Анапа

Координате : 44° 53′ 34″ С; 37° 19′ 49″ И  /  44.8927° С; 37.3304° И  / 44.8927; 37.3304
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Анапа
Анапа
Зграда градске администраци?е
Административни подаци
Држава   Руси?а
Федерални   округ ?ужни ФО
Покра?ина   Краснодарска
Ре?он Анапски ГО
Основан 1781 .
Статус   града 1846 .
Становништво
Становништво
 ?  2017 . 75.375
 ?  густина 1.884,38 ст./km 2
Агломераци?а   ( 2017 . ) 186.127
Географске карактеристике
Координате 44° 53′ 34″ С; 37° 19′ 49″ И  /  44.8927° С; 37.3304° И  / 44.8927; 37.3304
Временска зона UTC+3
Апс. висина 58,983 m
Површина 40 km 2
Анапа на карти Русије
Анапа
Анапа
Анапа на карти Руси?е
Анапа на карти Краснодарског краја
Анапа
Анапа
Анапа на карти Краснодарског кра?а
Остали подаци
Поштански бро? 353440?353458
Позивни бро? +7 86133
ОКАТО код 03 403 000 000
ОКТМО код 03 703 000 001
Веб-са?т
http://www.anapa-official.ru/

Анапа ( рус. Анапа ) град ?е у Руси?и у Краснодарском кра?у . Морска ?е лука на црноморско? обали Кавказа , у Анапском заливу , близу Азовског мора , 160 km западно од Краснодара и 52 km северозападно од Новороси?ска .

Према проценама из 2017. у граду ?е живело 75.375 становника.

Град Анапа од 2011. има почасно зва?е ? Града во?ничке славе ”.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Подруч?е око овог града ?е било насе?ено ?ош у старом веку. Насе?е Синда , звано Синдска лука или ' Синдика ?е била сагра?ена на месту данаш?е Анапе у 6. веку п. н. е. Саградили су ?у Понтски Грци и била ?е насе?ена све до 3. века п. н. е.

У ме?увремену, била ?е припо?ена Босфорском кра?евству и у ?о? се налазила у раздоб?у од 4. до 3. века п. н. е. Тада се називала Горгипи?а по имену градите?а Горгипа. У 3. веку ?е разара?у номадска племена. Ова племена, за ко?а се претпостав?а да су била черкеског и/или адиге?ског порекла, су дала данаш?о? Анапи име.

У 14. веку ?е овд?е била ?еновска колони?а Мапа.

Град су 1475 . заузели Турци , ко?и су изградили твр?аву 1781 . - 1782. године. Иста ?е била ци? вишеструких напада руске импери?е 1791., 1808. и 1828. и коначно ?е била припо?ена Руси?и 1829 . године, теме?ем Дринопо?ског мира . Тада ?е то насе?е имало адиге?ски назив Анапа.

Одтад, град се налази у Руси?и. Градски статус доби?а 1846 . године, а лечилиштем поста?е 1866. године.

За време Другог св?етског рата ?е половина лечилишта била разрушена, а обнов?ена су 1950-их година.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду ?е 2010. живело 58.983 становника, што ?е за 5.490 (10,26%) више него 2002. године.

Крета?е бро?а становника
1939 . 1959 . 1970 . 1979 . 1989 . 2002 . 2010 . 2017 .
17.306 19.602 29.900 40.119 54.976 [1] 53.493 [2] 58.990 [3] 75.375

Према подацима из 2017. град Анапа се по бро?у становника налазио на 217. месту ме?у 1.112 званичних градова Руске Федераци?е.

Туризам [ уреди | уреди извор ]

Градска плажа

Бро?на су лечилишта (првенствено деч?а) и хотели у овом граду. Откако се распао СССР , за?едно са Сочи?ем и ?ош неким градовима дуж руске црноморске обале ?е доживио знатан пораст популарности. Распад ?е оставио традиционална сов?етска одмаралишта на Криму у Укра?ини и у републици Абхази?и у Грузи?и са друге стране ме?е.

Анапа ретко привлачи неруске туристе ко?и одлазе на годиш?е одморе због ?егове скромне подград?е (инфраструктуре) и каменитих плажа, али ?е остао привлачним и нескупим избором за Русе ко?и се више воле одмарати у традиционалним руским одмаралиштима него у скуп?им одредиштима као што су Антали?а на Турско? средоземно? обали или Шарм ел-Шеик у Египту (оба су познате по оми?ености ме?у Русима).

Иако су у Анапи бро?не болнице специ?ализоване за рехабилитаци?у, Анапа и други градови на црноморско? обали нису постали одредиштем пензионера, из главног разлога што су руске пензи?е врло мале, ретко прелазе?и 100 долара месечно. Нада?е, Руси ретко одлазе у друге градове осим Москве због тешко?а у свези са унутраш?им пасошима и систему " прописка ".

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.” . Всесоюзная перепись населения 1989 года (на ?езику: руски). Demoscope Weekly . 1989 . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). ?Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов ? районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек” . Всероссийская перепись населения 2002 года (на ?езику: руски). Федерални завод за статистику . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). ?Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 ( Национални попис становништва 2010 , 1. свезак)” . Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на ?езику: руски). Федерални завод за статистику . Приступ?ено 4. 9. 2012 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]