한국   대만   중국   일본 
Андри?а Артукови? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Андри?а Артукови?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Андри?а Артукови?
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1899-11-29 ) 29. новембар 1899.
Место ро?е?а Клобук , Аустроугарска
Датум смрти 16. ?ануар 1988. ( 1988-01-16 )  ( 88 год. )
Место смрти Загреб , СФР?
Народност Хрват
Универзитет Свеучилиште у Загребу
Политичка кари?ера
Политичка
странка
Усташе
Министар унутраш?их послова НДХ
16. април 1941 ? 10. октобар 1942.
Претходник функци?а успостав?ена
Наследник Анте Никши?
Министар правде и религи?е НДХ
10. октобар 1942 ? 1. април 1943.
Претходник Мирко Пук
Наследник ?озо Думан?и?
Министар унутраш?их послова НДХ
29. април 1943 ? 11. октобар 1943.
Претходник Анте Никши?
Наследник Младен Лоркови?

Андри?а Артукови? ( Клобук , Аустроугарска , 29. новембар 1899 ? Загреб , СФР? , 16. ?ануар 1988 ) ?е био усташки политичар и министар у влади НДХ . Као министар ?е потписао расне законе против Срба, ?евре?а и Рома и био ?е надлежан за низ концентрационих логора у ко?има ?е на десетине хи?ада ?уди мучено и уби?ено. После рата ?е побегао у САД где ?е живео све док ни?е изручен ?угослави?и 1986. [1] Године 1986 . осу?ен ?е за ратне злочине почи?ене против цивилног становништва у време Другог светског рата у Независно? Држави Хрватско? (НДХ). [2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Артукови? ?е ро?ен у Клобуку ( ?убушки , Аустроугарска ), а образовао се у фра?евачком манастиру у Широком Бри?егу у Херцеговини .

Године 1929. постао ?е члан усташке организаци?е и водио напад на установе државе ко?и су усташе назвали ? Велебитски устанак “ у Лици након кога бежи у Итали?у . [3] Учеству?е у организаци?и атентата на кра?а Александра I Кара?ор?еви?а у Марсе?у у октобру 1934 . [2] Следе?ег ?ануара ?е изручен у ?угослави?у. [4] У априлу 1936. ?е ослобо?ен оптужби пред судом за заштиту државе, ?ер ?е на?ено да нема дово?но доказа. [5]

И он се као и Виктор Гути? дружио са Србима нарочито за време студи?а. За ?ега се прича да се за?убио у ?едну Српки?у, Мару. ?едном приликом када ?е био у добром расположе?у, Артукови? ?е загрлио Мару и рекао ?о?: ?Маро волим те као Бога, али кад се сетим да си Српки?а задавио бих те“.

Године 1941. Артукови? ?е именован за министра унутраш?их послова новоформиране НДХ. [2] Био ?е непосредно умешан у геноцид над Србима , ?евре?има , Ромима и другим ма?инама. [6] Учествовао ?е у отвара?у концентрационих логора као што ?е ?асеновац . [7]

По завршетку Другог светског рата побегао ?е преко Бла?бурга , Шва?царске и Итали?е у Ирску . Из Ирске се преселио у Калифорни?у где ?е живео до средине 1980-их.

?угословенске власти су захтевале ?егову екстрадици?у како би му судиле за ратне злочине (одговорност за убиство неколико хи?ада цивила).

Влада САД ?е први захтев одбила тако да ?е случа? мировао две децени?е као резултат притиска Американаца хрватског порекла као и римокатоличког удруже?а Колумбови витезови . [1] Случа? ?е на кра?у, захва?у?у?и тамош?им ?евре?ским организаци?ама, реактивиран и Артукови? ?е изручен ?угослави?и.

Суд у Загребу га ?е 14. ма?а 1986 . осудио на смрт. Годину дана касни?е власти су процениле да ?е био превише болестан (сенилна деменци?а) за изврше?е смртне казне. Умро ?е природном смр?у у затворско? болници у Загребу 1988 . у 88. години живота.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б McCormick 2014 , стр. 179.
  2. ^ а б в ?Андри?а Артукови? - www.zlocininadsrbima.com” . www.zlocininadsrbima.com . Приступ?ено 2022-01-17 .  
  3. ^ Jeli?-Buti? 1977 , стр. 30.
  4. ^ "Политика", 23. ?ан. 1935
  5. ^ "Политика", 5. април 1936
  6. ^ POPOVI?, Jovo (1986). Suđenje Andriji Artukovi?u . i ?to nije re?eno . Stvarnost,Jugoart. стр. 20.  
  7. ^ ЖИВКОВИ?, Никола (1998). Срби у Независно? Држави Хрватско? . Београд: Графомарк. стр. 17.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]