Ба?ица

Ба?ица
Ба?ица ;
	Пет солитера на Ба?ици
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Савски венац и Вождовац
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 32″ С; 20° 29′ 04″ И / 44.75889° С; 20.48444° И
	Ба?ица Ба?ица на карти Града Београда

Ба?ица ?е део Београда , ко?и се налази на ?угу града , на Ба?ичком вису. Део ?е београдске општине Вождовац и општине Савски венац . Источни део Ба?ице припада општини Вождовац док западни део припада општини Савски венац.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Ба?ица ?е била насе?ена ?ош у доба неолита и ?едан ?е од локалитета Винчанске културе .

Пре Другог светског рата ?е била село у широ? околини Београда , насе?ено у раном XIX веку од досе?еника из ?угоисточне Срби?е ко?и су дошли после Другог српског устанка . До Другог светског рата Ба?ица ?е била мирно по?опривредно село са релативно малим бро?ем становника. Од самог наста?а?а ово насе?е чине фамили?е Ристи?, Маркови?, Или?, Живкови?, Николи? и Крсти? ^[1]. Због бро?них подземних термо-минералних вода, ово село доби?а назив Ба?ица. Писани трагови говоре о преко хи?аду разноликих извора воде на територи?и данаш?е Ба?ице. Податак ко?и говори о разви?ености села Ба?ица ?е свакако она? ко?и говори да ?е 1901. године у Пауново? улици, недалеко од Паун чесме посто?ала прва лини?а за расхла?ива?е млека у тадаш?о? Кра?евини. Београдска општина 1938. гради булевар, везу Булевара кнеза Александра са државним путем Београд - Авала, правцем улица леди Каудри и Ба?ичким путем, поред трибина за реви (параду) трупа на Ба?ици - данаш?е улице Незнаног ?унака и Црнотравска. ^[2]

У току Другог светског рата долази до формира?а нацистичког концентрационог логора - Ба?ичког логора .

После рата долази до урбанизаци?е и изград?е великих стамбених блокова и солитера ко?и потпуно ме?а?у Ба?ицу. Изград?а овог данас великог насе?а ни?е тра?ало дуго, али ?е ипак покупила бро?на призна?а из области архитектуре. ?едне од зграда ко?е су се окитиле зва?ем некада на?модерни?е биле су Во?но-медицинска академи?а и основна школа Бора Станкови? . Но, оваква брза град?а довела ?е до исцрп?ива?а природних извора воде по ко?има ?е Ба?ица била позната. Ба?ица ?е обиловала чесмама чисте пи?а?е воде, али оне су временом, што небригом становништва, што процесом урбанизаци?е, угашене и срушене. Шире?ем града Ба?ица преста?е да буде приградско село и поста?е ?едно до градских насе?а. Од старих ку?а ни?е остало практично ништа.

Данас, Ба?ица ?е резиденци?ални део на ?ужном ободу града. Неки од знача?ни?их об?еката овог дела су Во?но-медицинска академи?а и Спортски центар Ба?ица , ко?и ?е ?едан од на?знача?ни?их спортских центара, не само Београда ве? и целе Срби?е. Популарно се назива Храмом рукомета, али да ни?е само и то, доказало ?е организова?е Женског првенства Европе у ватерполу 2006. -те године. Иначе, ова? спортски центар имао ?е и велику улогу у организова?у лет?е Универзи?аде у Београду. Поред ових зграда, ту су и стадион ФК Рад , Полици?ска академи?а и новоизгра?ена црква светог Васили?а Острошког . Поред школе се налази тржни центар, а на брду се налази зелена пи?аца, где доносе свеже намирнице из разних делова Срби?е. На Ба?ици се налази и амбасада Укра?ине.

Име школе ?е ?Бора Станкови?“ и ту иду ?аци од првог до осмог разреда (старости 7-15 година). Ова школа ?е позната у цело? зем?и по изванредним математичарима и хемичарима, али и спортистима ко?и су се окитили бро?ним меда?ама. У овом предгра?у нема сред?е школе, али због доброг градског превоза ?аци лако могу да стигну до бро?них сред?их школа у Београду (на?популарни?е су Четврта и Дванаеста београдска гимнази?а, ко?е су и на?ближе).

Градски превоз ук?учу?е аутобуске, троле?буске и трамва?ске лини?е. Аутобуске лини?е према граду су 42, 47, 48, 49, 50, 59, 78, 94, троле?буске лини?е су 40 и 41, а трамва?ске лини?е су 9, 10 и 14. Станица поред школе ?е тако?е место где ?уди из оближ?их приградских насе?а преседа?у са сво?их локалних аутобуских лини?а (од 401 до 408 и 503) на горенаведене лини?е према граду.

Ба?ичка шума [ уреди | уреди извор ]

Ба?ица ?е од центра Београда одво?ена Ба?ичком шумом, танким издуженим по?асом листопадне шуме. На?чеш?е врсте дрве?а су храст луж?ак , ?асенолисни ?авор и сребролисни ?авор , али има и других. На шумском тлу расте див?е цве?е, као што су зеч?а стопа , ?убичица , жутоцветна ?агода , лучац , мртва коприва итд. ^[3]

Посто?и велика разноврсност птица, па ?е због ?их Ба?ичка шума проглашена Спомеником природе и зашти?ена законом. На?чеш?е гнездарице су славу? , црноглава грмуша , велика сеница , сврака , сива врана , кос , голуб гривнаш , велики шарени детли? итд. Од сисара, ту су ?еж , кртица , неколико врста ровчица , разни слепи мишеви , веверица , шумски миш и жутогрли миш , ласица итд. ^[3]

Протеклих година ?е започело преуре?ива?е Ба?ичке шуме, чиме ?е кроз ?у проби?ена пешачка стаза. Овиме ?е страдало много дрве?а па су се жите?и Ба?ице обратили надлежнима, те ?е крче?е шуме, временом, заустав?ено. Но, ова стаза кроз Ба?ичку шуму данас представ?а малу ба?у не само за Ба?ичане, ве? и за многе друге Београ?ане, углавном оне ко?и су же?ни свежег ваздуха и додира са природом. Ба?ичка шума ?е лети ?една оаза, ко?а захва?у?у?и сво?о? микроклими, Београ?анима омогу?ава предах од 40 степени.

Ба?ичка шума ?е у септембру 2015. године добила назив Ба?фордова шума, по Тимоти ?он Ба?форду . ^[4]