Бенедикт Нурси?ски

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Бенедикт Нурси?ски
Датум ро?е?а 480.
Место ро?е?а Норча
Датум смрти 21. март 547
Место смрти Монте Касино [1] [2]

Бенедикт Нурси?ски ?е ро?ен у Нурси?ско? области у Итали?и 480 . [3] [4] године. Родите?и су му били богати и знаменити. У школи се ни?е задржао дуго, ?ер ?е сам увидео да због к?ижног уче?а може изгубити ?велики разум душе сво?е“. И изашао ?е из школе ?ненаучен мудрац и разуман незналац“. Побегао ?е у неки манастир где га ?е инок Роман замонашио, после чега се повукао у ?едну врлетну гору где ?е у пе?ини остао преко три године и где се подвизавао. [5] Роман му ?е доносио хлеба и спуштао са врлетне стене на канапу до пред пе?ину. Кад се прочуо по околини, он се, да би избегао славу од ?уди, уда?ио из те пе?ине. Био ?е према себи врло суров. Хриш?ани веру?у да ?едном кад га ?е нечисти бес телесне похоти спопо, он се скинуо наг и ва?ао по коприви и тр?у, док ни?е одстранио од себе и сваку помисао о жени. Хриш?ани тако?е веру?у да га ?е Бог обдарио многим даровима духовним ида ?е прозирао, исце?ивао, изгонио зле духове, васкрсавао мртве, ?ав?ао се другима и на ?ави и на да?ини у сну. ?еданпут ?е прозрео, да му ?е наслужена чаша вина са отровом . Он ?е прекрстио чашу, и чаша ?е прсла. Основао ?е дванаест манастира, сваки у почетку са по дванаест монаха. Доцни?е се створио нарочити ред бенедиктинаца, ко?и и данас посто?и у Римокатоличко? цркви . На 6 дана пред смрт он ?е наредио да се отвори ?егов гроб, рани?е припрем?ени, ?ер ?е како хриш?ани веру?у ова? светите? прозрео да му ?е кра? близу. Сабрао ?е све монахе, посаветовао их и преминуо. ?егова ро?ена сестра, Схоластика , живела ?е у ?едном женском манастиру, па угледа?у?и се на брата свога и сама се много подвизавала и дошла до великог духовног савршенства. Кад ?е свети Бенедикт преминуо, два монаха, ?едан на путу, а други у неко? уда?ено? ?ели?и на молитви, видели су истовремено исту визи?у: пут од зем?е до небеса застрт скупоценим тканинама и освет?ен по странама редовима ?уди; на врху тога пута ста?ао ?е неки човек неописиве лепоте и светлости, ко?и им ?е рекао, да ?е та? пут спрем?ен за Бенедикта, Богу оми?енога. [5] По то? визи?и та два брата сазнала су да ?е ?ихов добри игуман отишао из овога света. Скончао ?е мирно 543 . године.

Српска православна црква слави га 14. марта по црквеном, а 27. марта по грегори?анском календару . [6]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Осим кратке песме ко?а се припису?е Марку од Монте Касина, [7] ?едини древни извешта? о Бенедикту налази се у другом тому Ди?алога од четири к?иге папе Гргура I , за ко?е се сматра да су написани 593. године, [8] иако ?е аутентичност овог дела спорна. [9]

Ме?утим, Григори?ев извешта? о Бенедиктовом животу ни?е биографи?а у савременом смислу те речи. Уместо тога, пружа духовни портрет нежног, дисциплинованог игумана. У писму епископу Максимили?ану Сиракуском, Григори?е износи намеру за сво?е Ди?алоге , рекавши да су они нека врста флоретума ( зборник , дословно ?цве?е“) на?упечат?иви?их чуда итали?анских светих ?уди. [10]

Грегори ни?е намеравао да напише хронолошки, истори?ски усидрену причу о Бенедикту, али ?е сво?е анегдоте заснивао на директном сведоче?у. Да би утврдио сво? ауторитет, Грегори об?аш?ава да су ?егове информаци?е потекле из онога што ?е сматрао на?бо?им изворима: шачице Бенедиктових ученика ко?и су живели са ?им и били сведоци ?егових разних чуда. Ови следбеници, каже он, су Константин, ко?и ?е наследио Бенедикта на месту игумана Монте Касина, Хонорат, ко?и ?е био опат у Суби?аку када ?е Свети Григори?е писао сво?е Ди?алоге , Валентини?ан и Симплици?е.

У Григори?ево време истори?а ни?е била призната као самостална област проучава?а; то ?е била грана граматике или реторике, и истори?а ?е била извешта? ко?и ?е сумирао налазе учених када су писали оно што се у то време сматрало истори?ом. [11] Дакле, Григори?еви Ди?алози , друга к?ига, аутентична сред?овековна хагиографи?а представ?ена као разговор изме?у папе и ?еговог ?акона Петра, [а] ?е осмиш?ена да подучава духовне лекци?е. [8]

Младост [ уреди | уреди извор ]

Био ?е син римског племи?а из Нурси?е , [8] модерне Норче , у Умбри?и . Традици?а ко?у Беде прихвата чини га близанцем са сво?ом сестром Схоластиком . Ако се 480. прихвати као година ?еговог ро?е?а, година ?еговог напушта?а студи?а и одласка од ку?е била би око 500. Грегори?ев наратив чини немогу?им да се претпостави да ?е тада био мла?и од 20 година.

Бенедикт ?е послат у Рим да студира, али ?е био разочаран животом ко?и ?е тамо затекао. Изгледа да ни?е напустио Рим да би постао пусти?ак , ве? само да би нашао неко место далеко од живота великог града. Узео ?е сво?у стару дади?у као слугу и настанили су се да живе у Афилу . Афиле, ко?и традици?а Суб?ако идентифику?е са модерним Афилом , налази се у планинама Симбруини , око четрдесет ми?а од Рима и две ми?е од Суби?ака.

Касни?и живот [ уреди | уреди извор ]

Григори?е мало говори о овим годинама. Он сада о Бенедикту не говори више као о млади?у ( puer ), ве? као о човеку ( vir ) Божи?ем. Роман ?е, наводи Григори?е, служио Бенедикту на све могу?е начине. Изгледа да га ?е монах често посе?ивао, и у одре?еним данима доносио му храну. [12]

Током ове три године само?е, прекинуте само повременим комуникаци?ама са спо?ним светом и Романовим посетама, Бенедикт ?е сазревао умом и карактером, у познава?у себе и свог ближ?ег, а у исто време ни?е постао само познат, ве? ?е обезбедио поштова?е оних око ?ега; до те мере да ?е после смрти игумана ?едног манастира у суседству (ко?и су неки поистоветили са Виковаром ) за?едница дошла к ?ему и молила га да постане ?ен игуман. Бенедикт ?е био упознат са животом и дисциплином у манастиру и знао ?е да су ??ихови манири били различити од ?егових и да се стога никада не?е сложити за?едно; ипак ?е, на кра?у, савладан ?иховом молбом, дао сво? пристанак“ (ибид. 3). Експеримент ни?е успео; монаси су покушали да га отру?у. Легенда каже да су прво покушали да отру?у ?егово пи?е. Измолио ?е благослов над чашом и чаша се разбила. Тако ?е напустио групу и вратио се у сво?у пе?ину у Суби?аку. У суседству ?е живео свештеник по имену Флоренци?е, ко?и ?е, дирнут завиш?у, покушао да га упропасти. Покушао ?е да га отру?е затрованим хлебом. Када се молио за благослов над хлебом, улетео ?е гавран и однео векну. Чини се да су од тада ?егова чуда постала честа, и многи ?уди, привучени ?еговом светош?у и карактером, дошли су у Суби?ако да буду под ?еговим во?ством. Пошто му ни?е успео пославши му отровни хлеб, Флоренци?е ?е покушао да заведе ?егове монахе неким проституткама. Да би избегао да?а искуше?а, око 530. године Бенедикт ?е напустио Суби?ко. [13] Он ?е основао 12 манастира у околини Суби?ака и, коначно, 530. године основао велики бенедиктински манастир Монте Касино , [14] ко?и лежи на врху брда изме?у Рима и Напу?а. [15]

Поштова?е [ уреди | уреди извор ]

Веру?е се да ?е умро од грознице у Монте Касину недуго после сво?е сестре близнаки?е, Схоластике , и да ?е сахра?ен на истом месту као и ?егова сестра. Према преда?у, то се догодило 21. марта 547. године. [16] Папа Павле VI га ?е 1964. године прогласио заштитником Европе. [17] Папа ?ован Павле II га ?е 1980. године за?едно са ?ирилом и Методи?ем прогласио за покровите?ом Европе. [18] Штавише, он ?е заштитник спелеолога.. [19] На острву Тенерифе ( Шпани?а ) ?е заштитник по?а и по?опривредника. На овом острву у ?егову част одржава се важна ромери?а ( Регионална ромериа де Сан Бенито Абад ), ?една од на?важни?их у зем?и. [20]

У општем римском календару пре 1970. године, ?егов празник се одржавао 21. марта, на дан ?егове смрти према неким рукописима Martyrologium Hieronymianum и Беде . Пошто би тог датума ?егов литурги?ски спомен увек био ометан поштова?ем Великог поста , ревизи?а општег римског календара из 1969. померила ?е ?егов спомен на 11. ?ул, датум ко?и се у неким галским литурги?ским к?игама с кра?а 8. века по?ав?у?е као празник у част ?еговог ро?е?а ( Natalis S. Benedicti ). Посто?и извесна неизвесност о пореклу ове гозбе. [21] Сходно томе, за 21. март римска мартирологи?а поми?е да ?е Бенедиктов дан смрти и да се ?егов спомен празну?е 11. ?ула. Док 11. ?ула посве?у?е седам редова, при говору о ?ему се поми?е и преда?е да се преминуо ?е 21. марта. [22]

Источна православна црква обележава помен Светог Бенедикта 14. марта. [23]

Англиканска за?едница нема ?единствени универзални календар, али се у свако? провинци?и об?ав?у?е провинци?ски календар светаца . У скоро свима ?има, помен Светог Бенедикта се обележава 11. ?ула.

Бенедикту у Енглеско? цркви ода?у почаст ма?им фестивалом 11. ?ула. [24]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ For the various literary accounts, see Anonymous Monk of Whitby, The Earliest Life of Gregory the Great , tr. B. Colgrave . . Cambridge: Cambridge University Press. 1985. pp. 157,.   n. 110.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Saint Benedict | Biography, Rule, & Facts” .  
  2. ^ ?Who is Saint Benedict?” .  
  3. ^ ?Преподобни Бенедикт Нурси?ски” . СПЦ . Архивирано из оригинала 27. 08. 2016. г . Приступ?ено 28. 1. 2021 .  
  4. ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 128. ISBN   86-331-2075-5 .  
  5. ^ а б ?Преподобни Бенедикт Нурси?ски” . Епархи?а Шумади?ска . Приступ?ено 28. 1. 2021 .  
  6. ^ ?ПРЕПОДОБНИ БЕНЕДИКТ НУРСИ?СКИ” . Црква Уб . Приступ?ено 28. 1. 2021 .  
  7. ^ ?The Autumn Number 1921” (PDF) . The Ampleforth Journal .  
  8. ^ а б в ?Ford, Hugh. "St. Benedict of Norcia." The Catholic Encyclopedia . Vol. 2. New York: Robert Appleton Company, 1907. 3 Mar. 2014” .  
  9. ^ Life and Miracles of St. Benedict ( Book II, Dialogues ), tr. Odo John Zimmerman, O.S.B. and Benedict, O.S.B. . Westport, CT: Greenwood Press. 1980. pp. iv.   .
  10. ^ See Ildephonso Schuster , Saint Benedict and His Times , Gregory J. Roettger, tr. (London: B. Herder , 1951), p. 2.
  11. ^ Deborah Mauskopf Deliyannis, ур. (2003). Historiography in the Middle Ages . Boston: Brill. стр. 1?2.   .
  12. ^ ?"Saint Benedict, Abbot", Lives of Saints , John J. Crawley & Co., Inc.” .  
  13. ^ Bunson, M. , Bunson, M., & Bunson, S., Our Sunday Visitor's Encyclopedia of Saints ( Huntington IN : Our Sunday Visitor , 2014), p. 125.
  14. ^ Fr. Paolo O. Pirlo, SHMI (1997). ?St. Benedict”. My First Book of Saints . Sons of Holy Mary Immaculate - Quality Catholic Publications. стр. 145?147. ISBN   971-91595-4-5 .  
  15. ^ Nursia Архивирано 16 ?ул 2012 на са?ту Wayback Machine
  16. ^ ?Saint Benedict of Norcia” .  
  17. ^ ?St. Benedict of Norcia” . Catholic Online . Приступ?ено 31. 7. 2008 .  
  18. ^ ?Egregiae Virtutis” . Приступ?ено 26. 4. 2009 .   Apostolic letter of Pope John Paul II , 31 December 1980
  19. ^ Brewer's dictionary of phrase & fable. Cassell. pp. 953
  20. ^ ?San Benito, patron por sorteo de los frutos y ganados de Tenerife desde 1535. Por Carlos Rodriguez Morales (y III)” .  
  21. ^ "Calendarium Romanum" ( Libreria Editrice Vaticana ), pp. 97 and 119
  22. ^ Martyrologium Romanum 199 (edito altera 2004); pages 188 and 361 of the 2001 edition (Libreria Editrice Vaticana ISBN 978-88-209-7210-3 )
  23. ^ ?"Orthodox Church in America: The Lives of the Saints, March 14th " ” .  
  24. ^ ?The Calendar” . The Church of England (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-03-27 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Бенедикт Нурси?ски на Викимеди?ино? остави .

Напомена: Ова? чланак, или ?едан ?егов део, изворно ?е преузет из Охридског пролога Никола?а Велимирови?а .

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенедикт_Нурси?ски&oldid=27737457 ”