Антонио Страдивари
Антонио Страдивари у сво?о? радионици, цртеж из XIX века
Датум ро?е?а	1644.
Место ро?е?а	Кремона ,  Итали?а
Датум смрти	18. децембар 1737.
Место смрти	Кремона , Итали?а

Антонио Страдивари ( лат. Antonius Stradivarius ; ро?ен око 1644 . или по нови?им истражива?има 1648 . у Кремони ; умро 18. децембра 1737 . у Кремони) ?е био итали?ански творац виолина и других жичаних инструмената, виолончела , гитара и харфи . ^[1] Сматра се на?ве?им ма?стором у изради виолина ( Страдивари?ус ) свих времена.

Живот и дело [ уреди | уреди извор ]

Веру?е се да ?е Антонио Страдивари ро?ен 1644, мада датум нигде ни?е забележен. Ро?ен ?е у Итали?и у породици Алесандра и Ане Страдивари. Могу?е ?е да ?е изме?у 1666 . и 1679 . године био ученик Николе Амати?а мада посто?е чи?енице ко?е управо то негира?у. У сваком случа?у, 1680 . године се осамосталио и отворио сво?у радионицу на П?аца Сан Доменико у граду Кремони ( Итали?а ) и убрзо поста?е популаран као ма?стор изузетних квалитета. Почи?е да прави моделе у стилу Амати?а, али и да ме?а лукове, експериментише са различитим деб?инама дрвета и лаковима. ?егови инструменти се препозна?у по латинском натпису Antonius Stradivarius Cremonensis Faciebat Anno .... ( Израдио Антонио Страдивари из Кремоне године ... ).

На?бо?е инструменте, по данаш?ем миш?е?у, направио ?е изме?у 1698 . и 1725 . године, с тим да су на?бо?и примерци настали око 1715. године, а да ?е пад квалитета примета после 1725. године. Инструменти сигнирани после 1730 . су потписани са Sotto la Desciplina d'Antonio Stradivari F. in Cremona .... и вероватно су их направили ?егови синови Омобоно и Франческо. Претпостав?а се да ?е Страдивари направио око 1.100 виолина , виола , гитара и чела . Данас посто?и ?ош око 650 Страдивари инструмената.

Антонио Страдивари ?е сахра?ен 18. децембра 1737. године у Базилици Сан Доменико у Кремони. Црква ?е срушена 1868. године, а остаци Антони?а Страдивари?а нису били у ста?у идентификаци?е тако да нису премештени у нову гробницу.

Инструменти [ уреди | уреди извор ]

Виолине ко?е ?е израдио Антонио Страдивари се и данас сматра?у на?бо?им виолинама икад направ?еним, а цене ко?е достижу на аукци?ама неретко премашу?у милионске суме у доларима. Само ?ош ?едан стари ма?стор, ?узепе Гварнери , се сматра равним у уме?у израде виолина. Моде у музици су се ме?але као и технологи?е израде инструмената, али ненадмашивост звука инструмената ма?стора Страдивари?а и Гварнери?а ?е остала апсолутна. У прошлости су неко време инструменти Николе Амати?а и ?акоба Шта?нера били оми?ени?и због незнатно блажег тона.

На аукци?и ку?е Кристи 16. ма?а 2006 . ?е продата Страдивари?ева виолина звана ?Страдивари ма?“ за рекордну суму 3.544.000 америчких долара . То ?е до овог тренутка на?скуп?е пла?ени музички инструмент на ?авно? аукци?и. ^[2] Купио га ?е анонимни пону?ач посредством телефона.

Претходна рекордна цена ?е достигнута априла 2005 . године када ?е виолина под надимком ?Леди Тенант“ достигла цену од 2.032.000 америчких долара на аукци?и исте ку?е у ?у?орку.

Веома ?е заним?ив пример Страдивари виолине, познате под називом ?Соломон Екс-Ламбер“ , продате на аукци?и 2. априла 2007 . године за 2.728.000 долара анонимном пону?ачу ко?и ?е дигао цену знатно изнад проце?ене вредности изме?у 1 и 1,5 милиона долара.

Други познати инструменти овог ма?стора су ?Страдивари Давидов“ , чело ко?е тренутно користи уметник ?о-?о Ма и ?Дупорт Страдивари“ , чело Мстислава Ростроповича (до ?егове смрти 2007. године).

Страдивари?ев модел ?Ка?ава“ из 1714. године ?е тренутно власништво виртуоза ?ицака Перлмана и сматра се вероватно на?бо?ом од свих Страдивари виолина. На ?Грофици Поли?ак“ тренутно свира Гил Шахам. Бечки филхармони?ски оркестар поседу?е неколико Страдивари виолина ко?е су им купили Национална банка Аустри?е и други спонзори: ?Чаконе“ из 1725 . године; ?екс Хамерле“ из 1709 . године; ?екс Смит Кверсин“ из 1714 . године; ?екс Арнолд Роуз“ и ?екс Виоти“ из 1718 . године и ?екс Халфен“ из 1727 . године.

Уобича?ена ознака Страдивари инструмената, оригинала и фалсификата, ?е латински исписан текст Antonius Stradivarius Cremonensis Faciebat Anno .... . Ова? натпис означава име ма?стора, град Кремону и годину израде. Због ?едног пореског закона из 1891. године, све копи?е настале после тог датума има?у зем?у порекла написану у дну на енглеском ?езику (рецимо Germany ). После ?едне измене овог закона из 1914. године ?е натпис допу?ен па пише made in и потом зем?а порекла. Пошто су хи?аде инструмената копиране на основу оригиналног Страдивари диза?на и носе исте називе као и ?ихови оригинали, многи бива?у преварани очеку?у?и да су купили аутентични инструмент изра?ен с почетка 18. века у Кремони у радионици Страдивари. Ово се избегава експертском аутентификаци?ом.

Две на?ве?е и на?познати?е колекци?е Страдивари инструмената припада?у Агенци?и народних добара Шпани?е, ко?а садржи две виолине, два чела и виолу, изложене у Музичком музе?у Кра?евске палате у Мадриду и колекци?а Конгресне библиотеке САД од три виолине, виоле и чела. Симфони?ски оркестар ?у ?ерси?а има на?ве?и бро? Страдивари инструмената у гудачко? секци?и, куп?ену 2003 . године од Херберта Екслрода. Бечка филхармони?а има четири виолине и ?едно чело. Универзитет у ?ужно? Дакоти има ?едну од две познате Страдивари гитаре, као и ?едну од ?еданаест познатих виола да гамба, касни?е преправ?ених у облик чела, ?едну од две познате хор мандолине и ?едну од шест Страдивари виолина ко?е има?у сачуван првобитни врат. Музе? у Оксфорду има изложену у витринама Страдивари виолину и Страдивари гитару.

Стефан Миленкови? свира на Страдивари виолини ^[3] , моделу ?Лиал“ из 1702. године, ко?и ?е добио на кориш?е?е од друштва Страдивари. ^[4]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Антонио Страдивари на Викимеди?ино? остави .

• Страдивари друштво Архивирано на са?ту Wayback Machine (30. децембар 2017), покровите?и на?талентовани?им музичарима