한국   대만   중국   일본 
А (?ириличко) ? Википеди?а Пре?и на садржа?

А (?ириличко)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?ириличко слово А
Бро?евна вредност : 1
Позици?а у Уникоду
Велико : U+0410
Мало : U+0430
Слова словенских ?езика
А А? А? А? Б В Г
? ? Д ? Е ? Е?
Е? Ё ? Ж З З? ?
И ? И? ? ? Й ?
К ? Л ? М Н ?
О О? О? ? П Р С
С? Т ? У У? У? ?
Ф Х Ц Ч ? Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских ?езика
? ? ? ? ? ? ?
? ? Г? Г? ? ? ?
? ? ? ? ? ? ?
? ? ? З? З? З? ?
? З? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ? ? ?
О? ? ? ? ? ? ?
Р? ? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ?? ? Х?
? ? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ? ? ?
Ы? ? Ы? ? ? Э? Э?
Э? Ю? Ю? Ю? ?? Я? Я?
Я? Я? ? ? ?
Истори?ска слова
? ? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ? ? ?
? ? ? ? ? ?? ?
? ? ? ? ? ? ?
? ? ?
Диграфи ?ирилице
Сва слова ?ирилице

А (А а; искошено: А а ) ?е ?ириличко слово , еквивалент латиничном слову A и грчком слову алфа (Α α).

Слово А у азбуци ?елисавете Бом

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Слово А ?е изведено из грчког слова алфа .

У старословенско? азбуци име слова ?е било азъ , што ?е на тадаш?ем ?езику значило ≫?а≪.

У ?ириличком бро?евном систему , слово ?А? ?е имало вредност бро?а 1 .

Облик [ уреди | уреди извор ]

Кроз истори?у, ?ириличко слово ?А? ?е имало разне облике, али данас ?е стандардизовано на оно ко?е ?е потпуно ?еднако латиничком слову ?А?, ук?учу?у?и и писане облике.

Употреба [ уреди | уреди извор ]

Присутно ?е у свим ?ириличним писмима и увек се налази на првом месту азбуке. У свим словенским ?езицима изговара се као отворен пред?и нелаби?ализован самогласник ( /a/ ), као и у српском.

Слична и сродна слова [ уреди | уреди извор ]

Рачунарско кодира?е карактера [ уреди | уреди извор ]

Знак А а
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER A CYRILLIC SMALL LETTER A
Врста кодира?а децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1040 U+0410 1072 U+0430
UTF-8 208 144 D0 90 208 176 D0 B0
Нумеричка референца знака А А а а
KOI8-R and KOI8-U 225 E1 193 C1
CP 855 161 A1 160 A0
Windows-1251 192 C0 224 E0
ISO-8859-5 176 B0 208 D0
Mac Cyrillic 128 80 224 E0

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, montenegrin, serbe . Paris. ISBN   978-2-7204-0490-0 .