Бара?а

Бара?а
Бара?а
	Мапа Бара?е у географским границама.
На?ве?и градови	Печу? ; Комло ; Мохач
Држава	Ма?арска ; Хрватска
Регион	?ужна прекодунавска реги?а ; континентална Хрватска
Административна ?единица	Бара?ска жупани?а ; Ос?ечко-бара?ска жупани?а
Становништво	407.448 (у Ма?арско?) ; 42.633 (у Хрватско?)

Бара?а ?е географски регион , поде?ен изме?у Хрватске и Ма?арске . У Ма?арско? ?е ова? регион административно организован као Бара?ска жупани?а (главни град: Печу? ), док ?е у Хрватско? ук?учен у Ос?ечко-бара?ску жупани?у (главни град: Оси?ек ). На истоку ?о? ?е граница Дунав , а на ?угозападу Драва . Северна и западна граница Бара?е одре?ена ?е административном границом Бара?ске жупани?е у Ма?арско?. Истори?ски центар Бара?е ?е град Печу?, ко?и ?е сада у Ма?арско?. На?ве?е насе?е и центар дела Бара?е у Хрватско? ?е гради? Бели Манастир .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

У време владавине римског императора Диоклеци?ана , Бара?а ?е била саставни део провинци?е Панони?е . У друго? половини 6 века први пут се на територи?и Бара?е поми?у Словени , ко?и су тада били под влаш?у Авара . Од Авара су их ослободили Франци . У борби изме?у ?удевита Посавског и Франака знача?ну улогу су имали Словени из Бара?е, ко?и су били под влаш?у ?удевита. Бара?а касни?е улази у састав словенске државе кнеза Прибине и кнеза Коце?а . У касни?о? ма?арско? држави, бара?ски Словени су успели да се одрже и остану знача?ан друштвено-политички фактор. У 15 веку ?е почела сеоба Срба са ?ужних српских политичких територи?а у Бара?у, а на почетку 16 века су Срби у Бара?и ве? представ?али знача?ан фактор. У ве?о? мери населили су се Срби у Бара?у за време владавине Турака . Кад ?е 1687 . године Аустри?а осво?ила Бара?у од Турака, покушале су нове власти да покатоличе бара?ске Србе, али су ови покуша?и пропали због досе?ава?а нових Срба у велико? сеоби под Арсени?ем Чарно?еви?ем . 1695 . добили су Срби у Бара?и епископи?у са седиштем у Мохачу . Одмах после престанка турске владавине, разде?ени су у Бара?и велики комплекси зем?е различитим световним и црквеним великашима; тако ?е принц Еуген Саво?ски добио Бе?е , а Ветерани Дарду . За време Ракоци?евог устанка , бара?ски Срби су много страдали од руке ма?арских устаника, куруца. Током 18 века спрово?ена ?е колонизаци?а Немаца , а од Аустроугарске нагодбе ( 1867 ), па нада?е, и колонизаци?а Ма?ара . Бара?а ?е била обухва?ена прокламованим границама Српске Во?водине из 1848. године, али српске оружане снаге нису успеле да успоставе контролу над овом реги?ом.

Приликом одре?ива?а коначне границе изме?у Кра?евства СХС и Ма?арске ( 1920 . године), територи?а Бара?е ?е поде?ена изме?у ове две државе.

Бара?а ?е у Кра?евини СХС била поде?ена на два среза: Батина и Дарда . Према попису становништва државе СХС од 31/1 1921, у оба ова среза било ?е укупно 49.694 становника, од тога:

По вероисповести: православних 6.782, католика 35.343, евангелиста 6.856.

Изме?у 1918 . и 1922 . године, Бара?а ?е била у саставу Бачке жупани?е, изме?у 1922 и 1929 . у саставу Бачке области, а изме?у 1929 и 1941 у саставу Дунавске бановине .

Окупирана ?е од стране Сила Осовине 1941 . године и прик?учена Хорти?ево? Ма?арско?.

1945 . године, када су утвр?иване границе изме?у република, одлуком Комиси?е Политбироа ЦК КП? , ко?а ?е утвр?ивала границе изме?у Хрватске и Срби?е и ко?у су сачи?авали Милован ?илас у име Срби?е и Вицко Крстулови? у име Хрватске, Бара?а ?е припо?ена Републици Хрватско? .

Изме?у 1991 . и 1995 . године, Бара?а ?е била део Републике Српске Кра?ине , а изме?у 1995. и 1997. део Сремско-бара?ске области, ко?ом су управ?але У?еди?ене наци?е . 1997 . године ?е Бара?а инкорпорирана у Републику Хрватску и прик?учена Ос?ечко-бара?ско? жупани?и.

Кнежевина До?а Панони?а, 9. век
Бара?ска жупани?а 1370. године
Етничко подруч?е ?ужних Словена у Бара?и изме?у 16. и 18. века (према ?овану Цви?и?у и др. Душану ?. Попови?у)
Прокламоване границе Српске Во?водине 1848. године
Банат, Бачка и Бара?а 1918?1919. године
Бачка област, 1922?1929. године
Дунавска бановина 1931?1939. године
Во?водина 1944?1945. године
Република Српска Кра?ина 1991?1995. године
Бара?а у данаш?о? Хрватско? (светло ?убичаста бо?а)

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Насе?ена места Бара?е у Хрватско? [ уреди | уреди извор ]

Град или општина	Насе?ена места ко?а припада?у датом граду или општини
Бели Манастир	Бели Манастир , Бра?ин Врх , Ше?ерана (Бели Манастир) , Шумарина
Би?е	Би?е , Вардарац , Златна Греда , Коз?ак , Копачево , Луг , Подунав?е , Тиквеш
Дарда	Дарда , Меце , Уг?еш , Уг?еш
Драж	Батина , Га?и? , Драж , Дубошевица , Подо?е , Топо?е
?агод?ак	Болман , ?агод?ак , Ма?шке Ме?е , Нови Болман
Кнежеви Виногради	Зма?евац , ?асеновац , Каменац , Каранац , Кнежеви Виногради , Котлина , Мирковац , Соколовац , Суза
Петловац	Бара?ско Петрово Село , Зелено По?е , Луч , Нови Бездан , Ново Невеси?е , Петловац , Судараж , Тор?анци , Ширине
Поповац	Бра?ина , Кнежево , Поповац
Чеминац	Грабовац , Козарац , Митровац , Нови Чеминац , Чеминац
Оси?ек	Подрав?е , Твр?авица