Бастарни ( старогрчки : Βαστ?ρναι или Βαστ?ρναι) били су древни народ мешаног келтско - германског порекла ко?и ?е изме?у 200. п. н. е. и 300. н. е. наста?ивао подруч?е источних Карпата и реке Д?епар , што отприлике одговара данаш?о? Молдави?и и делу ?ужне Укра?ине . Огранак Бастарна, кога антички писци назива?у Пеуцини , живео ?е северно од уш?а Дунава .

Историчари веру?у како су око 179. п. н. е. Бастарни говорили неким од келтских ?езика, али да су се постепено германизовали око 1. века н. е. да би их око 200. почели асимиловати Сармати . Историчарима код Бастарна велике потешко?е чини недостатак археолошких артефаката на теме?у ко?их би се могла ?асно идентификовати ?ихова култура.

Пеуцини су кра?ем 1. века п. н. е. дошли у сукоб са Римским царством , односно без успеха покушали зауставити римски продор у Мези?у , ?ужно од Дунава. У 1. веку су односи са Рим?анима, пак, били при?ате?ски. Око 180. су вршили п?ачкашке походе на границе Царства, а средином 3. века се Пеуцини споми?у као део велике конфедераци?е Гота .

Извори [ уреди | уреди извор ]

• Babe?, Mircea: Noi date privind arheologia ?i istoria bastarnilor in SCIV 20 (1969) 195-218
• Barrington (2000): Atlas of the Greek and Roman World
• Batty, Roger (2008): Rome and the Nomads: the Pontic-Danubian region in Antiquity
• Cri?an, Ion (1978): Burebista and his Time
• Faliyeyev, Alexander (2007): Dictionary of Continental Celtic Placenames (online)
• Goldsworthy, Adrian (2000): Roman Warfare

Бастарни на Викимеди?ино? остави .