Македонци

Μακεδ?νε?
Мозаик лов на ?елена, 4. ви?ек при?е н. е.
?езици
старомакедонски , затим атички грчки и касни?е коине грчки
Религи?а
старогрчка религи?а

Македонци ( стмак. Μακεδ?νε? ), били су античко племе ко?е ?е жив?ело у алуви?ално? равници око ри?еке Бистрице и до?ег тока ри?еке Вардар у с?еверозападном ди?елу данаш?е копнене Грчке . У суштини антички Грци , ^{[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20]} постепено су ширили сво?у територи?у дуж долине Бистрице на с?еверно? ивици грчког сви?ета, апсорбу?у?и или гута?у?и сус?една негрчка племена, првенствено трачанска и илирска . ^{[21] [22] [23]} Говорили су античким македонским ?езиком , ко?и ?е био веома сличан античком грчком , можда ?егов ди?елекат , иако ?е говорни ?език региона био атички и касни?е коине грчки . ^[24] ?ихова в?ерска ув?ере?а била су иста као и код осталих Грка, пошту?у?и главна божанства грчког пантеона , иако су Македонци наставили са арха?ским обича?ем сахра?ива?а , ко?и ?е у осталим ди?еловима Грчке прекинут након 6. ви?ека при?е н. е. Поред монархи?е, срж македонског друштва било ?е племство. Слично као код аристократи?е у сус?едно? Тесали?и , ?ихово богаство углавном ?е било засновано на ко?има и стоци .

Иако сачи?ена од разних кланова, Кра?евина Македони?а , основано око 8. ви?ека при?е н. е, углавном ?е повезана са Арги?адима и племенима названим по ?има. Династи?у ?е наводно основао Пердика I , потомак легендардног Темена од Аргоса , док ?е област Македони?а можда добила име по Македону , личности из грчке митологи?е . Традиционално под влаш?у независних породица, Македонци су изгледа прихватили владавину Арги?ада у ври?еме Александра I (владао 498?454. при?е н. е). Та ври?еме Филипа II (владао 359?336. при?е н. е), Македонцима су призната бро?не во?не иноваци?е, помо?у ко?их су уве?али сво?у територи?у и пове?али сво?у контролу над подруч?има ко?а се протежу у Траки?у. Ова консолидаци?а територи?е омогу?ила ?е подвиге Александра Великог (владао 336?323. при?е н. е), осва?а?е Ахемединског царства , успостав?а?е ди?адоских држава с?едбеница и инагураци?у хеленистичког периода у западно? Ази?и , Грчко? и широм Средозем?а . Македонце ?е на кра?у покорила Римска република , чим ?е уништена македонска монархи?а на кра?у Тре?ег македонског рата (171?168. године при?е н. е), а до успостав?а?а римске провинци?е Македони?е долази посли?е Четвртог македонског рата (150?148. године при?е н. е).

Писци, историчари и државници античког сви?ета често су изражавали двосмислене, често у супротне иде?е о етничком идентитету Македонаца као Грка, полугрка или чак варвара. То ?е довело до расправе изме?у савремених академика о прецизном етничког идентитету Македонаца, ко?и су ипак прихватили многе видове грчке културе, као што ?е практикова?е грчких религи?ских култова и спортске игре, ук?учу?у?и Античке олимпи?ске игре. С обзиром на слабе лингивистичке доказе, ни?е ?асно колико ?е старомакедонски био близак старогрчком ?езику, а и колико ?е био близак фриги?ском, трачанском и илирском ?езику.

Античи Македонци учествовали су у изради и га?е?у класичне и касне хеленистичке ум?етности. У погледу визуелних ум?етности, изра?ивали су фреске, мозаике, скулптуре и украсне предмете од метала. Сценска музичка ум?етност и грчке позоришне драме биле су веома ци?е?ене, а познати писци драме, као што ?е Еурипид , доселили су се у Македони?у. Кра?евство ?е тако?е привукло познате филозофе, попут Аристотела, док су Македонци дали допринос старогрчко? к?ижевности, нарочито грчко? историографи?и. ?ихове спортске и доколичарске активности ук?учивале су лов, трча?е и трку двоколица, као и празнова?е и напи?а?е на аристократским банкетима познатим као симпози?ум .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Античка Македони?а
• Александар Македонски

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Меморандум о хеленизму древних Македоница, потписан од 370 академика-класициста, са неколико научних прилога (енглески, немачки, словенско-македонски, грчки)