Андри?а I Угарски
(
ма?.
I. Andras, Feher/Katolikus, Andras/Endre
;
1015
?
6. децембар
1060
,
Зирц
) или
Андраш I
био ?е
угарски
кра? у периоду од 1046. до 1060. године.
Потиче из мла?е гране династи?е
Арпадоваца
. После петнаест година проведених у изгнанству вра?а се назад у Угарску, у периоду буна
паганских
Ма?ара
(
многобожаца
), када и
1046
. године преузима власт. Током сво?е владавине ?е о?ачао
хриш?анство
у држави и одржао независност кра?евине у односу на
Свето римско царство
.
Андраш ?е био други син кнеза
Вазула
, ро?ака кра?а
Стефана I
, првог угарског хриш?анског кра?а. ?егова ма?ка ?е вероватно била, конкубина ?еговог оца Вазула, из породице Тато?
(Tatony)
ко?а ?е и да?е следила многобоштво и старе паганске обича?е
[2]
.
?едини преостали син кра?а Стефана I,
Емерик
, ?е
2. септембра
1031
. године погинуо у лову на вепра. Кра? Стефан ?е овиме остао без наследника па ?е из тог разлога морао да бира наследника. Избор му ?е отежало то што ?е и да?е ?едан део Ма?ара био прикло?ен старим традици?ама и многобошству а кра? Стефан ?е хтео да о?ача
хриш?анство
. Због тога ?е хтео да за свог наследника постави свог сестри?а
Петра Орсеола
ко?и ?е био хриш?анин. Андрашев отац Вазул ?е онда учествовао у завери да се уби?е кра? Стефан.
Покуша? убиства кра?а Стефана ни?е успео, завереници су били похватани и уби?ени. Вазулови синови су протерани и отишли су да живе прво у
Бохеми?у
, па у
По?ску
где ?е Бела остао а Андраш и Левенте су продужили за
Ки?ев
.
Ма?ари
су у време
племенских за?едница
и у време Андраша за наследног владара уместо прворо?еног или на?стари?ег сина, фаворизовали мла?ег владаревог брата при одре?ива?у реда насле?ива?а владарског трона. Овим неписаним правилом остале гране Арпадови?ке породице су довеле у опасност намере и планове посто?е?ег кра?а. Грана ко?о? ?е Андраш припадао ?е одавно представ?ала супарнички огранак Арпадови?а ко?о? ?е припадао
Стефана I
. У претходних педесет година ривалитет ове две гране се огледао у дава?у предности
паганизму
или
хриш?анству
. Стари?а грана, грана кра?а Стефана ?е остала без мушког потомка па ?е то отворило мла?о? грани Арпадови?а. Угарско друштво ?еданаестог века ?е и да?е давало предност насле?ива?у само преко мушких потомака, тако да ?е Андраш био логичан претендент на угарски престо иако ?е био у изгнанству.
Андраш I, споменик у Опустасеру у Ма?арско?
После смрти свога оца, три брата Андраш,
Бела
и
Левенте
су били приморани да напусте Угарску. Прво су отишли за
Бохеми?у
, па после за
По?ску
где се Бела оженио са ?ерком по?ског кра?а
М?ешка II
[3]
, чланом династи?е
П?астови?а
.
За разлику од брата Андраш и Левенте су отишли за
Ки?евску Руси?у
. У Ки?еву се Андри?а оженио
Анастази?ом
, ?ерком великог кнеза
?арослава
.
Тадаш?и бискуп
Герард
одлучио ?е да
1046
. позове назад Андраша, па му ?е послао писмо у ко?ем ?е тражио од Андраша да се врати. Андраш се за?едно са братом Левентеом вратио у Угарску ко?а ?е тада била у великим верским и политичким превира?има.
У лето 1046. године, незадово?ство владавином
Петра I
достигло ?е кулминаци?у, па ?е свештенство на челу са тадаш?им бискупом
Герардом
позвало
Вазулове
синове да се врате из
Ки?ева
. Поред ?их побунили су се и Ма?ари ко?и су били привржени старо? вери. Андраш ?е склопио савез са паганским бунтовницима у
Абау?вару
, ко?и су прихвативши Андрашево во?ство за?едно са ?им кренули против влада?у?ег кра?а Петра I Орсеола. Део побу?еника предво?ени Ватом збацио ?е са престола Петра Орсеола, ко?и онда бежи у западни део кра?евства. Ухватили су га и ослепили код места
Замо?
и онда га вратили као зароб?еника у Секешфехервар, где ?е умро.
Опати?а у Тиха?у где ?е сахра?ен Андраш I
Ма?арске хронике тог доба бележе да се по паду кра?а
Петра I
, Андраш договорио са сво?им братом Левентеом да он преузме круну у кра?евини. Андраш ?е био званично устоличен тек
1407
. године, после братов?еве смрти. Када ?е дошао на власт, Андраш ?е наставио политику хриш?анизаци?е кра?евства и исто као и кра? Стефан I позивао ?е хриш?анске свештенике у Угарску.
Односи са
Светим римским царством
су и да?е остали затегнути. Главни разлог томе ?е био кра? претходник на трону, Петар I, ко?и ?е не само био близак
Ха?нрих III
, ве? ?е и био вазал Светог римског царства. И поред тога што ?е Андраш послао дипломаци?у са понудама на Хенриков двор, услови нису прихва?ени и Хенрик ?е одбио да склопи мир. Ови дога?а?и су довели до нових сукоба. Андраш ?е у помо? позвао свог мла?ег брата Белу, ко?и ?е био веома успешан во?сково?а у
По?ско?
. Зуузврат му ?е дао тре?ину кра?евине на управ?а?е.
Цар Ха?нрих III ?е
1051
. године покренуо нови поход против Угарске. У
бици код брда Вертеш
царска во?ска ?е тешко поражена, а флота ?е била тако?е повучена. И поред тога што ни?е остварио победу Ха?нрих III ?е одбацио сваку понуду о примир?у. Следе?е године ?е поново покренуо кампа?у против Угарске, али ?е ?егова флота била потоп?ена код
Пожо?а
.
После ових дога?а?а
Папа Лав IX
?е покушао да посреду?е у мировним преговорима, али Ха?нрих III ?е опет одбацио све понуде. Када су се све царске снаге повукле, Андраш се
1053
. године удружио са
Конрадом II
, што ?е донекле смирила Ха?нриха III и омогу?ило да се успостави релативан мир на границама.
Андраш I ?е
1055
. године основао
бенедиктанску
опати?у у
Тиха?у
, на обали
Балатона
, а тако?е ?е подигао
манастир
за
православне
монахи?е.
У покуша?има да сво?о? лози обезбеди наследство на престолу, Андраш ?е
1057
. године крунисао свог петогодиш?ег сина
Шоломона
и прогласио га наследником.
Бела I
?е полагао право на трон, па ?е због тога незадово?ан напустио двор.
Андраш I се
1058
. године састао са
Немачким царем
Ха?нрих IV
и уговорио ?е веридбу Шоломона са Ха?нриховом сестром
?удитом
.
После успостав?а?а мира са Светим римским царством, Андри?а I ?е покушао да се помири и са сво?им братом Белом, ме?утим Бела ?е напустивши Угарску у По?ско? сакупио во?ску да би повратио право на трон. Андраш I ?е осетио нову ратну опасност, па ?е послао целу породицу у
Аустри?у
и почео ?е да се припрема за нови рат. Бела се ускоро по?авио на границама Угарске са новим по?ским трупама и поразио ?е Андрашеву во?ску у
бици код Тебанског пролаза
близу
Ва?сбурга
поред
Дунава
у данаш?о? Аустри?и. Андри?а ?е након пораза покушао да побегне, ме?утим након зароб?ава?а одведен ?е у место
Зирц
, где ?е остао све до сво?е смрти
1060
. године.
Андраш I ?е сахра?ен у опати?и ко?у ?е ?ош за живота саградио у Тиха?у.
- током
1039
:
Анастази?а ?арославна
(током
1023
. - током
1074
/
1096
), ?ерка великог кнеза
Ки?евске Руси?е
?арослава Мудрог
и
Ингегерде
Шоломон никада ни?е успео да се устали као кра? Угарске, нити су он нити ?егов мла?и брат Давид оставили за собом мушког потомка, тако да ?е лоза Андраша I била настав?ена само преко лозе
П?астови?а
.
- ^
По неким изворима Вазул ?е оженио
Катун Анастази?у Бугарску
ко?а ?е у ствари ма?ка Андраша,
Левентеа
и
Беле
.
- ^
?ено име ни?е познато. Неки аутори, ?е назива?у Рикса. Нови?и извори ме?утим, упу?у?у на име Аделаида, види K. Jasi?ski,
Rodowod pierwszych Piastow
, Wrocław - Warszawa (1992).
- Engel, Pal (2001).
The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526
. London & New York: I.B.Tauris.
- Kristo, Gyula - Makk, Ferenc:
Az Arpad-haz uralkodoi
(IPC Konyvek,) 1996
- Korai Magyar Torteneti Lexikon (9-14. szazad)
, f?szerkeszt?: Kristo, Gyula, szerkeszt?k: Engel, Pal es Makk, Ferenc (Akademiai Kiado, Budapest,) 1994
- Magyarorszag Torteneti Kronologiaja I. ? A kezdetekt?l 1526-ig
, f?szerkeszt?: Benda, Kalman (Akademiai Kiado, Budapest,) 1981
- Рокаи, Петер
(2002). ?Истори?а Ма?ара од на?стари?их времена до Мохачке битке 1526. године”.
Истори?а Ма?ара
. Београд: Clio. стр. 7?183.
- Fine, John Van Antwerp Jr.
(1991) [1983].
The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century
. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|