Бакрорез
(
фр.
burin
,
нем.
Kupferstich
,
енгл.
engraving
) ?е
графичка
техника
дубоке штампе
, код ко?е се матрица изра?у?е механичким путем.
Урезива?е у метал ?е било познато у Кини ?ош у X веку, а у Европи касни?е, у XIII веку. Бакрорез ?е техника ко?а се развила у оквиру
златарског
заната. Урезани
орнаменти
и украси су се отискивали делом ради контроле ура?еног посла, делом ради сакуп?а?а отисака. Доказано ?е да су први отисци у ово? техници кориш?ени четрдесетих година XV века за илустрова?е текстова, као украси кути?ама, молитвеницима, украшавани бо?ом и облагани златом. За на?рани?и отисак се сматра рад анонимног немачког ма?стора из
1446
. године, ?Бичева?е“.
Свакако на?ве?и ма?стор датог периода ?е
Мартин Шонгауер
(око 1435-1491), уз
Дирера
?едан од на?ве?их немачких бакрорезаца. Осим ове дво?ице, споменимо ?ош и
Ханса Балдунга Грина
(1484?1545) и
Луку ван Ле?дена
(1494?1533), затим
Луку Кранаха
(1515?1586),
Хенрика Голци?уса
(1558?1617),
Клод Мелана
(1598?1688), а од модерних уметника
Станли Вили?ема Ха?тера
(1901?1988) и
Жака Вилона
(1865?1963).
Наста?е урезива?ем лини?а оштрим алатом, гравирним
иглама
за бакрорез, у
бакарну
плочу бо?их позитивних сво?става,
хладно ва?ану
твр?е сорте са повишеним металним звуком. Пре урезива?а, метална плоча се теме?но избруси и исполира до високог с?а?а. Затим се приступа гравира?у. За ту сврху се користе
длета
разних профила и намена, направ?ена од висококвалитетног
челика
. За време гравира?а, плоча ?е положена на кожни ?астучи?, ко?и омогу?ава окрета?е плоче при раду. Изра?ена матрица се набо?ава и штампа као и
бакропис
. Ипак, манипулаци?а набо?ава?а и бриса?а захтева нешто ве?у паж?у и педантност. Ова изузетно тешка графичка техника, ко?у данас практику?е веома мали бро? уметника, карактеристична ?е по ?асним и прецизним лини?ама. Данас се на?чеш?е користи у штампи
новчаница
.
Бакрорез се разлику?е од технике бакрописа. Иако су ове две технике сродне и припада?у обе техникама
дубоке штампе
, код бакрописа се
цртеж
доби?а
хеми?ским
путем, делова?ем
киселине
на ого?ену бакарну плочу.
- ?евад Хозо,
Ум?етност мултиоригинала,
Прва к?ижевна комуна Мостар, 1988.