Антонио ?енезио Марио Паници
Антонио ?енезио Марио Паници
Датум ро?е?а	( 1797-09-16 ) 16. септембар 1797.
Место ро?е?а	Брескело ,  Во?водство Модена
Датум смрти	8. април 1879. ( 1879-04-08 )  ( 81 год. )
Место смрти	Лондон ,  У?еди?ено Кра?евство

Сер Антонио ?енезио Марио Паници ( итал. Antonio Genesio Maria Panizzi , 16. септембар 1797 ? 8. април 1879) итали?ански патриота ко?и се прославио као библиотекар библиотеке Британског музе?а. Ро?ен ?е у месту Брескело у покра?ини Ре?о Емили?а , во?водство Модена у Итали?и , ко?а ?е у време ?еговог ро?е?а била распарчана на више ма?их области.

Живот у Итали?и [ уреди | уреди извор ]

Антонио Паници ?е студирао права у Парми , а дипломирао ?е 1818. године. На?вероватни?е ?е да ?е ?ош током студи?а дошао у контакт са организаци?ама ко?е су се бориле за у?еди?е?е и независност Итали?е . Парма ?е у то време била под Франческом IV ко?и ?е био во?вода од Модене . По завршетку студи?а Антонио Паници се вратио у родно место где ?е прво радио као адвокат, а потом ?е добио место школског инспектора. Као ватрени патриота, Паници ?е 1820. године био умешан у краткотра?ну револуци?у ко?а се одви?ала у Кра?евству Две Сицили?е . Револуци?а ?е била неуспешна а као последицу ?е имала прогон и хапше?а свих ко?и су били осум?ичени за учеш?е и помо? револуционарима. Паници ?е био упозорен да ?е на?вероватни?е бити ухапшен и он из тих разлога бежи у Шва?царску , у Лугано .

Живот у изгнанству [ уреди | уреди извор ]

У Шва?царско?, Паници 1823. године об?ав?у?е анонимни памфлет о злогласном режиму и о намештеним судским процесима у Итали?и од стране Франческа IV, познат под називом ''Il Processo di Rubiera'' . То ?е изазвало бурне рекци?е у Модени. Паници?у ?е чак су?ено у одсуству. Проглашен ?е кривим и осу?ен на смрт. Да би избегао хапше?е морао ?е да напусти Шва?царску.

Долазак у Енглеску [ уреди | уреди извор ]

Паници ?е отишао у Енглеску у ма?у 1823. године. У Лондону ?е дошао у контакт са сво?им зем?аком, песником и револуционаром Угом Фосколом , ко?и га ?е упознао са ливерпулским банкаром Вили?емом Роскоом захва?у?у?и коме ?е Паници стигао у Ливерпул. У Ливерпулу се издржавао тако што ?е давао часове итали?анског. Вили?ем Роско ?е упознао Паници?а са угледним адвокатом и политичарем, Хенри?ем Броугамом, ко?и ?е убрзо постати канцелар Енглеске. Захва?у?у?и ?еговом утица?у Паници ?е добио место професора итали?анског ?езика на тек отвореном Лондонском универзитету 1828. године.

Паници као библиотекар [ уреди | уреди извор ]

Године 1931. Паници ?е, тако?е захва?у?у?и утица?у Хенри?а Броугама, постав?ен на место библиотекара - асистента у оде?е?у за штампане к?иге у Британском музе?у. На том месту ?е остао до 1837. године. У време када се Паници заспослио услови за рад и организаци?а рада у библиотеци су били на незадово?ава?у?ем нивоу. То ?е довело до тога да се у периоду од 1835. до 1836. године формира комиси?а ко?а ?е покушати да реорганизу?е библиотеку. Развила се и дискуси?а у Парламенту у ко?о? ?е Паници износио сво?е ставове и аргументе ко?и су за то време били веома авангардни. Покушао ?е да пробуди национални понос и укаже на знача? ко?и има национална колекци?а к?ига ко?а се налази у библиотеци Британског музе?а. Залагао се и за пове?а?е доступности библиотеке. С тим у вези ?е рекао:

" Сиромашном студенту желим да омогу?им да утоли сво?у же? за зна?ем, да следи сво?а интелектуална стрем?е?а, да проникне у на?сложени?а пита?а и да потражи одговоре од истих ауторитета као и на?богати?и човек у Кра?евству, бар када су к?иге у пита?у, а... Влада ?е обавезна да му пружи великодушну и неограничену помо?. " ^[1]

Тиме ?е установио девизу да ?е основна функци?а библиотеке образовна.

На месту асистента Паници ?е био до 1837. године, када ?е постао кустос Колекци?е штампаних к?ига и на том месту ?е остао до 1856. године. Паници ?е 1842. године увео Обавезни примерак у библиотеку. Правило по коме национално? библиотеци припада примерак сваке к?иге об?ав?ене у зем?и. Осим тога, успео ?е да обезбеди годиш?и бу?ет за библиотеку у висини од 10.000 фунти, као и принцип по коме националне библиотеке треба да има?у стабилан извор финанси?а ко?и ?е се обезбе?ивати кроз опште опорезива?е. За Главног блиотекара постав?ен ?е 1856. године и на то? дужности ?е био десет година. ?ему припада заслуга за изград?у чувене кружне читаонице, велелепне гра?евине за ко?у ?е Паници дао иде?ни нацрт.

Оригиналне скице, нацртане Паници?евом руком поднете су Управном одбору 1852. године, и та? предлог ?е првобитно био одби?ен. Неколико година касни?е ипак ?е прихва?ен и читаоница ?е сагра?ена и отворена 1857. године. У средиш?ем делу дворишта сагра?ен ?е кружни простор наткривен стакленом куполом. К?иге су смештене у три нивоа, по пет редова полица ко?е се налазе уза зид. Сматра се да се у та? простор може сместити милион к?ига. Средиш?и простор ?е наме?ен корисницима и има 300 места. Простори?а ?е имала пречник од 140 метара и у ?у се могло сместити 40 км полица.

91 правило за каталогизаци?у [ уреди | уреди извор ]

У периоду од 1937. до 1956. године Паници ?е за?едно са сво?им сарадницима успео да реорганизу?е рад у библиотеци и изради 91 правило за каталогизаци?у. Начела на ко?има су се заснивала ?егова Правила разрешила су не?асно?е о ауторству одре?ене публикаци?е, писа?у имена аутора, анонимним публикаци?ама (без аутора у каталошком смислу) и друго. Сматра се да ?е он први увео у употребу оно што данас називамо ?единственим стварним насловом. Ова правила су постала основа за израду многих каталога 19. и 20. века и предтав?а?у основу за настанак ИСБД -а - ме?ународног стандарда за библиографски опис. Ова правила су од стране управног одбора усво?ена 1839. године, али су штампана тек 1841. године. Сам каталог формира се у периоду од 1842. до 1881. године.

У току свог узбуд?ивог живота Паници ?е стекао многе при?ате?е, али и противнике. ?едан од ?их ?е и к?ижевник и историчар Томас Карла?л ко?и ?е у ?едном чланку оптужио Паници?а да ?е формира?ем свог каталога сма?ио приступ ?ош некаталогизованом делу фонда, а сметало му ?е што к?иге не могу да се носе ван библиотеке и што ?е радно време само до 5 сати после подне. Паници му то ни?е заборавио, па када ?е Карла?л писао Кронвелову биографи?у и захтевао да му Паници у ту сврху обезбеди одво?ену собу у библиотеци, Паници му то ни?е дозволио. Карла?л ?е покушао да се избори за ту привилеги?у уз помо? принца Алберта , супруга кра?ице Виктори?е , али му то ни?е успело.

Проналасци [ уреди | уреди извор ]

Антонио Паници ?е проналазач тзв. Паници пина ( нем. Panizzi-Stift ). То ?е метални клин ко?и се може померати и уметати у дрвене странице ормана за к?иге. На та? начин он служи као ослонац за полице и омогу?ава ?ихово помера?е према потреби (у складу са висином публикаци?а). Проналазак ?е у велико? мери олакшао смешта? к?ига.

Призна?а [ уреди | уреди извор ]

Антони Паници ?е постао британски држав?анин 1832. године, али ?е без обзира на то био ватрени револуционар и итали?ански патриота до кра?а живота. У Итали?и ?е био веома це?ен и након у?еди?е?а Итали?е пону?ено му ?е место сенатора ко?и ?е он одбио. Решио ?е да остане у Енглеско?. Пензионисан ?е 1866. године али ?е и да?е наставио да активно учеству?е у раду библиотеке до сво?е смрти 8. априла 1879. године. Током живота ?е добио многа призна?а и одликова?а. Енглеска кра?ица му ?е доделила титулу лорда , а Оксфордски универзитет почасну диплому. Носилац ?е Француске леги?е части и многих итали?анских одликова?а ко?е доде?у?е влада и круна. Данас се у Британском музе?у налази свечана сала ко?а носи име Антони?а Паници?а.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

http://www.bl.uk/eblj/1979articles/pdf/article1.pdf Архивирано на са?ту Wayback Machine (2. април 2015)

http://www.nndb.com/people/550/000096262/

Miller, Edward (1967). Prince of Librarians: The Life & Times of Antonio Panizzi of the British Museum. The Ohio University Press

http://www.britishmuseum.org/about_us/the_museums_story/architecture/reading_room.aspx

https://web.archive.org/web/20150924032505/http://www.ib.hu-berlin.de/~wumsta/kralu/kul2.html