Бил Ге?тс

Уреди везе
Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Бил Ге?тс
Бил Ге?тс 2013
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1955-10-28 ) 28. октобар 1955.   ( 68 год. )
Место ро?е?а Си?етл , САД
Образова?е Lakeside School , Harvard College
Потпис potpis_alt}}}

Вили?ам Хенри Ге?тс III ( енгл. William Henry Gates III ; Си?етл , 28. октобар 1955 ) [1] , познати?и као Бил Ге?тс , амерички ?е предузетник , председник Ма?крософта и филантроп . За?едно са Полом Аленом ?е основао Ма?крософт [1] , где ?е донедавно био председава?у?и управног одбора и главни софтверски архитекта . Током сво?е кари?ере у Ма?крософту, Ге?тс ?е био на позици?ама председника , главног извршног директора (ЦЕО), председника и главног софтверског архитекте , а истовремено ?е био и на?ве?и по?единачни акционар до ма?а 2014. [2] Био ?е главни акционар. предузетник микрокомп?утерске револуци?е 1970-их и 1980-их. [3]

Ге?тс ?е ро?ен и одрастао у Си?етлу . Године 1975. он и Ален су основали Ма?крософт у Албукерки?у , Нови Мексико . Ма?крософт ?е постала на?ве?а светска компани?а за софтвер за личне рачунаре . [4] [5] [6] Ге?тс ?е водио компани?у као председник и извршни директор све до повлаче?а са места генералног директора у ?ануару 2000. године, наследио га ?е Стив Балмер , али ?е остао председник управног одбора и постао главни софтверски архитекта. [7] Током касних 1990-их, био ?е критикован због сво?е пословне тактике , ко?а се сматрала антиконкурентном. Ово миш?е?е ?е потвр?ено бро?ним судским пресудама. [8] У ?уну 2008. Ге?тс ?е прешао на хонорарну улогу у Ма?крософту и посветио се послу у Фондаци?и Бил и Мелинда Ге?тс, приватно? добротворно? фондаци?и ко?у су он и ?егова тадаш?а супруга Мелинда Ге?тс основали 2000. [9] Он ?е отишао. остао са места председника одбора Ма?крософта у фебруару 2014. и преузео нову функци?у саветника за технологи?у како би подржао новоименованог генералног директора Сати?у Наделa. [ тражи се извор ] У марту 2020. Ге?тс ?е напустио сво?е позици?е у одборима у Ма?крософту и Беркшир Хатаве?у да би се фокусирао на сво?е филантропске напоре ук?учу?у?и климатске промене , глобално здрав?е и разво? и образова?е. [10]

Од 1987. Ге?тс ?е уврштен на Форбсову листу на?богати?их ?уди на свету. [11] [12] Од 1995. до 2017. носио ?е Форбсову титулу на?богати?е особе на свету сваке године осим од 2010. до 2013. [13] У октобру 2017. надмашио га ?е оснивач и извршни директор Амазона ?еф Безос , ко?и ?е имао проце?ену нето вредност од 90,6 мили?арди долара у поре?е?у са Ге?тсовом нето вреднош?у од 89,9 мили?арди долара у то време. [14] Од ?ануара 2022. Ге?тс ?е имао проце?ену нето вредност од 139 мили?арди долара, што га чини четвртом на?богати?ом особом на свету. [15]

Касни?е у сво?о? кари?ери и откако ?е напустио свакодневне операци?е у Ма?крософту 2008. године, Ге?тс се бавио многим пословним и филантропским подухватима. Дао ?е знатне количине новца разним добротворним организаци?ама и научноистраживачким програмима преко Бил и Мелинда Ге?тс фондаци?е, за ко?у се наводи да ?е на?ве?а приватна добротворна организаци?а на свету. [16] Преко фондаци?е ?е водио кампа?у вакцинаци?е почетком 21. века ко?а ?е знача?но допринела искоре?ива?у див?ег полиовируса у Африци. [17] [18] Године 2010. Ге?тс и Ворен Бафет су основали The Giving Pledge, чиме се они и други мили?ардери обавезу?у да ?е дати на?ма?е половину свог богатства филантропи?и. [19]

Дети?ство

Ге?тс ?е ро?ен у иму?но? породици , као друго од тро?е деце Вили?ама Х. Ге?тса, истакнутог адвоката , и Мери Максвел Ге?тс [20] ко?а ?е радила за директоре Прве ме?удржавне банке. ?егов деда ?. В. Максвел био ?е председник Националне банке. Бил Ге?тс има две сестре, стари?у, Кристи?ан, и мла?у, Либи.

Ге?тс (десно) са Пол Аленом 1970.

Рано у свом животу, Ге?тс ?е приметио да ?егови родите?и желе да он настави адвокатску кари?еру. [21] Када ?е био млад, ?егова породица ?е редовно посе?ивала цркву конгрегационих хриш?анских цркава , протестантске реформисане деноминаци?е. [22] [23] [24] Ге?тс ?е био мали за сво?е године и био ?е малтретиран као дете. [ тражи се извор ] Породица ?е подстицала конкуренци?у; ?едан посетилац ?е рекао да "ни?е било важно да ли су у пита?у срца или лоптица или плива?е до дока; увек ?е посто?ала награда за победу и увек ?е посто?ала казна за губитак". [25]

Ге?тс ?е био одличан ученик у основно? школи , посебно у математици и природним наукама . Са тринаест година уписао се у школу Ле?кса?д, на?истакнути?у основну школу у Си?етлу . [26] [27] Када ?е био у осмом разреду, школа ?е купила ASR терминал и закупила време на рачунару ?енерал Електрика , [28] и тада се Ге?тс заинтересовао за систем GE у Бе?зику и био ?е ослобо?ен са часова математике да би се бавио сво?им интересова?ем. После неког времена, он и ?ош неки ученици су почели да раде и на другим системима , као што су мини-рачунари DEC PDP. ?едан од ових био ?е и PDP-10, ко?и ?е припадао корпораци?и Рачунарски центар ( енгл. Computer Center, CCC ). То? корпораци?и су ученици Ле?кса?да (Бил Ге?тс, Пол Ален , Рик Ва?ланд и Кент Еванс) понудили да прона?у кварове у софтверу у замену за слободно кориш?е?е ?ихових рачунара. Ге?тс ?е ту проучавао изворне кодове за покрета?е програма у систему, не само у Бе?зику, ве? и у Фортрану , Lispу и у машинском ?езику . Након распада Рачунарског центра 1970 . године, компани?а Рачунарске науке ( енгл. Computer Sciences Inc. ) ?е уна?мила ученике Ле?кса?да да напишу програм за платне спискове на Коболу , за шта су и добили први хонорар. Са 14 година Ге?тс и Ален су направили бро?аче промета засноване на процесору Интел 8008 под именом Traf-O-Data . Прве године рада су зарадили 20.000 долара , али ?е посао пропао због тога што су били малолетни . [29] [30]

Бил Ге?тс ?е уписао Универзитет у Харварду у ?есен 1973 . године намерава?у?и да доби?е диплому права . Тамо ?е и упознао свог буду?ег пословног партнера Стива Балмера .

Ма?крософт

Године 1975, након чита?а ?ануарског изда?а часописа Popular Electronics , у ко?ем ?е представ?ен Алтаир 8800 ( енгл. Altair 8800 ) Ге?тс ?е контактирао МИТС ( енгл. Micro Instrumentation and Telemetry Systems ), да би ствараоце новог микро рачунара обавестио да су он и ?егове колеге радили на Бе?зик интерпретатору . У ствари, Ге?тс и Ален нису имали ништа за Алтер и нису написали кoд за ?ега, али су хтели да заинтересу?у МИТС. Председник МИТС-а Ед Робертс се сложио да се састане са ?има, а они су за пар неде?а успели да разви?у емулатор Алтера за микрорачунаре, а онда и Бе?зик интерпретатор. Уследило ?е склапа?е уговора са МИТС-ом у вези са производ?ом интерпретатора Алтер Бе?зик. Ге?тс ?е одсуствовао са Харварда да би радио са Аленом у МИТС-у, и ?их дво?ица су основали ортачку фирму под именом Ма?крософт .

Ма?крософтов Бе?зик ?е постао популаран ме?у ?удима ко?и су се бавили рачунарима, али ?е Ге?тс открио да ?е верзи?а припрем?ена за прода?у процурела у ?авност . У фебруару 1976 . године Ге?тс ?е захтевао да МИТС обустави производ?у и дистрибуци?у овог софтвера уколико он и ?егове колеге не буду испла?ени. Пошто ?егов став да творци софтвера има?у право да захтева?у новац ни?е наишао на разумева?е, кра?ем 1976. године Ма?крософт ?е постао независан од МИТС-а. Ипак, наставили су да разви?а?у софтвер за програмске ?езике за различите системе .

Према Ге?тсовим речима, првих година ?е свако у Ма?крософту често радио све послове, од при?ема нару?бина до испорука. Бил Ге?тс ?е водио послове, али и да?е писао програме . У првих пет година лично ?е прегледао сваки ред кoда ко?и ?е компани?а пласирала, и често поново писао делове истог кoда, ако би мислио да тако треба. [31]

Партнерство са IBM-ом

Године 1980, IBM ?е затражио од Ма?крософта да направи интерпретер за Бе?зик за ?ихов нови лични рачунар , IBM PC . Када су IBM-ови представници напоменули да им треба оперативни систем , Ге?тс им ?е предложио компани?у Ди?итал Рисерч ( енгл. Digital research, DRI ), ко?а ?е конструисала оперативни систем CP/M . [32] Ме?утим, пошто изме?у IBM-а и Ди?итал Рисерча ни?е дошло до договора, следе?е што им ?е Ге?тс предложио био ?е 86- DOS ко?и ?е направила компани?а Си?етл рачунар продактс ( енгл. Seattle Computer Products, SCP ). Ма?крософт ?е направио договор са Си?етл рачунар продактсом да постане ?ихов ексклузивни заступник, а касни?е и власник 86-DOS-а, али ни?е споменуо да ?е IBM потенци?ални купац. После прилаго?ава?а оперативног система за личне рачунаре , Ма?крософт га ?е однео у IBM под називом PC-DOS у замену за до тада неви?ен хонорар. [33]

Како ?е неколико компани?а прекопирало структуру IBM-а и направило клонове, Ма?крософт ?е решио да за друге заинтересоване стране направи лиценцу за DOS, под новим именом MS DOS ( енгл. Microsoft Disk Operating System ). Тим потезом, Ма?крософт ?е од малог играча постао ?едан од на?битни?их у рачунарско? индустри?и, и наставио да разви?а и друге оперативне системе , као и софтверске апликаци?е.

Windows

Главни чланак: Microsoft Windows

Почетком 1980-их година Ма?крософт ?е приказао сво?у верзи?у графичког корисничког интерфе?са ко?и ?е базиран на иде?ама корпораци?е Зирокс , а касни?е разви?ен од стране компани?е Епл ( енгл. Apple ). Ма?крософт ?е избацио на тржиште Windows као додатак и алтернативу DOS -у, и тиме постао конкуренци?а другим ствараоцима сличног система . До почетка 1990-их Windows ?е са тржишта избацио друге графичке системе базиране на DOS-у, као што су Гем и Геос. Нова верзи?а, Windows 3.0 , 1990 . године ?е постигла огроман успех и била продата у 10 милиона копи?а за само две године. Тако ?е Ма?крософт постао доминантан произво?ач у прода?и оперативних система .

Када ?е било осигурано да на?ве?и бро? рачунара долази на тржиште са ве? инсталираним Windows-ом, Ма?крософт ?е постао на?ве?а корпораци?а за производ?у софтвера на свету, а Ге?тс ?едан од на?богати?их ?уди на свету. Ге?тс ?е радио као извршни директор компани?е до 2000 . године када ?е на то место дошао Стив Балмер . Ма?крософт има на хи?аде патената , а девет ?их ?е регистровано на Ге?тсово име.

Стратеги?а и послова?е

Од оснива?а Ма?крософта 1975 . године, до 2006 . Бил Ге?тс ?е имао примарну одговорност за стратеги?у разво?а производ?е те компани?е. Он ?е агресивно ширио лепезу производа компани?е, и где год да ?е Ма?крософт постигао доминантну позици?у, он ?у ?е снажно бранио. Многе одлуке ко?е ?е он одобрио довеле су до неповере?а и спорова. 1998 . године во?ен ?е чак и судски процес против Ма?крософта, где ?е пресу?ено да ?е Ма?крософт учествовао у монополизаци?и и ограничава?у, блокира?у конкуренци?е и тиме довео до грубог крше?а закона (Шермановог акта).

Бил Ге?тс се редовно саста?е са вишим директорима и мена?ерима . Дешава се да у току ових састанака до?е до великих сукоба, посебно ако Ге?тс сматра да директори нису добро осмислили посао, или да су довели компани?у у ризичну ситуаци?у.

Ге?тсова улога у Ма?крософту била ?е примарна и извршна улога у управи. Ипак, он ?е био активни творац софтвера рани?их година, посебно у про?ектима компани?е везаним за програмске ?езике . Званично ни?е у разви?ачком тиму од рада на про?екту TRS-80 Model 100 line , али ?е написао и кoд 1989 . године ко?и ?е пласиран као про?екат компани?е.

Дана 15. ?уна 2006. Ге?тс ?е об?авио да ?е се од ?ула 2008 . године делимично пову?и из Ма?крософта, да би се посветио хуманитарном раду, али да ?е остати на врху фирме. Ге?тс ?е навео да ?е на ту ?егову одлуку на?више утицао Ворен Бафет . Сво? посао ?е поделио изме?у дво?ице успешних ?уди. Ре? Ози ?е бити задужен за дирекци?у, а Крег Манди за дугорочну стратеги?у производ?е. ?една од ?егових послед?их иници?атива пре ове об?аве била ?е ствара?е роботичке софтверске групе у Ма?крософту.

Приватни живот

Бил Ге?тс се 1. ?ануара 1994 . године у Даласу оженио Мелиндом Френч. Има?у тро?е деце ? ?енифер Катарину, Рори ?она и Фиби Адел Ге?тс. ?ихова породична ку?а у Медини (у Вашингтону ) ?е ?една од на?скуп?их ку?а на свету. 2006 . године укупна вредност ?иховог има?а проце?ена ?е на 125 милиона долара .

Бил Ге?тс ?е од 1995 . до 2006. године био на првом месту на листи на?богати?их ?уди на свету, магазина Форбс са укупним капиталом од око 50 мили?арди америчких долара . 1999 . године, ?егово богатство ?е износило чак 100 мили?арди америчких долара. Од 2000 . године ?егово богатство се сма?ило, ?едним делом због пада номиналне вредности ?еговог удела у Ма?крософту након ?дот ком пропасти“ ( енгл. Dot com bubble ), као и због неколико мили?арди америчких долара ко?е ?е дао сво?им добротворним фондаци?ама .

Ге?тс поред Ма?крософта има ?ош неколико инвестици?а. У 1989 . години ?е основао Корбис, компани?у ко?а се бави дигиталним сликама . У 2004. постао ?е директор Беркшир Хедеве?а, инвестиционе компани?е ко?а ?е под руководством ?еговог дугогодиш?ег при?ате?а Ворена Бафета . Тако?е ?е и кли?ент Каске?д Инвестмент групе.

Године 2000. ?е са сво?ом супругом основао фондаци?у ?Бил и Мелинда Ге?тс“, добротворну организаци?у. Фондаци?а се бави обезбе?ива?ем школарина сиромашним ма?инама, борбом против сиде , болестима ко?е преовла?у?у у зем?ама тре?ег света , као и другим ци?евима. У 2000. години фондаци?а ?е дала Универзитету у Кембри?у 210 милиона долара за Ге?тс Кембри? школарине. Дала ?е и ?едну мили?арду долара у фонд ??уна?тед негро коле?“. ?едан од примарних интереса Била Ге?тса ?е побо?ша?е државних школа. По извешта?има магазина Форбс, Ге?тс ?е до сада дао више од 29 мили?арди долара у добротворне сврхе.

Награде и призна?а

Бил Ге?тс на Са?му потрошачке електронике 4. ?ануара 2006.

Магазин Та?м навео ?е Била Ге?тса као ?едног од сто на?утица?ни?их ?уди у 20. веку . Та?м ?е 2005 . године тако?е прогласио ?ега и ?егову супругу Мелинду за ?уде године због ?иховог хуманитарног рада. Исте те године проглашен ?е и за почасног витеза реда Британског кра?евства од стране Кра?ице Елизабете II .

У ма?у 2006 . фондаци?а Ге?тсових ?е добила награду Principe de Asturias en Cooperacion Internacional као призна?е ?иховом добротворном раду. У новембру исте године примили су награду Реда астечког орла због ?иховог хуманитарног рада у областима здравства и образова?а , посебно у Мексику . Ге?тсу су уручена и три почасна доктората: 2000 . године од Ни?енрод, пословног универзитета из Холанди?е , 2002 . године од Кра?евског института за технологи?у из Шведске и 2005. године од ?апанског универзитата Васеда.

Референце

  1. ^ а б ?Bill Gates (American computer programmer, businessman, and philanthropist)” . Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г . Приступ?ено 20. 3. 2013 .  
  2. ^ Foley, Mary Jo (15. 8. 2017). ?Bill Gates' stake in Microsoft is now just 1.3 percent” . ZDNet . Приступ?ено 26. 7. 2021 .  
  3. ^ ?BILL William Henry Gates III” .  
  4. ^ Sheridan, Patrick (2. 5. 2014). ?Bill Gates no longer Microsoft's biggest shareholder” . CNN Money . Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г . Приступ?ено 22. 8. 2014 .  
  5. ^ MSFT (Holdings), NASDAQ, Архивирано из оригинала 19. 10. 2011. г. , Приступ?ено 10. 4. 2016  
  6. ^ MSFT (Symbol), NASDAQ, Архивирано из оригинала 8. 4. 2016. г. , Приступ?ено 10. 4. 2016  
  7. ^ Einstein, David (13. 1. 2000). ?Gates steps down as Microsoft CEO” . forbes.com . Архивирано из оригинала 26. 1. 2016. г . Приступ?ено 21. 1. 2016 .  
  8. ^ Lesinski 2006 , стр. 96 ; Manes 1994 , стр. 459 .
  9. ^ ?Microsoft Chairman Gates to leave day-to-day role” . money.cnn.com . Архивирано из оригинала 30. 1. 2016. г . Приступ?ено 21. 1. 2016 .  
  10. ^ Haselton, Todd (13. 3. 2020). ?Bill Gates leaves Microsoft board” . CNBC . Приступ?ено 13. 3. 2020 .  
  11. ^ ?Why Putin Isn't on 'Forbes' Billionaires List” . Newsweek . Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г.  
  12. ^ Thibault, Marie (19. 1. 2010). ?The Next Bill Gates” . Forbes . Архивирано из оригинала 19. 7. 2012. г . Приступ?ено 20. 12. 2010 .  
  13. ^ ?Billionaires #2 Bill Gates” . Forbes . 5. 3. 2019 . Приступ?ено 5. 4. 2020 .  
  14. ^ ?Amazon CEO Jeff Bezos Is The Richest Person In The World-Again” . Forbes . Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г.  
  15. ^ ?Bloomberg Billionaires Index: Bill Gates” . Bloomberg.com . Bloomberg . Приступ?ено 2. 1. 2022 .  
  16. ^ Neate, Rupert (15. 8. 2017). ?Bill Gates gives $4.6bn to charity in biggest donation since 2000” . The Guardian (на ?езику: енглески). London . Приступ?ено 10. 4. 2018 .  
  17. ^ Barry, Author Michele; Oswald, Lucas Oliver (16. 9. 2020). ?How polio eradication in Africa can inform the global COVID-19 response” . Scope (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 20. 4. 2021 .  
  18. ^ Maclean, Ruth (24. 8. 2020). ?Africa Celebrates the End of the Wild Poliovirus (but Not the End of All Polio)” . The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN   0362-4331 . Приступ?ено 20. 4. 2021 .  
  19. ^ ?The $600 billion challenge” . Fortune . Архивирано из оригинала 16. 3. 2017. г . Приступ?ено 16. 4. 2017 .  
  20. ^ ?Mary Gates, 64; Helped Her Son Start Microsoft” . The New York Times (на ?езику: енглески). Associated Press . 11. 6. 1994. ISSN   0362-4331 . Приступ?ено 3. 4. 2020 .  
  21. ^ Manes 1994 , стр. 47.
  22. ^ Lesinski, Jeanne M (2008). Bill Gates: Entrepreneur and Philanthropist Неопходна слободна регистрација. Twenty First Century Books. стр.  12 . ISBN   978-1580135702 . Приступ?ено 10. 3. 2011 .  
  23. ^ Lowe, Janet (2001). Bill Gates Speaks: Insight from the World's Greatest Entrepreneur . Wiley. ISBN   978-0471401698 . Приступ?ено 10. 3. 2011 .  
  24. ^ Berkowitz, Edward D (2006). Something Happened: A Political and Cultural Overview of the Seventies Неопходна слободна регистрација. Columbia University Press. стр.  228 . ISBN   978-0231124942 . Приступ?ено 10. 3. 2011 .  
  25. ^ Cringely, Robert X. (?ун 1996). ?Part II” . Triumph of the Nerds: The Rise of Accidental Empires . Сезона 1. PBS. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г.  
  26. ^ Manes 1994 , стр. 24.
  27. ^ Soundaian, S. (10. 6. 2019). New Dimensions of Management (на ?езику: енглески). MJP Publisher. стр. 50.  
  28. ^ Manes 1994 , стр. 27.
  29. ^ Gates, Bill (1993). ?Interview with Bill Gates” (интерв?у). Интерв?у са David Allison. Bellevue, WA.  
  30. ^ Chposky, James; Leonsis, Ted (1989). Blue Magic: The People, the Power and the Politics Behind the IBM Personal Computer . Grafton. ISBN   978-0-8160-1391-3 .  
  31. ^ Gates, Bill (13. 10. 2005). Remarks by Bill Gates (Говор). Waterloo, Ontario. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г . Приступ?ено 11. 12. 2006 .  
  32. ^ John Steele Gordon Michael Maiello (23. 12. 2002). ?Pioneers Die Broke” . Forbes. Архивирано из оригинала 12. 04. 2008. г . Приступ?ено 5. 7. 2006 .  
  33. ^ ?MS DOS and PC DOS” . Lexikon's History of Computing . Архивирано из оригинала 24. 6. 2006. г . Приступ?ено 5. 7. 2006 .  

Литература

Спо?аш?е везе

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бил_Ге?тс&oldid=27548417 ”