Ова? чланак садржи списак литературе , сродне писане изворе или спо?аш?е везе , али ?егови извори оста?у не?асни, ?ер нису унети у сам текст . Помозите у ?еговом побо?шава?у наво?е?ем прецизни?их извора. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Бернард Монтгомери
Бернард Монтгомери
Лични подаци
Надимак	Монти Спартански генерал
Датум ро?е?а	( 1887-11-17 ) 17. новембар 1887.
Место ро?е?а	Лондон , У?еди?ено Кра?евство
Датум смрти	24. март 1976. ( 1976-03-24 )  ( 88 год. )
Место смрти	Алтон , У?еди?ено Кра?евство
Образова?е	Кра?евска во?на академи?а Сандхерст
Во?на кари?ера
Чин	фелдмаршал
[[File: |frameless|upright=0.72|alt=]]
Монтгомери?ев глас из програма BBC-a Desert Island Discs , 20. децембар 1969. [1]

Први виконт Монтгомери од Ел Аламе?на, Сер Бернард Ло Монтгомери ( енгл. Bernard Law Montgomery ; Лондон , 17. новембар 1887 ? Алтон , 24. март 1976 ) ?е био британски фелдмаршал , и ?едан од руководилаца савезничких акци?а у Другом светском рату . Велики победник код Ел Аламе?на , општепознат ?е под надимком Монти .

Дети?ство, младост и Први светски рат [ уреди | уреди извор ]

Монтгомери ?е ро?ен у Лондону 1887 . године. Во?ничко образова?е стекао ?е у Во?но? академи?и Сандхерст . Во?ничку кари?еру започео ?е 1908 . године у 1. ворикширском пуку ко?и ?е био стациониран у Инди?и . По изби?а?у Првог светског рата , у августу 1914 . године ?егов пук ?е пребачен у Француску . Борио се током повлаче?а британских снага из Монса и био ?е ра?ен за време прве битке код Ипра 13. октобра 1914. године током напада на село Метерн ко?е ?е било у немачким рукама. За учеш?е у ово? акци?и одликован ?е Меда?ом за изузетне заслуге. Након опоравка унапре?ен ?е почетком 1915 . године у чин бригадног ма?ора . Почетком 1916 . године вратио се на Западни фронт где ?е учествовао у бици на Соми . Током рата учествовао ?е у читавом низу ве?их и ма?их окрша?а. Кра? рата дочекао ?е у чину пуковника , као штапски официр у 47. (2. лондонско?) дивизи?и.

По завршетку Првог светског рата многи перспективни млади официри ко?и су током рата стекли високе чинове вра?ени су у статус ко?и су имали пре изби?а?а сукоба. Тако се Монтгомери поново вратио на чин капетана и команданта чете у 1. ворикширском пуку.

Период изме?у два светска рата [ уреди | уреди извор ]

Године 1921 . Монтгомери ?е постав?ен за штапског официра бригаде стациониране у Корку ко?и се налази у региону ко?и ?е био поприште на?жеш?их окрша?а током англо-ирског рата . Упркос чи?еници да ?е ?еговог ро?ака убила ИРА 1920 , као и да се има?е ?егове породице налазило у округу Донегал у ко?ем су се водиле борбе, Монтгомери ни?е спроводио личну освету и ?егови поступци током сукоба ни издалека нису били тако сурови као поступци ?еговог колеге официра Артура Персивала . По доласку у Корк, Монтгомери ?е затражио од припадника сво?их ?единица да се понаша?у беспрекорно иако ?е касни?е, након неколико неуспелих покуша?а да лоцира и уништи ?единице организаци?е ИРА, из?авио да " уопште ни?е бринуо о томе колико ?е ку?а спалити " током оваквих акци?а. Упркос овакво? из?ави Монтгомери ?е стекао поштова?е сво?их непри?ате?а па ?е чак и ?едан од официра организаци?е ИРА, Том Бари , из?авио да се Монтгомери " увек понашао сасвим коректно ". Монтгомери ?е убрзо схватио да се ради о сукобу у ко?ем се не може победити и да ?е ?едино право реше?е повлаче?е британских ?единица. Године 1923 . написао ?е да ?е " ?едино реше?е дозволити им (Ирцима) да оформе неку врсту ирске владе и пустити их да сами угуше побуну ".

Године 1927 . оженио се са Елизабет Карвер. Исте године унапре?ен ?е у чин потпуковника и добио ?е команду над 1. бата?оном 1. ворикширског пука са ко?им ?е службовао у Палестини , Египту и Инди?и . Убрзо ?е унапре?ен у пуковника и постав?ен за инструктора у Во?но? школи Инди?ске арми?е у Кети у Инди?и. Године 1937 . добио ?е команду над 9. бригадом. Исте године доживео ?е и велику личну трагеди?у ? ?егова супруга се тешко разболела и умрла. Следе?е године унапре?ен ?е у генерал-ма?ора и поверена му ?е команда над 8. дивизи?ом стационираном у Палестини.

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Британи?а ?е об?авила рат Немачко? 3. септембра 1939 . год, два дана након што ?е Хитлер напао По?ску . У то време Монтгомери ?е тек био постав?ен за команданта 3. дивизи?е ко?а ?е била распоре?ена у Белги?и као део Британског експедиционог корпуса . Немачки напад на Француску у склопу ко?ег су нападнуте и Холанди?а и Белги?а , почео ?е 8. ма?а 1940 . године. У немогу?ности да заустави немачко напредова?е, Британски експедициони корпус се повукао до француске луке Денкерк где су се британске и француске снаге ускоро нашле у окруже?у. У ци?у спасава?а преко 300.000 британских во?ника британски Генералштаб покренуо ?е општу евакуаци?у британских снага из Француске под називом Операци?а Динамо . Евакуаци?а ?е почела 26. ма?а . Током евакуаци?е, Монтгомери ?е командовао 2. корпусом и био ?е ?едан од 330.000 британских и француских во?ника ко?и су успешно евакуисани до завршетка операци?е 4. ?уна .

северна Африка и Итали?а [ уреди | уреди извор ]

По повратку у Британи?у Монтгомери ?е унапре?ен у чин генерал-пуковника и вршио ?е разне дужности све док га у августу 1942 . године Ален Брук ни?е предложио Черчилу за команданта британске 8. арми?е у Северно? Африци. С обзиром на околност да ?е Черчилов оми?ени кандидат за ову функци?у, генерал Гот погинуо у авионско? несре?и на повратку у Каиро , Черчил ни?е имао ништа против Монтгомери?евог наименова?а за команданта 8. арми?е.

Ме?утим, ?егово именова?е ни?е наишло на добар при?ем код генерала Окинлека и ?еговог особ?а. Преузевши команду над 8. арми?ом 13. августа 1942. године два дана пре него што ?е то било предви?ено, Монтгомери ?е одмах наредио о?ачава?е стратешки знача?ног положа?а на висовима Алам Халфе и с?единио ?е штаб арми?е и штаб ваздухопловства у ?едну за?едничку команду како би бо?е ускладио ?ихово делова?е.

Монтгомери ?е тако?е врло брзо успео да поправи морал британске 8. арми?е али ?е то учинио на рачун угледа свог претходника генерала Окинлека. ?егов необичан и понекад увред?ив начин понаша?а проузроковао ?е бро?не коментаре ко?и су се углавном односили на ?егову способност да команду?е арми?ом. Насто?ао ?е да успостави близак контакт са обичним во?ником и трудио се да се што чеш?е по?ав?у?е у ?единицама ко?е су се налазиле на прво? борбено? лини?и. Главне критике ко?е су до тада стизале на рачун 8. арми?е односиле су се на ?ену раз?еди?еност и лошу координаци?у због чега су по?едине ?единице често самостално морале да воде неке од на?жеш?их борби са непри?ате?ем. У намери да исправи ове грешке, Монтгомери ?е пуно паж?е посветио дета?ном планира?у буду?их операци?а ук?учивши активно у припрему планова све команданте ?единица ко?е су чиниле 8. арми?у. Мере ко?е ?е предузео као и нов приступ осносу изме?у ?ега као команданта арми?е и сво?их во?ника врло брзо су дале позитивне резултате. Британска 8. арми?а опоравила се од претходних неуспеха и била ?е спремна да дочека Немце на добро утвр?еним положа?има код Ел Аламе?на .

У бици код Алам Халфе , ко?а ?е почела 31. августа 1942. год, Ромел ?е покушао да проби?е британску лини?у фронта и опколи 8. арми?у. Упозорен на предсто?е?у Ромелову офанзиву захва?у?у?и обавешта?ним подацима ко?е ?е прикупила Ултра , Монтгомери ?е успео са заустави немачко напредова?е. По завршетку ове битке Монтгомери ?е критикован зато што ни?е прешао у го?е?е немачких ?единица ко?е су се повлачиле. Ме?утим, ?една од Монтгомери?евих на?бо?их особина била ?е та што ?е могао добро да процени способности ?единица под сво?ом командом. Према ?егово? процени, 8. арми?а ни?е била способна да се упусти у покретну битку механизованих ?единица ко?а ?е одговарала Ромеловом начину ратова?а.

Упркос томе што ?е Черчил разрешио дужности Окинлека због недово?не агресивности, Монтгомери?у ?е остав?ено више времена него што ?е Окинлек тражио за припрему офанзиве ко?а ?е почела битком код Ел Аламе?на. До Монтгомери?евог преузима?а команде кампа?а у северно? Африци личила ?е на клацкалицу; обе стране су доби?але битке али ни ?една ни?е стекла одлучу?у?у предност. Монтгомери ?е био свестан тога и одлучио ?е да се не упушта у борбу све док не буде био у ста?у да оствари одлучу?у?у победу. У склопу припрема за офанзиву здушно се залагао за дета?но планира?е операци?а и квалитетну обуку ?единица. Оклопне снаге ко?е су му став?ене на располага?е у склопу ових припрема биле су знатно ве?е од оних ко?е су биле доступне Окинлеку. До почетка битке код Ел Аламе?на, британска 8. арми?а имала ?е преко 800 тенкова америчке производ?е.

Друга битка код Ел Аламе?на почела ?е 23. октобра и завршила се 12 дана касни?е првом знача?ни?ом победом савезника у Другом светском рату . Монтгомери ?е правилно предвидео дужину тра?а?а битке и висину губитака ко?и су износили 13.500 ?уди.

После победе код Ел Аламе?на, Монтгомери ?е проглашен за витеза и унапре?ен у чин пуног генерала. Британска 8. арми?а прешла ?е у го?е?е немачких ?единица ко?е су се повлачиле ка западу. Захва?у?у?и велико? премо?и у техници и ?удству, Монтгомери ?е вршио сталан притисак на немачке трупе у повлаче?у онемогу?ивши Ромела да се утврди на неком од пово?них положа?а дуж пусти?ског пута. Дана 6. марта 1943 . године успешно ?е одби?ен послед?и Ромелов напад на развучени поредак британске 8. арми?е у близини Меденина . Британци су се поново сукобили са Немцима, на старо? француско? утвр?ено? лини?и познати?о? под називом Маретска лини?а . Борбе око Маретске лини?е во?ене су у периоду од 20-27. марта. Монтгомери, ко?и ?е предвидео снажан немачки отпор на овом положа?у, наредио ?е делу сво?их ?единица да у широком луку изврши обилазак десног крила Маретске лини?е. Захва?у?у?и овом маневру, немачке и итали?анске ?единице биле су прину?ене да напусте утвр?ене положа?е и повуку се дуб?е у Тунис .

Кампа?а у северно? Африци показала ?е да у енглеско? во?сци ?ош увек посто?и висок морал (бро? болесних во?ника и дезертера ?е сма?ен на на?ма?у могу?у меру). Тако?е, током ове кампа?е дошла ?е до изража?а одлична сарад?а изме?у различитих родова во?ске као и одлично разра?ен систем снабдева?а арми?е у наступа?у.

Следе?а велика савезничка операци?а била ?е операци?а Хаски , како ?е назван план искрцава?а на Сицили?и . Током ове кампа?е испо?ила се затегнутост у односима изме?у Монтгомери?а и америчких генерала. Монтгомери ?е искористио утица? током планира?а операци?е да наметне сво? план битке што ?е изазвало негодова?е код америчких генерала Патона и Бредли?а . Касни?и разво? битке на терену био ?е додатни разлог за погорша?е односа изме?у енглеског и америчких генерала.

Монтгомери ?е наставио да команду?е 8. арми?ом током искрцава?а на итали?анско копно. Згрожен недостатком координаци?е, распли?ава?ем напора, стратешком збрком и опортунизмом радо ?е напустио ово поприште 23. децембра.

Норманди?а [ уреди | уреди извор ]

Монтгомери се вратио у У?еди?ено Кра?евство да би преузео команду над 21. групом арми?а ко?а ?е чинила зема?ску компоненту савезничких снага ко?е су се припремале за изво?е?е Операци?е Оверлорд , како ?е названо планирано искрцава?е у Норманди?и . Планира?е операци?е тра?ало ?е скоро две године. У послед?о? фази планира?е операци?е преузео ?е начелник генералштаба врховног савезничког команданта. Монтгомери ?е убрзо схватио да ?е план операци?е веома ограничен због чега се залагао за ?егове измене по ко?има ?е у првом нападачком таласу, уместо три, требало да буде ангажовано пет дивизи?а. Као и приликом преузима?а команде над британском 8. арми?ом, Монтгомери ?е често обилазио ?единице под сво?ом командом подижу?и морал во?ске сво?им борбеним говорима и лично контролишу?и спрово?е?е обуке. Дана 7. априла и 15. ма?а образложио ?е сво?у стратеги?у приликом буду?е операци?е у школи Сент Пол. У свом излага?у предвидео ?е битку ко?а ?е требало да тра?е 90 дана. По ?ему, битка ?е требало да се заврши изби?а?ем савезничких ?единица на реку Сену . Пробо? немачке лини?е фронта и обилазни маневар кроз унуштраш?ост Француске требало ?е да изврше америчке ?единице осла?а?у?и се на град Кан ко?и би до тада ве? био у рукама британских и канадских ?единица.

Монтгомери ?е у велико? мери био заслужан за успех савезничког искрцава?а у Француско?. А?зенхауер и ?егов начелник генералштаба, генерал-пуковник Бадел Смит рекли су америчком во?ном извештачу, Друу Мидлтону следе?е: " Нико други ни?е могао да нас пребаци преко канала у Норманди?у.... Без обзира шта други говорили о ?ему, он нас ?е довео тамо ". Током тешких борби у Норманди?и, ко?е су тра?але два и по месеца, Монтгомери ни?е био у могу?ности да у потпуности реализу?е сво? план, али ?е сери?ом снажних офанзивних акци?а успео да веже главнину немачких снага за британски и канадски сектор чиме ?е олакшао пробо? немачког фронта од стране америчких ?единица.

Напредова?е ка Ра?ни [ уреди | уреди извор ]

Знача?но пове?а?е у бро?у америчких ?единица (са 2 на 5 дивизи?а током Д-дана и са 72 на 85 дивизи?а у 1945 ) учинило ?е политички некоректним да?и опстанак Монтгомери?а као врховног команданта савезничких копнених трупа у Европи. Због тога ?е А?зенхауер, ко?и ?е наставио да врши функци?у врховног команданта савезничких снага у Европи , преузео и ову функци?у, док ?е Монтгомери остао на месту команданта 21. групе арми?а ко?а ?е углавном била сачи?ена од британских и канадских ?единица. Монтгомери се снажно противио ово? промени иако ?е она била планирана ?ош пре почетка инвази?е. Винстон Черчил ?е узбрзо затим унапредио Монтгомери?а у чин фелдмаршала како би компензовао за губитак позици?е врховног команданта копнених снага.

Упркос смени, Монтгомери ?е и да?е задржао велики утица? на да?и ток одви?а?а савезничких операци?а. Успео ?е да убеди А?зенхауера у исправност сво?е стратеги?е одлучу?у?ег продора у правцу Рурске области , ко?а ?е требало да оконча рат до Божи?а . Ова операци?а, познати?а под називом Операци?а Маркет Гарден , изведена ?е током септембра 1944 . године. План операци?е уопште ни?е личио на дотадаш?е Монтгомери?еве планове: офанзива ?е била смела и лоше планирана. Операци?а Маркет Гарден ни?е постигла же?ени ци?, а савезничке снаге су претрпеле знача?не губитке. На?горе ?е прошла британска 1. падобранска дивизи?а ко?а ?е изгибила више од три четвртине ?удства. Монтгомери?ева опседнустост продором у правцу Рура одвукла му ?е паж?у од реализаци?е операци?е ослоба?а?а Антверпена и чиш?е?а области око ове луке ко?а ?е била од изузетног знача?а за снабдева?е савезничких ?единица.

Када ?е 16. децембра 1944. године уследио изненадни немачки напад преко Ардена , ко?им ?е отпочела Битка за избочину , фронт америчке 12. арми?ске групе ?е расцеп?ен, а ве?и део америчке 1. арми?е нашао се на северном крилу избочине. Командант арми?ске групе, генерал Бредли се затекао у Луксембургу , на ?ужном боку избочине због чега ?е имао велике тешко?е да успостави ефективну команду над америчком 1. арми?ом. Монтгомери?у, ко?и ?е био на?ближи савезнички командант, А?зенхауер ?е 20. децембра , упркос снажном Бредли?евом против?е?у, поверио команду над Кортни Хо?исовом 1. арми?ом и америчком 9. арми?ом. Монтгомери ?е одмах обишао све америчке команданте и успоставио сталну везу са ?има. Извршио ?е прегруписа?е британског XXX корпуса ко?и ?е представ?ао стратешку резерву, реорганизовао ?е америчке одбрамбене положа?е и наредио повлаче?е из Сент Вита . Немачки командант 5. оклопне арми?е, фон Ма?нтофел ?е рекао: "Акци?е америчке 1. арми?е претвориле су се у читаву сери?у индивидуалних заштитних борби. Монтгомери?ев допринос се састо?ао у томе што ?е читав низ изолованих борби претворио у кохерентну битку во?ену према ?асно дефинисаном плану. ?егово одби?а?е да се упусти у преура?ене и изоловане контра-нападе омогу?ило ?е Американцима да прикупе резерве и да онемогу?е да?е прошире?е немачког пробо?а."

А?зехнауер ?е сматрао да Монтгомери мора да крене у офанзиву 1. ?ануара како би се сусрео са Патоновом арми?ом ко?а ?е ?ош од 19. децембра напредовала са ?уга. Ипак, Монтгомери ?е одбио да ангажу?е пешади?у неприпрем?ену за зимске услове да би осво?ио стратешки неважан комад територи?е. У напад ?е кренуо тек 3. ?ануара . Велики бро? америчких официра сматрао ?е да ни?е требало да оклева иако ?е за ?ега било карактеристично да ни?е кретао у напад без добре припреме. По завршетку битке, америчка 1. арми?а вра?ена ?е у састав америчке 12. арми?ске групе: америчка 9. арми?а остала ?е у саставу британске 21. арми?ске групе све до преласка Ра?не .

Монтгомери ?е у фебруару 1945. године наставио са напредова?ем у правцу Ра?не у склопу операци?а Веритабл и Грене?д. После преласка Ра?не 24. марта , Монтгомери ?е одсекао Данско полуострво да би 4. ма?а примио преда?у немачких снага у северно? Немачко? , Данско? и Холанди?и .

После рата [ уреди | уреди извор ]

После рата, Монтгомери ?е 1946 . године проглашен са Првог виконта Монтгомери?а од Ел Аламе?на. Вршио ?е функци?у начелника генералштаба у периоду од 1946. до 1948 . год, али ?е на ово? функци?и био веома неуспешан зато што су му недоста?але стратешке и политичке вештине. Затим ?е постав?ен за врховног команданта или председава?у?ег комитета команданата западног савеза. Био ?е добар генерални инспектор и организовао ?е неколико одличних во?них вежби, али ?е био веома задово?ан када га ?е 1951 . године. А?зенхауер именовао за свог заменика и помо?ника у послу ствара?а Северноатлантског савеза (НАТО) . На ово? функци?и ?е остао све до 1958 . год.

Монтгомери и ?авност [ уреди | уреди извор ]

Пре пензиониса?а, неки Монтгомери?еви ставови, као што ?е нпр. пита?е расе, често су били ?авно критиковани. Након што ?е ?авност сазнала какве погледе на свет Монтгомери има, ?егова репутаци?а ?е нагло опала. ?егови мемоари окарактерисани су као арогантни хвалоспев самоме себи. Монтгомери ?е жестоко критиковао сво?е саборце, а нарочито А?зенхауера (кога ?е изме?у осталог оптужио и да ?е захва?у?у?и ?егово? неспособности рат тра?ао годину дана дуже) што ?е за последицу имало престанак ?иховог при?ате?ства. ?авно се дивио Апартхе?ду и кинеском комунизму под руководством Мао Це Дунга . У исто време, био ?е ?едан од на?ве?их противника хомосексуалности у У?еди?еном Кра?евству , тврде?и да ?е Акт о сексуалним преступима из 1967 . године погодан само за исмева?е " и да се такве ствари могу толерисати у Француско?, али ми смо ипак Британци - хвала богу. " Да ирони?а буде ве?а, у к?изи ?До голе коже“ ( енгл. Full Monty ) об?ав?ено? 2001 . год, Монтгомери?ев званични биограф и дугогодиш?и при?ате? На??ел Хамилтон написао ?е да ?е Монтгомери био ?прикривени хомосексуалац“ ко?и ?е имао ?квази ?убавне афере“ са многим млади?има и дечацима али да са ?има ни?е имао сексуалне односе. Ме?утим, ова тврд?а ни?е била поткреп?ена конкретним доказима.

Монтгомери ?е умро 1976 . године у свом дому у Алтону у Хемпширу , а сахра?ен ?е у оближ?ем црквеном дворишту цркве Светог крста у Бинстеду , након државног погреба у капели Св. ?ор?а у Виндзору .

Карактер и контроверзе [ уреди | уреди извор ]

Монтгомери ?е био веома комплексна особа. Иако ?е био далеко од савршенства, ипак ?е био велики и успешан генерал захва?у?у?и напорном раду, одби?а?у да се покори мртвим обича?има и отвореном, чистом и сензитивном уму. Био ?е хуманиста ко?и ?е успевао да ме?у сво?им потчи?еним во?ницима и старешинама пробуди велику ло?алност. Монтгомери ?е веровао да ?е у 20. веку на?важни?е об?аснити во?ницима зашто се боре и да наредбе и планови мора?у бити ?асни. Због тога се чеш?е обра?ао обичним во?ницима ко?е ?е имао под сво?ом командом него што ?е то чинио када су официри у пита?у. ?егови ?уди наставили су да га страствено бране и после рата што ?е одлично запамтио британски историчар Ричард Холмс када се критички изражавао о Монтгомери?у. ?егова претерана опрезност, ко?а ?е често критикована, потицала ?е од ?еговог поштова?а према животу и же?е да не жртву?е узалудно сво?е во?нике на начин на ко?и су то чинили генерали у Првом светском рату . Монтгомери ?е сматрао да ?е ?една од на?важни?их улога во?ног команданта да мотивише сво?е ?уде за борбу.

С друге стране, у приватном животу ?е био веома тежак човек. Монтгомери се лоше разумео са сво?им врш?ацима и на?ве?и део времена провео ?е друже?и се са мла?им официрима. Био ?е безосе?а?ан, уображен и размет?ив. Ни?е било лако познавати га и ни?е имао осе?а? ло?алности у односу на штапске официре ко?и су му били непосредно потчи?ени. ?егов потце?ивачки и понекад увред?ив став према другима често ?е подстицао лоша миш?е?а о ?егово? способности и личности. Могло би се ре?и да су ?егови неуспеси уследили када ?е допустио да ?егова же?а за славом поквари ?егово паж?иво планира?е што ?е утицало на ?егову уобича?ену опрезност.

Често су Монтгомери?еве из?аве о биткама, као и о самом ?иховом во?е?у чиниле основ за контроверзе. Током читаве кари?ере, Монтгомери?ева наре?е?а била су ?асна и комплетна, али ?е ?егова комуникаци?а са официрима ко?и су били изнад ?ега у ланцу командова?а, била мутна и некомплетна. Током битке за Норманди?у , навео ?е А?зенахуера да поверу?е да он покушава да реализу?е пробо? из мостобрана, док ?е у наре?е?има упу?еним сво?им потчи?енима ублажавао постав?ене ци?еве. На пример, непосредно пред почетак Операци?е Гудвуд , ни?е навео Фалез као ?едан од ци?ева, али о томе ни?е обавестио СХАЕФ. Често ?е сво?е претпостав?ене доводио до лудила делом зато што ни?е дозволио да конвенци?е ума?у?у во?ну ефикасност, делом зато што ?е презирао ауторитет и зато што ни?е био спреман да се затекне у ситуаци?и у ко?о? ни?е имао контролу, а делом и зато што ?е био веома тешка особа. Бадел-Смит му ?е ?едном рекао " Можда ?е одлично служити под тобом, тешко служити уз тебе, али буди сигуран да ?е паклено служити изнад тебе! ". Често ?е имао проблема да ?авно призна да ?егове операци?е нису ишле по плану, чак и онда када би у коначном исходу биле успешне ( Норманди?а ) или неуспешне ( Операци?а Маркет Гарден , за ко?у ?е тврдио да ?е 90% био успешна).

У У?еди?еном Кра?евству Монтгомери ?е остао запам?ен нарочито по сво?о? победничко? кампа?и у северно? Африци , ко?а се, за?едно са Битком за Ста?инград , често сматра прекретницом у Другом светском рату . Другачи?а природа сукоба са САД значила ?е да ?е ?егова репутаци?а у завршним годинама рата у Европи била обележена контроверзама, нарочито када ?е у пита?у Битка за избочину када су до изража?а дошле ?егове врлине и ?егови недостаци.

Одмах после Битке за избочину, Монтгомери ?е 7. ?ануара 1945 . године одржао конференци?у за штампу на ко?о? ?е заслуге за савезничку победу приписао себи ума?у?у?и улогу ко?у су у постиза?у победе имали амерички генерали, а нарочито Патон . Многи ?егови коментари су били непромиш?ени, као што ?е из?ава да ?е због погорша?а ситуаци?е А?зенхауер морао да му препусти команду над севером као и увред?ива из?ава на Патонов рачун по ко?о? га ?е Монтгомери спасао пораза. На конференци?и за штампу Монтгомери ?е из?авио да ?е сматрао да се противофанзива одлично одви?а и ни?е дао об?аш?е?е зашто ?е са закаш?е?ем кренуо у противофанзиву тек 3. ?ануара . Према Черчилу , америчке ?единице под Патоновом командом, ко?е су напале немачки клин са ?уга, константно су напредовале, али веома споро и уз велике губитке док ?е Монтгомери покушао да избегне ову ситуаци?у. Немци су снимак конференци?е за штампу, пропра?ен за?ед?ивим коментарима емитовали преко ради?а што ?е додатно разбеснело Американце.

У допису ко?и ?е упутио А?зенхауеру, Монтгомери ?е предложио себе за команданта копнених снага и отворено ?е критиковао досадаш?е во?е?е рата. У тренутку када ?е америчко самопоузда?е било уздрмано а живци напети, овакав потез ?е био кра??е непромиш?ен. А?зенхауер, ко?ег ?е ваздушни маршал Тедер (?ош ?едан од високих официра ко?и ни?е био у добрим односима са Монтомери?ем) у потпуности подржао, био ?е на граници да разреши Монтгомери?а дужности али су му Бадел Смит и Монтгомери?ев начелник штаба генерал-ма?ор Фреди де Гинганд указали на то да био овакав потез имао лоше политичке последице и да би га било тешко оправдати. Де Гинганд ?е успео да об?асни Монтгомери?у тежину ?егових из?ава (о чи?им могу?им последицама наводно ни?е био уопште свестан) због чега ?е Монтгомери написао изви?е?е упу?ено А?зенхауеру. Након овог Монтгомери?евог поступка ситуаци?а се смирила. А?зенхауер ?е касни?е написати у сво?им мемоарима: " Не веру?ем да ?е Монтомери икада успео да схвати колико су неки амерички команданти били увре?ени ?еговим из?авама. Они су веровали да их ?е Монтгомери потценио ? и ни?е им требало много да узврате истим потце?ива?ем и презиром ".

С друге стране, на исто? конференци?и за штампу Монтомери ?е исказао невероватно поштова?е према обичним во?ницима, а нарочито према америчким во?ницима за ко?е ?е рекао:

"Први пут сам их срео на Сицили?и и одмах сам стекао веома високо миш?е?е о ?има. Поново сам их видео у Итали?и. Веома су храбри борци, сигурни под ватром и са невероватном упорнош?у учеству?у у бици, што су све особине ко?е красе првокласног во?ника. Осе?ам велику наклноност и див?е?е према америчким во?ницима. Поздрав?ам храбре ?уде Америке. Никада не бих могао да пожелим да се за?едно борим са бо?им во?ницима. Покушао сам да размиш?ам као амерички во?ник како не бих предузео ни ?едан погрешан потез или их увредио на било ко?и други начин. Рундштет ?е у ствари поражен захва?у?у?и одличним борбеним квалитетом америчких во?ника и тимским радом са осталим савезницима."

О А?зенхауеру ?е рекао:

"Капитен нашег тима ?е А?зенхауер. Потпуно сам посве?ен А?ку; ми смо на?бо?и при?ате?и. Растужи ме када у британско? штампи прочитам чланке ко?и лоше говоре о ?ему; он носи велики терет, он мора да зна да има нашу пуну подршку, он има право да то очеку?е од нас, а на нама ?е да се постарамо да му ?е пружимо."

Монтгомери ?е касни?е написао: "Данас мислим да никада ни?е требало да одржим ту конференци?у за штампу. Непри?ате?ска осе?а?а према мени су била толико снажна ме?у америчким високим официрима, да би било шта што бих рекао било погрешно протумачено. Требало ?е да ?утим."

Брук ?е можда био на?ближи истини када ?е за рекао о Монтомери?у: "Он ?е вероватно био на?бо?и тактичар ме?у генералима ?ош од Велингтона . Али неке ?егове стратешке одлуке, а нарочито однос са Американцима су били скоро катастрофални."

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Alamein , Stephen Bungay, Auram (2002)
• Armageddon , Max Hastings (2004)
• The Battle for the Rhine 1944 , Robin Neillands (2005)
• On the Psychology of Military Incompetence , Norman Dixon, Pimlico (1976)
• Montgomery: Master of the Battefield by Nigel Hamilton (1984). Други део Хамилтонове масивне троделне Монтгомери?еве биографи?е ко?и се не либи од тога да расправ?а о добрим и лошим странама личности овог команданта. Дета?ни опис битака код Ел Аламе?на и у Норманди?и.
• Hamilton, Nigel (2001). The Full Monty: Montgomery of Alamein 1887 ? 1942 . London: Allen Lane. ISBN   978-0-7139-9334-9 .  
  • Reviewed by Michael Carver in the Guardian , September 22, 2001.
• Caen: Anvil of Victory by Alexander McKee (1984). Одличан приказ британске улоге на источном крилу и ма?сторски опис борби.
• And We Shall Shock Them: The British Army in World War II by David Fraser (1988). Да?е општи преглед британске арми?е у Другом светском рату и ?еног успона након првих почетних година пониже?а.
• Defeat Into Victory by General William Slim (2000). Квалитетно опису?е разлике у во?ству изме?у тишег и скромни?ег Слима и запа?ивог Монтгомери?а. Треба уочити да ?е Слим тако?е користио сличне методе како би повратио по?у?ан британски морал, ук?учу?у?и споро и дета?но об?аш?е?е концепци?е свим нивоима командова?а, реорганизаци?у обуке и ангажова?е у биткама са сигурним победничким исходом у ци?у стица?а самопоузда?а пре упушта?а у велике окрша?е са неизвесних исходом.
• The Path to Leadership by General Sir Bernard Law Montgomery (1957).
• A Concise History of Warfare by Field-Marshal Viscount Montgomery of Alamein (1968).
• Montgomery of Alamein by Arthur Gwynne Jones Chalfont, (1976). Уопштено, критичка Монтгомери?ева биографи?а ко?а оспорава неколико ?егових тврд?и и ко?а пружа другачи?у слико о Монтгомери?у из угла оних ко?е су ?егове методе оту?иле, ук?учу?у?и и бивше заборав?ене пусти?ске генерале из периода 1941-42.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Бернард Монтгомери на Викимеди?ино? остави .