Априлски устанак
(
буг.
Априлско въстание
) био ?е оружани
устанак
Бугара
у
Османском царству
од априла до ма?а
1876
. године. Устанак ?е довео до поновног успостав?а?а
Бугарске
1878. године. Регуларна Османска во?ска и нерегуларне ?единице
башибозука
сурово су угушили побуну, што ?е довело до ?авних протеста у Европи, док су многи познати интелектуалци осу?ивали османске злочине и пружали подршку бугарском становништву.
Устанак 1876. године ?е ук?учивао само оне ди?елове Османског царства ко?е су претежно насе?авали Бугари. По?ава бугарских националних ос?е?а?а блиско ?е била повезана са обнав?а?ем
Бугарске православне цркве
1870. године.
Почетком 1870-их година на Балкан продиру иде?е
соци?ализма
, као последица
Париске комуне
. На?знача?ни?и представници балканских соци?алиста били су
Светозар Маркови?
у Срби?и и
Христо Ботев
у Бугарско?. Маркови? ?е у сво?им расправама критиковао целокупно српско гра?анско друштво: романтизам
Омладине
, опортунизам либерала, монархи?у, бирократизам и државни централизам. Залагао се за револуци?у против османске и аустроугарске власти, ко?а би истовремено била и национална и соци?ална. Носилац револуционарно-демократске идеологи?е у бугарском ослободилачком покрету био ?е
Васил Левски
ко?и ?е као ци? револуци?е поставио униште?е деспотске тирани?е, успостав?а?е демократске републике и равноправну за?едницу балканских народа. Нове соци?алистичке иде?е су пуни израз добиле код Ботева ко?и ?е ослобо?е?е Бугарске видео у масовном бугарском устанку ко?и би истовремено био друштвена револуци?а уперена и против османског феудализма и против дома?их
чорба?и?а
. Устро?ство државе, засноване на сеоско? општини, по ?ему требало ?е да буде републиканско, у склопу ?ужнословенских република.
Погледи Маркови?а и Ботева су били изузетно блиски захва?у?у?и за?едничком утица?у руских народ?ака и соци?алиста утописта, као и сличности друштвене средине у ко?о? су се разви?али. Радикализам и утопи?ски соци?ализам ?авио се у балканским ослободилачким покретима услед раскорака изме?у разви?ене Европе и неразви?еног балканског подруч?а, изражава?у?и се у теж?и да се прескочи раздоб?е капитализма и право у?е у соци?ализам. Ипак, Маркови?еве и Ботев?еве иде?е су биле знача?не за да?и разво? балканских ослободилачких покрета, не само као зачетак касни?их радикалних и радничких покрета, ве? и указива?ем на повезаност друштвене са националном револуци?ом, што ?е одиграло посебну улогу у револуционарним покретима се?аштва под османском управом.
Георги Бенковски, во?а устанка.
Иници?атива за у?еди?е?е акци?а бугарске емиграци?е у Румуни?и дошла ?е од Христа Ботева и
Стевана Стамбулова
ве? на проле?е 1875. године. Бугарски револуционарни централни комитет добио ?е новог во?у - Ботева. Договорено ?е подиза?е устанка у Бугарско? у ко?у су послати агитатори. Устанак ?е плануо у Старо? Загори септембра 1875. године. Он ни?е успео, ?ер се трновски комитет уздржавао од акци?е. Османске власти угушиле су устанак, што ?е довело до незадово?ства бугарске емиграци?е.
Нови устанак покушали су да организу?у Ботев?еви сарадници. Формиран ?е нови комитет у ?ур?еву ко?и ?е израдио план новог устанка кра?ем 1875. године. Почетак устанка одре?ен ?е за ма? 1876. године. Бугарска ?е поде?ена у 4 револуционарна округа: трновски, сливенски, врачански и пловдивски. Завереници прелазе зале?ени Дунав ?ануара 1875. године. На?потпуни?е припреме спровео ?е
Георги Бенковски
у области Пловдива. Он ?е учествовао и у претходном неуспешном устанку. Скуп?а?е оруж?а ?е ишло тешко, ?ер ?е оно куповано у Румуни?и од средстава доби?ених прода?ом стоке, па кри?умчарено у северну Бугарску. На састанку 57 представника устаничких комитета кра? Пана?уришта одре?ено ?е да устанак крене 13. ма?а, али ?е он кренуо 2. ма?а (по ?ули?анском календару) у Копривштици. Одатле се пренео на Пана?уриште и гради? Клисуру. Пловдив и Пазар?ик као велики центри нису захва?ени, ?ер су тамо биле ?аке турске снаге. Бенковски ?е преузео руково?е?е устанком, док остали окрузи нису показали одлучност у борби. ?едино ?е Бенковски испунио ратни план. Устанак у Пана?уришту нашао се тако одсечен од остатка зем?е. Османске власти угушиле су га без ве?их проблема. У прво? половини ма?а во?ене су огорчене борбе устаника и османских трупа код Стрелче, Клисуре, Петрича, Пана?уришта, Перуштице, Брацигова и других места. Османске снаге су продрле у средиште устанка и спалиле Пана?уриште. Бенковски се повукао на Стару планину, али ?е у ?едном окрша?у погинуо.
Остаци устаника пружали су огорчени отпор. Браниоци манастира Светих Архан?ела извршили су самоубиство са женама и са децом како не би пали у руке Турака. Кра?ем ма?а устанак ?е угушен. Ботев се са 200 ?уди укрцао на аустри?ски пароброд Радецки у ?ур?еву, али ?е уби?ен 1. ?уна након што ?е успео да проби?е турски обруч, од стране залуталог метка.
У Априлском устанку погинуло ?е око 30.000 ?уди, спа?ено 80, а оп?ачкано око 200 села. Тешке репресали?е након априлског устанка спречиле су подиза?е новог по уласку Срби?е и
Црне Горе
у
рат
против Османли?а. У Срби?и ?е одмах штампан позив на бугарском ?езику за диза?е устанка на бугарском подруч?у. Од бро?них бугарских емиграната у Срби?и формиран ?е одред ко?и ?е оперисао у склопу руско-бугарске бригаде. Након погиби?е Ботева у бугарско? емиграци?и у Румуни?и преовладало ?е умерено крило ко?е ?е стварало благотворителне комитете за скуп?а?е помо?и жртвама априлског устанка. Уз интервенци?у врло активних словенофила предво?ених
Владимиром ?онином
настало ?е Блгарско централно благотворително обштество ко?е ?е измирило старе и нове емигранте и организовало учеш?е доброво?аца у српско-турском рату. Када ?е 1877. почео и
руско-турски рат
, Обштество ?е позвало бугарски народ на нов устанак, а руска команда ?е формирала у Киши?еву 3 бугарска бата?она ко?а су узела учеш?е у ратним операци?ама.
- Стеван Павлови?, Истори?а Балкана (1804?1945), Клио, Београд (2004)
- ?озеф фон Хамер, Хистори?а Турског (Османског) царства 3, Загреб (1979)
|
|---|
| Ратови и сукоби
|
| |
|---|
Ме?ународни
споразуми
| |
|---|
| Види ?ош
| |
|---|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|