бад?и дан.

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографи?а Црне Горе, том I . ЦИД - Подгорица.  
• Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографи?а Црне Горе, том II . ЦИД - Подгорица.