Атавалпа
|
---|
13. владар Инка
|
|
Датум ро?е?а
| (
1497-03-20
)
20. март 1497.
|
---|
Место ро?е?а
| Куско
или
Кито
, Царевина Инка
|
---|
Датум смрти
| 26. ?ул 1533.
(
1533-07-26
)
(
36 год.
)
|
---|
Место смрти
| Кахамарка
, Царство Инка
|
---|
|
Родите?и
| Ва?на Капак
Токто Ок?о Кока
|
---|
Династи?а
| Тавантису?о
|
---|
|
Период
| (1532?1533)
|
---|
Претходник
| Усаскар
|
---|
Наследник
| Кра? царства Инка
|
---|
Атавалпа
,
Тиксикапак Инка
[3]
,
Авки Тупак Атау Валпа
(
шп.
Atahualpa
;
кеч.
Ata-wallpa
, што на кечуа ?езику значи ?петао“
[5]
) ?е био тринаести владар Инка и, мада су
Шпанци
након ?егове смрти именовали ?егове наследнике, сматра се послед?им царем
Инка
.
[6]
[7]
Родио се око 1500.
[8]
године, али место ?еговог ро?е?а ?е непознато.
Када се ?егов брат, дванаести Инка, Уаскар, крунисао у
Куску
, био ?е забринут за свог мла?ег брата и ?егов афинитет према во?сци, па га ?е позвао да до?е у Куско. Атавалпини саветници, во?сково?е, саветовали су му да не иде, ?ер га ?е тамо, како су они тврдили, чекала сигурна смрт. Атавалпа ?е поверовао сво?им генералима и организовао во?ску северног дела царства и прогласио се царем Инка у Киту. Тако ?е почео гра?ански рат Инка.
[9]
Успео ?е да победи Уаскара 1532. године на Кипа?апану, поред Куска, и након тога прогласио се ?Инком“ или царем. Онда се упутио у Кахамарку како би упознао и заробио
шпанске
осва?аче. Атавалпа ?е имао са собом неких 70.000 до 200.000 ?уди, док ?е Шпанаца било ?едва 150. Ме?утим, након му?евитог и неочекиваног напада
конкистадора
Франсиска Пизара
, пао ?е у шпанско зароб?еништво. У затвору ?е задржао неке привилеги?е: могао ?е да управ?а царством, научио ?е да пише и чита, а тако?е се спри?ате?ио са Пизаром. Након неколико месеци, осу?ен ?е због изда?е, скрива?а блага, завереништва против шпанске круне и убиства Уаскара. Као откуп, морао ?е да сакупи две собе пуне
сребра
и
злата
, као и да да сво?у ро?аку Кучирима? Ок?о, ко?а ?е доведена из Куска, Пизару као ?убавницу. Иако ?е испунио све услове, ипак ?е на кра?у био погуб?ен.
[10]
Одабрао ?е смрт веша?ем, након што ?е био крштен као хриш?анин. Друга могу?ност ко?а му се нудила била ?е да га спале на ломачи ако не би пристао да се крсти.
Током истори?е царства Инка, сваки Сапа Инка ?е радио на прошире?у територи?е царства. Када ?е
Пачакути
, 9. Сапа Инка, владао, проширио ?е царство на северни Перу.
У овом тренутку, Пачакути ?е послао свог сина
Тупака Инка ?упанки?а
да изврши инвази?у и осво?и територи?у данаш?ег
Еквадора
.
Вест о експанзи?и Инка стигла ?е до различитих племена и народа Еквадора. Као одбрану од Инка, андска поглаварства су склапала савезе ?едни са другима.
Око 1460. Тупак Инка Иупанки, са во?ском од 200.000 ратника ко?е ?е послао ?егов отац, лако ?е стекао контролу над наци?ом Палта у ?ужном Еквадору и северном Перуу за неколико месеци.
Ме?утим, во?ска Инка наишла ?е на жесток отпор
Канари?а
, што ?е оставило Инке тако импресиониране да су након што су поражени, Канари регрутовани у во?ску Инка. У северном Еквадору во?ска Инка наишла ?е на жеш?и отпор савеза изме?у
Куита
и Канари?а. Након што их ?е победио у бици код
Атунтаки?а
, Тупак ?упанки ?е послао насе?енике у данаш?и град Кито и поставио као гувернера Чалко Ма?та, ко?и ?е припадао племству Инка.
Око 1520. године, племена Китоса,
Караса
и
Пуруха
побунила су се против Инка
Хуа?на Капака
. Он ?е лично предводио сво?у во?ску и победио побу?енике у бици код Лагуна де
?авакуча
где ?е дошло до таквог масакра да се ?езеро претворило у крв. Савез северних племена ?е пропао и коначно прекинут када се Хуа?на Капак оженио са
Пача Дучиселом
, кра?ицом Китоса, због чега су га признали за монарха, ова? брак ?е био основа савеза ко?и ?е гарантовао мо? Инка у ово? области.
Након што ?е Хуа?на Капак умро 1525. године, Атахуалпу ?е ?егов брат
Хуаскар
именовао за гувернера Кита.
Атахуалпа ?е победио Хуаскарову во?ску, послату зато што ?е Инка мислио да би ?егов брат могао да га збаци и у том процесу ?е осво?ио и владао Царством Инка као Сапа Инка. ?егова владавина тра?ала ?е само неколико месеци пре него што га ?е заробила во?ска Франсиска Пизара, ко?и ?е стао на страну Куско присталица погуб?еног Инка Хуаскара. Шпански осва?ачи су погубили Атахуалпу у ?улу 1533. године.
Хуаскар ?е видео Атахуалпу као на?ве?у прет?у сво?о? мо?и, али га ни?е свргнуо са трона да би поштовао же?е свог поко?ног оца.
Уследио ?е напети петогодиш?и мир, Хуаскар ?е искористио то време да доби?е подршку Канари?а, мо?не етничке групе ко?а ?е доминирала великим територи?ама на северу царства и задржала кивност против Атахуалпе, ко?и се борио против ?их током похода ?еговог оца. До 1529. односи изме?у два брата су се прилично погоршали. Према хроничару
Педру Пизару
, Хуаскар ?е послао во?ску на север ко?а ?е напала Атахуалпу у
Тумебамби
и поразила га. Атахуалпа ?е зароб?ен и затворен у ?
тамбо
” (склоништа поред пута изгра?ена за
гласнике
), али ?е успео да побегне. Током боравка у заточеништву, задобио ?е посекотине и изгубио ?е уво. Од тада ?е носио покривач за главу ко?и му се закопчавао испод браде како би сакрио повреду. Ме?утим, хроничар
Мигел Кабело де Балбоа
сматра да ?е ова прича о зароб?ава?у невероватна, ?ер да су Атахуалпу ухватиле Хуаскарове снаге, одмах би га погубили.
Атахуалапите снаге су наставиле да побе?у?у, као резултат стратешких способности
Квизквиза
и
Калкучимака
. Атахуалпа ?е започео споро напредова?е на
Куско
. Док ?е био у
Маркахуамачуку
, послао ?е изасланика да се консулту?е са пророчиштем Хуаке (бога)
Катекила
, ко?и ?е прорекао да ?е се Атахуалпино напредова?е лоше завршити. Бесан на пророчанство, Атахуалпа ?е отишао у светилиште, убио свештеника и наредио да се храм уништи.
Током овог периода, он ?е први пут сазнао да су
Пизаро
и ?егова експедици?а стигли у царство.
Атахуалпини воде?и генерали били су
Квизкиз
,
Чалкучимак
и
Руми?ави
. У априлу 1532. Квизкиз и ?егови сарадници предводили су арми?е Атахуалпе до победе у биткама код
Мулихамбата
,
Чимбораса
и
Кипа?пана
. Битка код Кипа?пана била ?е послед?а изме?у сукоб?ене бра?е. Квизкиз и Чалкучимак су поразили Хуаскарову во?ску, заробили га, убили ?егову породицу и заузели престоницу
Куско
. Атахуалпа ?е остао у андском граду
Кахамарка
,
где ?е наишао на Шпанце, ко?е ?е предводио Пизаро.
У ?ануару 1531. шпанска експедици?а ко?у ?е предводио
Франсиско Пизаро
, са миси?ом да осво?и Царство Инка, искрцала се на острво
Пуна
. Пизаро ?е са собом довео 169 ?уди и 69 ко?а.
Шпанци су кренули на ?уг и заузели
Тумбес
, где су чули за гра?ански рат ко?и Хуаскар и Атахуалпа воде ?едан против другог.
Отприлике годину и по дана касни?е, у септембру 1532, након што ?е стигло по?ача?е из Шпани?е, Пизаро ?е основао град
Сан Мигел де Пиура
, а затим ?е кренуо ка срцу царства Инка, са снагама од 106 пешака и 62 ко?аника.
Атахуалпа, у
Кахамарки
са сво?ом во?ском од 80.000 во?ника, чуо ?е да ова група странаца напреду?е у царство и послао ?е племи?а Инка да истражи.
Племи? ?е остао два дана у шпанском логору праве?и процену оруж?а и ко?а Шпанаца. Атахуалпа ?е одлучио да 168 Шпанаца не представ?а?у прет?у за ?ега и ?егових 80.000 во?ника, те их ?е позвао да посете Кахамарку и да се сретну са ?им, очеку?у?и да ?е их заробити.
Пизаро и ?егови ?уди су тако напредовали без отпора кроз веома тежак терен. У Кахамарку су стигли 15. новембра 1532. године.
Атахуалпа и ?егова во?ска су се улогорили на брду недалеко од Кахамарке. Он ?е боравио у згради близу
термалних извора
Коно?, док су ?егови во?ници били у шаторима постав?еним око ?ега.
Када ?е Пизаро стигао у Кахамарку, град ?е био углавном празан осим неколико стотина ропки?а. Шпанци су били смештени у дугачким зградама на главном тргу и Пизаро ?е послао представнике Инкама, ко?е ?е водио
Ернандо де Сото
. Групу ?е чинило 15 ко?аника и тумач; убрзо након тога де Сото ?е послао ?ош 20 ко?аника као по?ача?е у случа?у напада Инка. Предводио их ?е брат Франциска Пизара,
Ернандо Пизаро
.
- ^
Кипукамайоки Кальапиньа, Супно; et al. (3. 1. 2010).
?Сообщение о Происхождении и Правлении Инков, 1542 г.”
. www.bloknot.info (А. Скромницкий). стр. 360.
ISBN
978-84-86547-71-4
. Архивирано из
оригинала
17. 12. 2010. г
. Приступ?ено
3. 1. 2010
.
- ^
Nordenskiold, 1922: Каже да ?е петао био непозната птица у ?ужно? преколумбовско? Америци. У
Бразил
?е први пут донесена 1500. године и ?ено га?е?е се врло брзо проширило по целом западном делу
?ужне Америке
. Ипак не зна се тачно зато ?е послед?и
Инка
добио ово име.
- ^
Andagoya, Pascual de.
?Narrative of the Proceedings of Pedrarias Davila”
. The Hakluyt Society
. Приступ?ено
21. 6. 2019
— преко Wikisource.
- ^
Viages menores, y los de Vespucio; Poblaciones en el Darien, suplemento al tomo II
(на ?езику: шпански). 1829. стр. 426.
- ^
http://www.explored.com.ec/ecuador/tradicio/hombres.htm
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(12. ?ун 2011) Ecuador: Hombres notables, приступ?ено 25. фебруар 2008.
- ^
Maria Rostworowski,
Historia del Tawantinsuyu
, p. 174-175
- ^
El ultimo inca.
, Приступ?ено 2. 7. 2019.
- Viages menores, y los de Vespucio; Poblaciones en el Darien, suplemento al tomo II
(на ?езику: шпански). 1829. стр. 426?.
- Adelaar, Willem F. H. (2004).
The Languages of the Andes
. Cambridge University Press. стр. 5.
ISBN
978-0-521-36275-7
.
- Espinoza Soriano, Waldemar (1986). Destruccion del Imperio de los incas. Cuarta edicion, Lima: Amaru editores S.A..
- Espinoza Soriano, Waldemar (1997). Los Incas. Tercera edicion, Lima: Amaru Editores.
- Julio R. Villanueva Sotomayor (2002). El Peru en los tiempos modernos. Lima: Empresa periodistica Nacional S.A.
- Guaman Poma de Ayala . Nueva cronica y buen gobierno (antologia).
. Lima: Editorial Horizonte. 1998.
ISBN
978-9972-699-08-5
.
.
- Rostworowski de Diez Canseco, Maria . Historia del Tawantinsuyu. FIMART S.A.C. 2002.
ISBN
978-9972-51-029-8
..
- Bauer, Ralph (2005).
An Inca Account of the Conquest of Peru
. Boulder, CO: University Press of Colorado.
- Brundage, Burr Cartwright (1963).
Empire of the Inca
. Norman, OK: University of Oklahoma Press.
ISBN
9780806119243
.
- De Betanzos, Juan (1996).
Narrative of the Incas
. Превод: Hamilton, Roland; Buchanan, Dana. University of Texas Press.
ISBN
9780292755598
.
- Espinoza Soriano, Waldemar (1997).
Los Incas
(на ?езику: шпански). Lima: Amaru Editores.
- Guevara, Hugo Burgos (1. 1. 1995).
El Guaman, el puma y el amaru: formacion estructural del gobierno indigena en Ecuador
. Editorial Abya Yala.
- Hemming, John
(1993).
The Conquest of the Incas
. London: Macmillan.
ISBN
9780333106839
.
- Herrera Cuntti, Aristides (2004).
Divagaciones historicas en la web
(на ?езику: шпански).
2
. Chincha: AHC Ediciones.
ISBN
9789972290824
.
- Hewett, Edgar Lee (1968).
Ancient Andean Life
. Biblo & Tannen Publishers.
ISBN
9780819602046
. Приступ?ено
24. 7. 2018
.
- Kauffmann Doig, Federico
(1970).
Arqueologia Peruana
[
Peruvian archaeology
]. Lima.
- Pease Garcia-Yrigoyen, Franklin (1972).
Los Ultimos Incas del Cuzco
[
The Last Incas of Cuzco
] (на ?езику: шпански). Lima, Peru: Instituto Nacional de Cultura. стр. 97.
- Prescott, William H.
(1847).
History of the Conquest of Peru
.
2
. Harper and Brothers.
- Prescott, William H.
(1892).
History of the Conquest of Peru
.
1
. D. McKay.
- Prescott, William H.
(13. 10. 1998).
The Discovery and Conquest of Peru
. Modern Library.
ISBN
9780679603047
.
- Quilter, Jeffrey (2014).
The Ancient Central Andes
. Oxon, UK: Routledge. стр.
280
.
- Rostworowski, Maria
(1998).
History of the Inca Realm
. Превод: Iceland, Harry B. Cambridge: Cambridge University Press.
ISBN
9780521637596
.
- Rostworowski, Maria
(2001).
Pachacutec Inca Yupanqui
(на ?езику: шпански). Instituto de Estudios Peruanos.
ISBN
9789972510601
.
- MacQuarrie, Kim (2008).
The Last Days of The Incas
. Piatkus Books.
ISBN
9780749929930
.
- Sosa Freire, Rex (1996).
Miscelanea historica de Pintag
(на ?езику: шпански). Cayambe: Editorial Abya Yala.
ISBN
9789978042014
.
- Veatch, Arthur Clifford (1917).
Quito to Bogota
. Doran
. Приступ?ено
24. 7. 2018
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|