Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "Батави?ска република" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Batavijska republika" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Батави?ска република Bataafse Republiek
Застава Грб
Географи?а
Континент		Европа
Главни град		Хаг
Друштво
Службени ?език		холандски, француски
Истори?а
? Оснива?е		1795
? Укида?е		1806 (11 год.)
Зем?е претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Низоземска република	Кра?евина Холанди?а (1806?1810)
		?

Батави?ска република ?е вазална држава Француске, а посто?ала ?е од 1795 . до 1806 . године. Обухватала ?е Холанди?у као републику створену према узору на француску републику.

Француска арми?а истерала кра?а [ уреди | уреди извор ]

Проглашена ?е 19. ?ануара 1795 , дан након што ?е Ви?ем V од Ора?еа побегао у Енглеску после инвази?е француске револуционарне арми?е. Француска револуционарна арми?а ?е нашла у Холанди?и дово?но савезника. Осам година пре тога дога?а?а у Холанди?и ?е био мали гра?ански рат у коме су оранжисти победили захва?у?у?и помо?и пруског кра?а. Многи револуционари су тада побегли у Француску и вратили су се са француском во?ском спремни да остваре сво?е идеале.

Миро?убива револуци?а [ уреди | уреди извор ]

За разлику од Француске, револуци?а у Холанди?и ?е изведена релативно миро?убиво. Зем?а ?е два века била република и имала ?е ограничено племство. Ги?отина се ни?е користила. Стара република ?е била заснована на феудалним институци?ама. Процес доноше?а одлука ?е био ?ако спор и региони су имали право да блокира?у проглаше?е закона. Батави?ска република ?е била централизована унитарна држава, а не слаба конфедераци?а независних региона. ?евре?и , лутерани и католици су добили ?еднака права. Донесен ?е к?учан закон о правима човека и гра?анина. Први службени стандард изговора холандског ?езика издан ?е 1804. године.

Нова република ?е узела име Батави?ска, према германском племену Батави?цима, ко?и су живели у Холанди?и у римско време и ко?е се романтички сматрало прецима холандске наци?е. За разлику од Француске, нова република ни?е имала владавину терором или диктатуру . Промене су се изводиле спо?а када ?е на власт дошао Наполеон . Наполеон ?е 1805 . поставио оштроумног политичара Шимелпенинка за председника републике да би о?ачао извршну власт. Наполеон ?е 1806 . присилио Шимелпенинка на оставку. Тада ?е Наполеонов брат Лу? Бонапарта постао кра? Кра?евине Холанди?е .

Државни удари [ уреди | уреди извор ]

?едини знак политичке нестабилности била су три државна удара. Први ?е био 1798 . када су унитаристичке демократе биле незадово?не спорош?у демократских реформи. Након неколико месеци био ?е други државни удар, ко?им ?е завршена диктатура унитариста. Национална скупштина, ко?а ?е била сазвана 1796 . ?е била поде?ена борбама различитих фракци?а. Тре?и државни удар био ?е 1801 , када ?е ?едан Француз, кога ?е подржавао Наполеон извео конзервативни државни удар и поништио ?е све промене након удара из 1798. године. Батави?ска влада ?е била популарни?а у народу од прица од Ора?еа. То ?е постало очито за време британско-руске инвази?е 1799 . године.

Пропаст трговине и губитак колони?а [ уреди | уреди извор ]

Батави?ска Република, као француска вазална држава, била ?е француски савезник у ратовима са Великом Британи?ом. Због тога ?е Холанди?а изгубила ве?ину Холандског колони?алног царства , а холандска флота ?е била поражена у бици код Кампердауна 1797 . године. Пропаст холандске трговине изазвала ?е сери?у економских криза. Тек у друго? половини 19. века ?е се Холанди?а вратити на ста?е некадаш?ег богатства.