Бес Бактри?ски

Бес (умро 329. п. н. е. ) ?е био перси?ски племи? и бактри?ски сатрап, и пото?и кра? Перси?е . Према класичним изворима, он ?е убио свог претходника, Дари?а III , након што ?е Александар Велики поразио перси?ску во?ску.

У бици код Гаугамеле ( 1. октобар 331. п. н. е. ), у ко?о? ?е Александар поразио Дари?а III, Бес ?е командовао во?ском сво?е сатрапи?е. Бес ?е преживео пораз код Гаугамеле и остао уз свог кра?а, чи?а ?е деморалисана во?ска избегавала Александрове снаге и провела зиму у Екбатани , старо? медско? престоници ко?а ?е служила као лет?а резиденци?а перси?ских кра?ева. Следе?е године Дари?е III ?е покушао да побегне на исток, у Бактри?у , узда?у?и се у пространство и див?у природу сво?их иранских поседа и у помо? сво?их скитских савезника. Предах од неколико месеци ко?и му ?е Александар дао, Дари?е ?е искористио да у Екбатани скупи нову во?ску и поврати изгуб?ени ауторитет. Око ?ега су се окупили источноирански сатрапи одлучни у намери да се супротставе Александру, али несложни у погледу тактике ко?у треба применити. ?едни су саветовали Дари?а да сачека Александра у Екбатани, други - ме?у ?има и мо?ни бактри?ски сатрап Бес - да се повуче на север пустоше?и све иза себе и да на та? начин пресече пут Александру и онемогу?и му да?е надира?е. Бес ?е, у завери са сво?им при?ате?има сатрапима, збацио Дари?а. Вероватно ?е планирао да преда кра?а Македонцима, али ?е Александар наредио сво?о? во?сци да прогони Перси?анце чак и када ?е примио гласине о Дари?евом зароб?ава?у.

Успаничени завереници су смртно ранили Дари?а и оставили га да га прона?у македонски во?ници. Према Вавилонско? хроници, ово се десило ?ула 330. п. н. е. . Место дога?а?а ?е идентификовано близу данаш?ег Ахуана. Бес се прогласио за кра?а и узео име Артаксеркс IV . ?егово самопроглаше?е за кра?а ?е било логично, пошто ?е сатрап Бактри?е, био племи? следе?и у лини?и насле?ива?а перси?ског трона. Али пошто ?е ве?ина Перси?ског царства била осво?ена и Бес ?е владао само лабавим савезом одметнутих провинци?а, историчари га углавном не сматра?у за званичног перси?ског кра?а.

Бес се вратио у Бактри?у и покушао да организу?е отпор ме?у источним сатрапи?ама. Александар ни?е одмах кренуо за Бесом. Пошто ?е одморио во?ску у Хекатонпилу , он се упутио на север у Хиркани?у , област ко?а се простирала ?ужно од Каспи?ског ?езера . Раздоб?е од 330. до 327. п. н. е. Александар ?е провео у североисточним областима Бактри?е и Согди?ане, где су сатрапи Бес и Спитамен организовали жесток отпор. Терен ?е био непознат македонским во?ницима, а услови ратова?а другачи?и него тада. Ту ни?е било градова, ве? ?е становништво живело растурено по селима. Против осва?ача Бес ?е организовао герилски рат . Мали, хитри ко?анички одреди нису давали мира македонско? во?сци, а када ?е она покушавала да нападне, домороци су се повлачили у сво?а утвр?е?а. Пошто више ни?е могло бити фронталних битака, Александар ?е променио тактику, реорганизовао во?ску ствара?у?и ма?е одреде, узео у сво?у во?ску Перси?анце и увео ко?аничке стре?ачке ескадроне по ази?ском узору.

Док ?е боравио у Дранги?ани стигле су из?аве покорности сатрапа Кармани?е и Гедрози?е (данаш?и Белу?истан). Арахози?а ?е, ме?утим, и да?е пружала отпор. Преко северног дела ове сатрапи?е Александар се упутио ка долини Кабула , старо? области Парапамисаде. На овом делу пута ?егова во?ска ?е наишла на планине покривене снегом, тежак пут и слабо снабдева?е. Прелаз преко Хиндукуша ?е ипак извршено уз мало жртава. Александар ни?е наишао на Беса, ко?и ?е држао позици?у на излазу из кланца, ?ер ?е ишао другим путем, па се Бес повукао с во?ском да?е на север.

Када ?е прешао реку, Александру ?е стигао гласник од Спитамена, согди?ског сатрапа, и ?авио му да ?е ?егов господар заробио Беса и да ?е спреман да му га преда. Александар ?е послао Птолеме?а да преузме зароб?еника, ме?утим, Спитамен ?е побегао не сачекавши га. Бес ?е ухва?ен, везан за срамни стуб, показиван и шибан пред во?ском, а затим послат у Бактру да му се суди. Александар ?е наредио да се Бесу одсеку нос и уши, што ?е била перси?ски обича? за оне ко?е се ук?уче у побуну и убиство кра?а. Антички историчари противрече ?едни другима шта ?е био узрок Бесове смрти. Курци?е Руф тврди да ?е Бес разапет на месту где ?е уби?ен Дари?е III, Ари?ан тврди да ?е био мучен и да му ?е одсечена глава, а Плутарх наводи да ?е био раскомадан у Бактри?и након су?е?а.