한국   대만   중국   일본 
Београдска синагога ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Београдска синагога

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Београдска синагога
Београдска синагога
Опште информаци?е
Место   Београд
Држава   Срби?а
Време настанка 1925. ; пре 99 година  ( 1925 )
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
www .beogradskasinagoga .rs

Београдска синагога или Синагога ?Сукат Шалом” ?е, тренутно, ?едина активна ?евре?ска богомо?а у Срби?и . Налази се у центру Београда , у Улици маршала Бир?узова 19 и 2013. године ?е проглашена за споменик културе . [1] [2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Истори?а ?евре?а у Београду се може документовано пратити од турског осва?а?а Београда 1521. године. Ве? средином XVI века почи?е масовни?е насе?ава?е ?евре?а Сефарда . Према подацима из 1567. и 1573. године поми?е се више вероиповедних општина и три синагоге. Током XVII века ?евре?ска за?едница се наста?у?е у близини Дунавске обале, на простору ко?и су турци звали ?али?а. Тек од почетка формира?а независне српске дражаве живот ?евре?а се постепено поправ?ао, да би након Берлинског конгреса добили пуна гра?анска права. Истори?ат насе?ава?а и живота ?евре?а Ашкеназа на простору града Београда започи?е ?ош током XVIII века, али ?ихов бро? се знатно уве?ава средином XIX и у прво? половини XX века. Године 1869. 1. октобра, основана ?е и засебна Ашкенаска општина у Београду. Доносе се и ?Правила верозаконог скупа ашкенаских ?евре?а“ (тако се звала Ашкенаска општина у оснива?у) у двадесет тачака, ко?и су предвидели оснива?е школе и богомо?е. Управа вароши ?е потврдила ова правила, чиме ?е постав?ен теме? ново? Ашкенаско? општини у Београду. У почетку ?е кориш?ена закуп?ена зграда у Косма?ско? улици (данаш?а улица Маршала Бир?узова ) за верске, управне, културне и сличне потребе општине. Иде?а о подиза?у нове функционални?е зграде, као и акци?а у прикуп?а?у прилога за изград?у ашкенаске синагоге започета ?е пред Први светски рат . Дана 15. ?уна 1924 . године, одржана ?е церемони?а постав?а?а камена теме?ца, ко?ом приликом ?е прочитана и пове?а написана на хебре?ском и српском ?езику, а потписана од кра?а Александра и кра?ице Мари?е . Град?а синагоге ?е завршена 1. новембра 1925 , а зграда ?е отворена у лето 1926. године и освештао ?у ?е рабин Шланг.

Архитектура [ уреди | уреди извор ]

Давидов штит-шестокрака звезда

План за изград?у Синагоге ?е одобрен 1923. године, а сам об?екат изведен у периоду од 15. ма?а 1924. године до 27. новембра 1929. године. Током 1924?26. године завршена ?е зграда синагоге по про?екту архитекте Фра?е Урбана, уз учеш?е Милана Шланга. 1929. године су изведени накнадни радови на измени ентери?ера по про?екту архитекте Милутина ?ованови?а. Об?екат ?е до 1941. године служио као зграда Српско-?евре?ске црквене општине Ашкенаског обреда. Током нацистичке окупаци?е Београда 1941?44. године ?ена аутентична функци?а ?е деградирана претвара?ем у ?авну ку?у, да би након рата вра?ен у функци?у синагоге наме?ене обема верским конгрегаци?ама београдских ?евре?а.

Зграда синагоге ?е конципирана у духу архитектуре академизма, са преовла?у?у?им елементима неоренесансе . У елеваци?и се састо?и од сутерена, призем?а, галери?е, призем?а и првог и другог спрата. Унутраш?ост ?е решена вишенаменски, као простор за разноврсне активности ?евре?ске за?еднице: верске, културне, просветне, канцелари?ске и стамбене. Оваква вишенаменска концепци?а об?екта заснована ?е на верском и друштвеном контексту синагоге ко?а треба да об?едини три основне функци?е: место религи?ске службе ?евре?ске конгрегаци?е , место наме?ено едукаци?и и састанцима ?евре?ске за?еднице. У сутерену ?е смештена кошер кухи?а са трпезари?ом, и помо?не простори?е. Централни простор призем?а са галери?ом ?е у симболичном и верском знача?у примаран, као место наме?ено верском обреду. Бочно, одво?ени зидом од верског простора, се налазе канцелари?е, учионица и сала за седнице. На првом и другом спрату распоре?ене су стамбене простори?е. Молитвени простор ?е поде?ен са два низа стубова ко?и носе опходну галери?у. Фронтална фасада ?е конципирана складно и симетрично, а декоративни акценат ?е дат на забату крова где ?е у окулусу смештен Давидов штит - шестокрака звезда. Централни део фасаде заузима?у четири издужена и полукружно завршена прозора, ко?и се простиру у зони призем?а и галери?е. Зона првог спрата ?е од ниже зоне раздво?ена плитким и ?едноставним подеоним венцем. Фасада ове зоне ?е повучена у односу на раван фасаде нижих зона тако да образу?е терасу уоквирену балустрадом. У равни фасаде ове зоне распоре?ен ?е правилно ритмован низ од четири полукружно завршена отвора. По аутентичном плану из 1923. године изме?у ових отвора осмиш?ени су декоративни меда?они. Други спрат ?е решен на??едноставни?е са осам полукружно завршених прозора и одво?ен ?е од првог спрата декоративним подеоним венцем. Поред наведених архитектонских елемената ко?и фронтално? фасади да?у утисак уравнотежене хоризонталности, вертикализам ?е акцентован бочним плитким ризалитима , завршеним у зони првог спрата у виду кулица олакшаних лучним отворима на три стране. Ове кулице носе ?асну асоци?аци?у на фортификаци?ски облик и карактер првобитног Соломоновог храма. Тако?е представ?а?у чест мотив синагогалне архитектуре, ко?и симболизу?е Jahin и Boaz , стубове Соломоновог храма . Кра??и акценат вертикалности ?е дат троугаоним забатом изнад другог спрата. Целокупном утиску свечаног и церемони?аланог карактера синагоге доприноси и широко трокрако приступно степениште у зони сутерена и призем?а, украшено ?едноставном балустрадом са два канделабра. У стилско? и просторно? формулаци?и степениште представ?а реминисценци?у француског класицизма , односно северне фасаде Малог Три?анона у Верса?у .

У архитектонско-естетско? формулаци?и фасада, репрезентативност ?е примарно остав?ена фронтално? фасади ко?а ?е конципирана складно и уравнотежено. Декоративни акценат ?е дат на забату где ?е у окулусу смештен Давидов штит ? шестокрака звезда. Вертикалност истичу издужени лучно засведени прозорски отвори у зони ритуалног простора синагоге, као и бочни ризалити са кулицама ко?и фланкира?у централни део фасаде.

Молитвена сала наме?ена верском ритуалу ?е у?едно централни и суштински део синагоге. Хехала синагоге Сукат Шалом ?е лонгитудиналног облика и смештена ?е у нивоу призем?а и галери?е. Ори?ентисана ?е правцем исток запад и поде?ена са два низа осмостраних слободних стубова са декоративним капителима. Ови стубови ко?и има?у у?едно естетску, симболичну и конструктивну функци?у носе опходну галери?у. Таваница ?е касетирана и декорисана флоралном бордуром. На?свети?и и у?едно на?декоративни?е изведен део ?е арон хакодеш смештен на источном зиду храма. У ?ему су смештени свици светих к?ига ашкенаских и сефардских Тора и библи?а Старог Завета . Са обе стране овог дела су постав?ена по два стуба, иста као и стубови хехале, само кружног пресека. Они носе велики мермерни кубус ко?и симболизу?е Мо?си?ев ковчег са декалогом. Ови декоративни архитектонски елементи потичу из времена реконструкци?е споменика културе, након Другог светског рата , с обзиром на то да ?е ентери?ер, осим што ?е задржао просторну концепци?у, током окупаци?е у потпуности био деградиран.

У контексту урбанистичке диспозици?е, зграда синагоге ?е изведена као слободносто?е?и об?екат у дубини парцеле што у извесном смислу отежава пуно сагледава?е об?екта са улице. Овакав положа? об?екта ?е услов?ен пре свега истори?ском урбанистичком матрицом ширег простора ко?у карактеришу неправилан склоп улица и издужене парцеле. Синагога ?е изгра?ена на зем?ишту ко?е ?е Друштво београдских ?евре?а Ашкеназа купило од Града. Према званичним плановима, зграда ?е требало да садржи синагогу , ритуална купатила ( микве ), школу, канцелари?е Друштва и станове за запослене у Друштву. У близини данаш?е, до 19. века , налазила се друга ашкенаска синагога ко?а ?е срушена ради урбанистичког разво?а.

У почетку, у ово? синагоги су се поштовали ашкенаски ритуали конгрегаци?е београдских ?евре?а ко?и су говорили ?идиш . Ме?утим, данас она служи мало? за?едници Сефарда ко?и су остали у Београду, преживевши холокауст . Службе се редовно одржава?у петком увече (почетак Шабата ), суботом у?утру и на ?евре?ске празнике. Глава ове синагоге ?е главни рабин Срби?е ? Исак Асиел .

На територи?и Београда, у Земуну , данас се налази ?ош ?една синагога - Земунска , подигнута 1850 . године.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Службени гласник РС“ бр. 33/13, 10.4.2013.
  2. ^ ?Завод за заштиту споменика града Београда-Списак ГО Стари град” . Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г . Приступ?ено 08. 05. 2014 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Београдска синагога на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдска_синагога&oldid=27738693 ”