Атар Нишапури ???? ????????
Лични подаци
Пуно име	Абу Хамид бин Абу Бакр Ибрахим
Надимак	Феридудин, Атар Нишапури
Датум ро?е?а	( 1145-00-00 ) 1145.
Место ро?е?а	Нишапур , Иран
Датум смрти	1221. ( 1221- Недоста?е неопходни параметар 1, месец ! -00 )  ( 75/76 год. )
Место смрти	Нишапур, Иран
Религи?а	ислам
Занима?е	Мистик, духовни песник,
К?ижевни рад
?език ствара?а	Перси?ски
Жанр	мистичка поези?а
Утица?и од	Фирдуси , Санаи , Ха?е Абдулах Ансари, Мансур ел-Хала?, Абу Саид Абулха?р, Ба?азит Бастами
Утицао на	Руми , Хафиз , ?ами , Али-Шир Наваи и многи други касни?и суфи?ски песници
На?важни?а дела	Тазкират ал-авли?а (Хагиологи?а), Говор птица

Абу Хамид бин Абу Бакр Ибрахим ( перс. ??? ???? ?? ?????? ??????? ; Нишапур, око 1145 ? Нишапур, око 1221 ), познати?и по сво?м к?ижевним псеудонимима Феридудин (перс.: ???? ?????) и Атар (перс.: ????, аттар значи апотекар) био ?е перси?ски песник, ^{[1] [2] [3]} теоретичар суфизма и хагиограф. Остварио ?е огроман и тра?ан утица? на перси?ску поези?у и суфизам .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Информаци?е о Атаровом животу су малобро?не и штуре. Поми?е се само код два сво?а савременика, Авфи?а и Туси?а. Ипак, извори потвр?у?у да ?е био из Нишапура, великог града сред?евековног Хорасана (данас се налази на североистоку Ирана). Према наводима шва?царског ори?енталисте Бенедикта Реинара ?чини се да он ни?е био познат песник за свог живота, осим у сопственом граду, а као изванредан мистик, песник и ма?стор нараци?е ни?е откривен до петнаестог века.“ ^[2] Тако?е, перси?ски мистички песник Руминаводи : ?Атар ?е био дух, а Санаи ?егове очи, а након тога, смо ми дошли у ?ихову дружину“. У друго? песми он наводи ?Атар ?е превалио седам градова ?убави, а ми смо тек на кра?у ?едне улице“. ^[4]

Атар ?е, вероватно, био син успешног хемичара и стекао ?е одлично образова?е из разних области. ?егова дела нам говоре мало о ?еговом животу, али нам сведоче да се бавио апотекарством и лично бринуо о веома великом бро?у муштери?а. ?уди ко?има ?е помагао у апотеци су му поверавали сво?е неда?е и то ?е Атара дубоко пога?ало. На кра?у ?е напустио сво?у апотеку и много путовао ? у Багдад , Басру , Куфу , Меку , Медину , Дамаск , Харазм, Туркестан и Инди?у . На сво?им пропутова?има се упознавао са суфи?ским ше?ховима да би по повратку у родни град промовисао иде?е суфизма . ^[5]

Посто?и доста спекулаци?а око тога како се Атар упознао са суфизмом. Од свих познатих суфи?ских ше?хова, за ко?е се претпостав?а да су били ?егови учите?и, ?едино посто?и вероватно?а да ?е то био Ма?дудин Багдади, ученик На?мудина Кубре. Са сигурнош?у се само зна да су се, према Атаровом личном сведоче?у, ?едном сусрели. ^[6] Било како било, може се са сигурнош?у тврдити да ?е ?ош од дети?ства, охрабрен од стране свог оца, Атар био заинтересован за суфизам, суфи?ске изреке и начин живота, као и да ?е ?ихове свеце сматрао сво?им духовним водичима. ^[7] Атар ?е уби?ен када му ?е било 78 година у масакру ко?и су Монголи починили у Нишапуру априла 1221. године. Данас се у Нишапуру налази ?егов маузоле? ко?и ?е саградио владар, турки?ски? песник и филозоф Али-Шир Наваи у шеснаестом веку. Маузоле? ?е у потпуности реновиран 1940. године за време Резе Шаха Пахлави?а.

Уче?а [ уреди | уреди извор ]

Иде?е представ?ене у Атаровим делима одражава?у целокупну еволуци?у суфи?ског покрета. Полазна тачка ?е иде?а да се очекивано одва?а?е душе од тела и ?ено вра?а?е извору на оном свету могу искусити у овом животу у мистичком ?единству ко?е се достиже унутраш?им прочиш?е?ем. ^[8] Об?аш?ава?у?и ове иде?е, Атар користи матери?ал не само изричито из суфи?ских извора него и из стари?ег аскетског насле?а. Иако су ве?ина ?егових ?унака суфи?е и аскете, он уноси и приче из истори?ских хроника, збирки анегдота и све друге врсте високоце?ене к?ижевности. ?егов таленат за сагледава?е дуб?их значе?а, ко?а се кри?у иза спо?аш?ег изгледа ствари, омогу?ава му да дета?е из свакодневног живота претвори у илустраци?е сво?их мисли. Идиосинкрази?а Атарових представа обезвре?у?е ?егова дела као извора за проучава?е истори?ских личности ко?е он поми?е. Ипак, ?егова дела има?у велику вредност као извори за хагиографи?у и феноменологи?у суфизма. Суде?и по Атаровим делима, он ?е приступио аристотеловском насле?у са скептицизмом и одбо?нош?у. ^{[9] [10]} Заним?иво ?е да он ни?е жело да откри?е та?не природе. Ово ?е нарочито уоч?иво у случа?у медицине ко?а се добро уклапала у по?е ?егових стручних зна?а као апотекара. Он очигледно ни?е имао мотива да говори о свом стручном зна?у, што ?е било уобича?но ме?у дворским панегиричарима чи?у врсту поези?е ?е он презирао и никада ?е ни?е писао. Стручна зна?а се по?ав?у?у у ?еговим делима само у контексту где се тема приче дотиче природних наука.

Поези?а [ уреди | уреди извор ]

Према истакнутом британском ори?енталисти Едварду Г. Брауну, Атарова поези?а, као и Руми?ева и Санаи?ева, обилу?е похвалама на рачун прве дво?ице халифа, Абу Бекра и Омара ибн ал-Хатаба ко?и су омржени у шиитском мистицизму. ^{[9] [10]} Како сматра Анамари Шимел са Универзитета Харвард , тенденци?а да шиитски аутори присва?а?у Руми?а и Атара по?ачала се након уво?е?а дванаестоимамског шиизма као државне религи?е у Сафавидском царству 1501. године. ^[11]

У уводима Мохтар-наме (перс.: ?????????) и Хусрев-наме (перс.: ????????), Атар наводи наслове сво?их других дела:

• Диван (перс.: ?????)
• Асрар-наме (Спис о та?ни, перс.: ?????????)
• Говор птица (перс.: ???? ?????)
• Мосибат-наме (Спис о ожалош?е?у, перс.: ??????????)
• Елахи-наме (Спис о Божанском, перс.: ?????????)
• ?авахир-наме (Спис о драгу?има, перс.: ?????????)
• Шарх ел-калб (Ста?а срца, перс.: ??? ?????) ^[12]

Он тако?е у уводу Мохтар-нама наводи да ?е сам уништио сво?а дела ?авахир-наме и Шарх ал-калб. Иако савремени извори потвр?у?у само Атарово ауторство Дивана и Говора птица, не посто?е основе да се оспори аутентичност Мохтар-нама и Хусрев-нама и ?ихових предговора. ?едно дело ко?е недоста?е на овом списку, Тазкират ал-авли?а (Хагиологи?а), вероватно ?е изостав?ено ?ер ?е у пита?у прозно дело; приписива?е овог дела Атару ретко се доводи у пита?е. У свом уводу Атар поми?е и три сво?а друга дела, ук?учу?у?и ?едно под називом Шарх ел-калб за ко?е се претпостав?а да ?е исто оно ко?е ?е уништио. Судбина друга два поменута дела, Кашф ел-асрар (??? ???????) и Марифат ел-нафс (????? ?????) ни?е позната. ^[13]

Говор птица [ уреди | уреди извор ]

Птице света предво?ене пупавцем почи?у потрагу за сво?им кра?ем Симургом. ?ихова потрага их води кроз седам долина, а у прво? од ?их су суочене са стотину потешко?а. Оне бива?у став?ене пред многа искуше?а док покушава?у да се ослободе онога што им ?е драгоцено и да промене сво?е ста?е. Када су успеле у томе, затражиле су вино како би отупеле ефекте догме, верова?а и неверова?а на ?ихове животе. У друго? долини, птице су одустале од разлога за ?убав и жртвовале хи?аду срца како би наставиле сво?у потрагу за открива?ем Симурга. Тре?а долина збунила ?е птице, нарочито када су откриле да су ?ихова овозема?ска зна?а постала потпуно бескорисна и да ?е ?ихово разумева?е постало амбивалентно:

?Наши путеви се разлику?у;

ни?една птица не зна та?не путеве ко?им лети друга птица.

Наше разуми?ева?е долази кроз ишарете (знакове);

неки су михраб пронашли, а неки идоле.“

Четврта долина ?е долина невезаности, т?. невезаности за же?у да се поседу?е и же?у да се откри?е. Птице су овде почеле да осе?а?у како су постале део универзума ко?и ?е неповезан са ?иховом физичком стварнош?у. У ?иховом новом свету, планете су мале као честице прашине, а слонови се не разлику?у од мрава. Тек када у?у у пету долину оне схвата?у да су ?единство и разноликост исто. Важни?е од тога, схватиле су да ?е Бог изнад ?единства, разноликости и вечности. Када су ушле у шесту долину птице су остале зачу?ене лепотом Во?еног. Оне осе?а?у пуно туге и утучености, осе?а?у као да не зна?у ништа и ништа не разуме?у. Нису свесне ни себе самих. Само ?е ?една тре?ина птица стигла до Симурговог пребивалишта. Али Симурга ту ни?е било ни на видику. Симургов слуга их ?е оставио да чека?у Симурга дово?но дуго да су птице схватиле да су оне саме си-мург ? си (перс.: ??, ?тридесет“) + мург (перс.: ???, ?птица“). Седма долина ?е долина сиромаштва, заборавности, отупелости, глуво?е и смрти. Садаш?и и буду?и животи тридесет птица ко?е су биле успешне постали су сенке ко?е ?ури небеско Сунце. И оне, изгуб?ене у мору ?еговог посто?а?а, ?есу Симург. ^[14]

Седам долина Пута [ уреди | уреди извор ]

Атар ?е описао седам етапа духовног путова?а у Говору птица:

• Долина траже?а, у ко?о? путник почи?е да одбацу?е све догме, верова?а и заблуде.
• Долина ?убави, где се одбацу?е разум зарад ?убави.
• Долина спозна?е, где светско зна?е поста?е кра??е бескорисно.
• Долина задово?ства, у ко?о? се све же?е и привржености свету одбацу?у. Овде оно што се претпостав?а да ?е ?стварност” неста?е.
• Долина ?единства, у ко?о? путник схвата да ?е све повезано и да ?е ?Во?ени” (Бог) изнад свега, ук?учу?у?и хармони?у, мноштво и вечност.
• Долина чу?е?а, где ?е, захва?у?у?и лепоти ?Во?еног”, путник постао збу?ен и, обузет страхопоштова?ем, схвата да он или она никада ни?е ништа знао или схватио.
• Долина сиромаштва и униште?а, где би?е неста?е у свемиру и путник поста?е ванвременско посто?а?е.

Галери?а Слика ?Говор птица“ [ уреди | уреди извор ]

Колекци?а у Музе?у уметности Метрополитан у ?у?орку. Фолио из илустрованог рукописа из 1600. годихе. Слике су дела Хабибаллаха из Саве, у мастилу, непрозирним акварелом, златом и сребром на папиру, димензи?е 25,4 x 11,4 цм ^[15]

• 
• 
• 
• 

Тазкират ел-авли?а (Хагиологи?а) [ уреди | уреди извор ]

Ово ?е ?едино Атарово прозно дело. На ?ему ?е радио током великог дела свог живота и завршио га ?е пре смрти. У пита?у ?е биографи?а муслиманских светаца и мистика. На?упечат?иви?им делом к?иге се сматра она? где Атар говори о погуб?е?у Мансура ел-Хала?а, мистика ко?и ?е у тренутку екстазе изговорио ??а сам Истина“.

Елахи-наме (Спис о Божанском) [ уреди | уреди извор ]

Елахи-наме (Спис о Божанском, перс.: ???? ??????) ?е ?ош ?едно познато Атарово поетско дело ко?е садржи 6500 стихова. Када су у пита?у форма и садржа?, посто?е неке сличности са Говором птица. Ова к?ига говори о кра?у ко?и ?е суочен са матери?алистичким и овозема?ским захтевима сво?их шест синова. Кра? покушава да покаже синовима да су ?ихове же?е ефемерне и бесмислене тако што им препричава велики бро? духовних прича.

Мохтар-наме [ уреди | уреди извор ]

Мохтар-наме (перс: ????? ??????), опширна збирка катрена, ?их 2088. У овом делу ?е обра?ена група кохерентних мистичких и религи?ских тема (потрага за ?единством, осе?а? ?единствености, дистанцира?е од света, униште?е, задив?еност, бол, свест о смрти, итд.) као и под?еднако велика група тема типичних за лирску поези?у наизглед еротске инспираци?е, ко?у ?е прихватила мистичка литература (?убавна пат?а, немогу?ност да се буде за?едно, лепота во?ене особе, стереотипи о ?убавно? причи као о слабости, плака?е, растанак).

Диван [ уреди | уреди извор ]

Атаров Диван (перс.: ????? ??????) се састо?и скоро у целости од песама испеваних у форми газела (?лирских“ песама), док ?е аутор сво?е рубаи?е (катрене) сакупио у поменутом делу Мохтар-наме. Диван тако?е садржи и неке касиде (оде), али оне чине ма?е од ?едне седмине овог дела. Атарове касиде се баве мистичким и етичким темама и моралним поукама. Понекад су састав?ене по узору на Санаи?а. Што се газела тиче, на први поглед се због вокабулара ко?и ?е кориш?ен чини да су у пита?у само песме о ?убави и вину, али уопштено у себи садрже духовна искуства и познати симболички ?език класичног исламског суфизма. Атарова лирска поези?а износи исте иде?е садржане и у ?егово? епици. ?егова лирска поези?а се не разлику?е знача?но у односу на ?егову приповедачку поези?у, а исто се може ре?и и за реторику и мотиве ко?и се користе.

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Утица?и на Руми?а [ уреди | уреди извор ]

Атар ?е ?едан од на?познати?их мистичких песника Ирана . ?егова дела била су инспираци?а Руми?у и многим другим песницима. Атар и Санаи су два аутора ко?а су имала на?ве?и утица? на Руми?а и ?егова суфи?ска гледишта. Руми са на?ве?им поштова?ем поми?е ?их дво?ицу неколико пута у сво?о? поези?и и каже:

?Атар ?е превалио девет градова ?убави, а ми смо тек на кра?у ?едне улице“. ^[16]

Као апотекар [ уреди | уреди извор ]

Атар ?е био псеудоним ко?и ?е ова? песник узео због сво?е професи?е. Атар значи травар, апотекар, продавац парфема или алхемичар. У време када ?е Атар живео велики део медицине и лекова у Перси?и ?е био базиран на би?у. Дакле, може се ре?и да ?е ?егова професи?а била слична савременим лекарима или фармацеутима.

У популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Неколико музичара има албуме или песме назване исто као и на?познати?е Атарово дело, Говор птица, а у себи тако?е садрже и теме просвет?е?а. Треба поменути да ?е албум ?ез басисте Де?ва Холанда написан као метафотра ?еговог сопственог просвет?е?а. Амерички Хеви метал бенд има тако?е албум наслов?ен Говор птица и ко?и се бави изузетно езотеричким темама, често у метафорама лете?а, унутраш?е визи?е, униште?а себе и ?единства са космосом. Аргентински писац Хорхе Луис Борхес поми?е заплет Говора птица у ?едно? сво?о? причи названо? Приступ ел-Мутасиму,

Атар на нашим просторима [ уреди | уреди извор ]

Рукописи Атарових дела ко?и су на наше просторе стигли посредством Османли?а и данас се чува?у у ?авним и приватним библиотекама широм бивше ?угослави?е. Атарово на?познати?е дело, Говор птица, преведено ?е и на наш ?език и доживело ?е неколико изда?а. У Срби?и ?е Културни центар И.Р. Ирана ?е 2011. године об?авио препев овог дела ко?и ?е на превод Ахмеда Ананде препевао Слободан ?урови?.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Schimmel, Annemarie (1994). Deciphering the Signs of God . SUNY Press. стр.  210 . ISBN   978-0-7914-1982-3 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Bird Parliament Fitzgerald translation Man?iq-u?-?ayr , at archive.org.
• A few wikiquotes
• Attar in Encyclopedia Iranica by B. Reinert
• Attar, Farid ad-Din . A biography by Professor Iraj Bashiri , University of Minnesota .
• Poetry by `Attar
• Fifty Poems of `Attar . A Translation of 50 poems with the Persian on the facing page.
• Attar's works in original Persian at Ganjoor Persian Library
• Deewan-e-Attar in original Persian single pdf file uploaded by javed Hussen
• Panoramic Images of Attar Tombs Neyshabur Day