Амфилохи?е Радови?
Mитрополит Амфилохи?е на прослави 700 година манастира Троноша
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Чин	митрополит
Титула	архиепископ цети?ски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендери?ски и егзарх свештеног трона пе?ког
Седиште	Цети?е
Пос?ед?а епархи?а	Митрополи?а црногорско-приморска
Године службе	1990?2020.
Претходник	Данило Да?кови?
Наследник	?оаники?е Ми?ови?
Претходна епархи?а	Епархи?а банатска
Године службе	1985?1990.
Претходник	Сава Вукови?
Наследник	Атанаси?е ?евти?
Лични подаци
Световно име	Ристо Радови?
Датум ро?е?а	( 1938-01-07 ) 7. ?ануар 1938.
Место ро?е?а	Баре Радови?а , Кра?евина ?угослави?а
Датум смрти	30. октобар 2020. ( 2020-10-30 )  ( 82 год. )
Место смрти	Подгорица , Црна Гора
Потпис

Амфилохи?е (световно Ристо Радови? ; Барe Радови?а , 7. ?ануар 1938  ? Подгорица , 30. октобар 2020 ) био ?е митрополит црногорско-приморски и епископ банатски ( 1985 ? 1990 ).

?егова почасна и литурги?ска титула ?е гласила: архиепископ цети?ски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендери?ски и егзарх свештеног трона пе?ког .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен као Ристо Радови?, син ?ира и Милеве (ро?. Баки?) Радови?, на Божи? 7. ?ануара 1938 . у Барама Радови?а у До?о? Морачи . Завршио ?е Богослови?у Светог Саве у Београду . На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао ?е 1962 . године. Поред теолошких наука , на Филозофском факултету у Београду, студирао ?е класичну филологи?у . Постдипломске студи?е настав?а у Берну и Риму . Одатле прелази у Атину , у ко?о?, за време седмогодиш?ег боравка, поред свакодневне парохи?ске службе, докторира, а тезу, ко?у пише на грчком ?езику , о Светом Григори?у Палами , брани уз на?вишу оцену. Потом, годину дана проводи на Свето? Гори , а онда ?е позван да преда?е на Руском православном институту Свети Серги?е у Паризу од 1974 . до 1976 , где уз осталих пет ?езика ко?е ?е савладао, усавршава и француски ?език .

Замонашио се 1967. у Грчко?, где ?е потом 21. ?ула 1968. постао ?еромонах . ^[1]

Митрополит [ уреди | уреди извор ]

По повратку у Београд ?е изабран за декана Богословског факултета и ванредног професора, да би кра?ем 1985 . рукоположен у чин епископа и постав?ен на катедри епископа банатских са седиштем у Вршцу , одакле ?е уочи Божи?а 1991 . дошао на Цети?е када бива устоличен за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендери?ског, и егзарха свештенога трона пе?ког, преузевши титулу ко?ом се при?е митрополита Амфилохиja служио владика Васили?е . Након дуге комунистичке власти многе цркве су биле запуштене, а бро? свештеника ?е ума?ен, а читаве генераци?е су биле под де?ством комунистичке идеологи?е, тако да ?е устоличен у тешко време за Српску православну цркву у Црно? Гори. ^[2] Амфилохи?е ?е подстакао обнову цркви и манастира и пове?ао бро? свештеника. ^[3] Покренуо ?е 1992 . гласило Црногорско-приморске митрополи?е Светигора , а покренуо ?е и широку издавачку активност. ^[2] Покренуо ?е и Радио Светигора 1998. године.

Предавао ?е на Богословском факултету у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због мноштва обавеза. Поред теологи?е и филозофи?е, бави се есе?истиком и преводилаштвом. ^[2] Владика Амфилохи?е уредио ?е зборник ?аг?е Божи?е и зви?ер из бездана 1996, ^[4] у коме се излаже православна филозофи?а рата. По први пут у истори?и ?егове митрополи?е, митрополи?у су 1993 . посетила два на?истакнути?а патри?арха, цариградски и руски . ^[2] Исте године по први пут ?е Свети архи?ере?ски сабор Српске православне цркве одржан у Митрополи?и црногорско-приморско?. ^[2]

Након хоспитализаци?е патри?арха Павла 13. новембра 2007 , Свети архи?ере?ски сабор одлучио ?е да привремено пренесе дужности патри?арха српског на Свети архи?ере?ски синод на челу са митрополитом Амфилохи?ем, као зам?еником патри?арха . Након смрти патри?арха Павла, 15. новембра 2009 , на ванредно? с?едници Светог архи?ере?ског синода изабран ?е за м?естоб?устите?а патри?арашког трона.

Одлуком Светог архи?ере?ског синода од 21. ма?а 2010 , именован ?е за администратора Епархи?е рашко-призренске , а престао ?е то бити 26. децембра 2010. након уво?е?а епископа лип?анског Теодоси?а у трон епископа рашко-призренских. ^[5] На редовном ма?ском зас?еда?у Светог архи?ере?ског сабора одржаном у периоду од 17 . до 26. ма?а , митрополит Амфилохи?е ?е именован за администратора новоосноване Епархи?е буеноса?реске и ?ужноцентралноамеричке . ^{[6] [7] [8]} Као администратор мисионарио ?е по ?ужно? Америци и крстио неколико ?уди по православном обреду с архимандритом Рафаилом . ^[9]

Митрополит Амфилохи?е био ?е други по рангу ме?у епископима у хи?ерархи?и СПЦ, одмах након патри?арха српског. Почасни докторат Института Светог Серги?а у Паризу добио ?е у фебруару 2012. године. ^{[10] [11]}

Због блискости Амфилохи?а са народом, добио ?е надимак ??ед” или ??едо” (као за?еднички д?ед свим веру?у?им ?удима) на ко?и се радо одазивао.

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Митрополит ?е у болницу прим?ен 6. октобра 2020 . године због запа?е?а плу?а узрокованог инфекци?ом новог коронавируса . Упала плу?а била ?е залечена и вирусна инфекци?а престала што ?е потврдио и негативни тест, а заби?ежено и званичним лекарским налазом. Опоравак ?е текао у добром смеру, али нешто спори?е него иначе, што ?е карактеристично за стари?е паци?енте. Митрополитово здравствено ста?е се погоршало 29. октобра , када ?е приликом контролног прегледа приме?ено да отежано дише уз бол у грудном кошу . Одмах су ура?ене све анализе. Снимак ?е показао да ?е узрок отежаног диса?а и бола по?ава пнеумомеди?астинум , ко?и се често ?ав?а у ситуаци?ама у ко?има паци?ент има осет?ива плу?а због дужине тра?а?а упалног процеса и ко?и су на кисеоничко? терапи?и дужи период. Преминуо ?е 30. октобра 2020 . у 8:20 часова, у Клиничком центру Црне Горе , после прима?а причеш?а . ^{[12] [13]} Сахра?ен ?е у крипти Саборне цркве Христовог васкрсе?а у Подгорици 1. новембра 2020. године. ^{[14] [15] [16]}

Након ?егове смрти об?ав?ена ?е к?ига прича, анегдота и легенди к?ижевника Драгана Лаки?еви?а под насловом ?Штап митроплита Амфилохи?а“. ^[17]

Новинар Перица ?акови? ?е 2022. об?авио к?игу интерв?уа са митрополитом Амфилохи?ем под називом Морачки ?асновидац . ^[18]

Ставови [ уреди | уреди извор ]

Митрополит Амфилохи?е био ?е против одржава?а Параде поноса у Београду, ^[19] као и против одржава?а исте манифестаци?е у Подгорици , рекавши да су сва таква окуп?а?а ?наси?е над савеш?у огромне ве?ине ?уди”. ^[20]

Митрополит Амфилохи?е ?е више пута у ?авности исказао став о потреби очува?а Косова и Метохи?е у саставу Срби?е. Тако?е, отворено се залагао за за?едништво Срби?е и Црне Горе . Те сво?е ставове ?е у ?едном од обра?а?а у манастиру Морача изразио речима ?Косово ?е жила куцавица Црне Горе и Срби?е, не само Срби?е”. ^[21]

Новинар Перица ?акови? ?е об?авио две к?иге интерв?уа са митрополитом Амфилохи?ем, ?Морачки ?асновидац” и ?Христос се роди”. ^[22]

Призна?а [ уреди | уреди извор ]

Одликова?а ^[23] [ уреди | уреди извор ]

• Орден ?егоша првог реда Републике Српске (1994)
• Орден Ломоносова Националног комитета друштвених награда Руске Федераци?е (2001)
• Орден Светог Александра Невског првог степена Руске Академи?е за безб?едност, одбрану и правни поредак (2003)
• Орден за в?еру и в?ерност Фонда Андре?а Првозваног и Центра националне славе Руси?е (2006)
• Орден Светог Кирила Туровског Б?елоруске Православне Цркве (2008)
• Орден Светог равноапостолног кнеза Владимира Укра?инске Православне Цркве (2012)
• Орден Светог архангела Михаила Академи?е наука из области безб?едности из Москве (2013)
• Орден у спомен на напоре на добро Свете Цркве поводом 1025-годиш?ице крште?а Руси?е Руске православне цркве (2013)
• Орден Светог Георги?а Великомученика и Поб?едоносца Епархи?е будим?анско-никши?ке (2013)
• Орден Кра?а Петра Друштва за негова?е традици?а ослободилачких ратова Срби?е до 1918. год. (2014)
• Орден Светог страстотерпца цара Никола?а Романова ? Ме?ународне награде ?Слава Руси?е” под покровите?ством Руске заграничне Цркве (2014)
• Орден Светог цара Никола?а Романова, руска загранична црква, 2014. ^[24]
• Меда?а ?ерусалимске Патри?арши?е поводом 2000 година Хриш?анства (2000)
• Меда?а доброчинства поводом 50 година од упоко?е?а кра?ице ?елене Саво?ске (2002)
• Меда?а ?ерусалимске Патри?арши?е поводом 1500 г. осве?е?а манастира Светог Саве Осве?еног (2002)
• Меда?а Санкт-петербурске православне духовне академи?е Светога апостола и евангелисте ?ована Богослова И степена поводом 30-година архи?ере?ске хиротони?е и 25-година служе?а на катедри Митрополи?е црногорске и приморске (2015)
• Златна меда?а Пушкина (2017)
• Споменица поводом оби?ежава?а седамсто година (1296?1996) година Светог Григори?а Паламе, архиепископа солунског
• Споменица Патри?арха константинопо?ског Вартоломе?а 1991. г.
• Споменица Патри?арха ?ерусалимског Теофила 2006. г.
• Споменица Патри?арха александри?ског Петра VII
• Споменица Патри?арха московског и све Руси?е Алексе?а II 1999. г.
• Споменица Патри?арха московског и све Руси?е Алексе?а II 2004. г.
• Споменица поводом оби?ежава?а 1500 година (502?2002) манастира Светог Саве Осве?еног
• Споменица хи?адугодиш?ег ?убиле?а (998?1998) манастира Преподобног Ксенофонта на Свето? Гори
• Споменица поводом оби?ежава?а 2000 година Хриш?анства
• Споменица поводом оби?ежава?а 1000 година Светог Владимира
• Споменица поводом оби?ежава?а 120-годиш?ице Екатеринске епархи?е
• Споменица поводом оби?ежава?а 10 година (1996?2006) Митрополи?е буеноса?реске и ?ужноамеричке
• Споменица поводом осве?е?а обнов?ене цркве Светог Николе у Братеши?има у Гор?ем Грб?у 2009. г.
• Споменица поводом оби?ежава?а 200 година Пушкина
• Споменица поводом оби?ежава?а 200 година ?ермонтова
• Споменица поводом оби?ежава?а 15 година (1990?2005) Републике Литвани?е
• Споменица поводом оби?ежава?а 5 година (1992?1997) Републике Српске
• Споменица Руске ДУМЕ
• Споменица поводом оби?ежава?а 375 година Красно?арска у Сибиру, Руси?а
• Споменица поводом оби?ежава?а 200 година Новочеркакса, Руси?а
• Споменица општине Вергина, Грчка
• Споменица Друштва за чува?е споменика и негова?е традици?а ослободилачких ратова Срби?е до 1918. године
• Споменица поводом 175 година (1839?2014) Српског п?евачког друштва ?единство из Котора
• Октобарска споменица 1991. ствараоцу Републике Српске 2015. г.

Почасна академска зва?а ^[23] [ уреди | уреди извор ]

• Почасни докторат Московске духовне академи?е 2003. године
• Почасни докторат Института теологи?е Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године
• Почасни докторат Православног теолошког института Светог Серги?а у Паризу 2012. године
• Почасни докторат Санкт-петербуршке духовне академи?е 2014. године
• Почасни члан Словенске академи?е к?ижевности и ум?етности у бугарском граду Варна 2015. године

Награде [ уреди | уреди извор ]

• Награда ?Беловодска розета” , 2009.
• Награда ?Извиискра ?егошева” , за изабрана дела у изда?у Светигоре, 2012.
• Награда ?Марко Ми?анов” , за к?игу Свети Петар II Цети?ски пусти?ак и Лов?енски та?новидац , 2018. ^[25]

Одабрана дела [ уреди | уреди извор ]

• ?Та?на Свете Тро?ице по уче?у Григори?а Паламе”, студи?а на грчком, 1973 . (докторска дисертаци?а)
• ?Смисао литурги?е”, студи?а на грчком, 1974 .
• ?Тумаче?е Старог завета кроз векове”, Београд, 1979 .
• ?Синаити и ?ихов знача? у Срби?и XIV ви?ека”, студи?а, 1981 .
• ?Филокали?ски покрет XVIII и почетком XIX ви?ека”, студи?а на грчком, 1982 .
• ?Основе православног васпита?а”, студи?е 1983 .
• ?Духовни смисао храма Светог Саве”, Београд 1987 .
• ?Преподобни Рафаило Банатски”, Вршац, 1988.
• ?Вра?а?е душе у чистоту”, бес?еде, разговори, погледи, Подгорица, 1992
• ?Светосавско просветно преда?е и просве?еност Досите?а Обрадови?а”, Вр?ачка Ба?а. 1994.
• ?Истори?ски прес?ек тумаче?а Старог зав?ета”, Никши?, 1995 .
• ?У ?аг?ету ?е спас”, збирка п?есама, 1996.
• ?Истори?а тумаче?а Старог завета”, IV изда?е, 2021. ^[26]

Преводи:

• Епископ Никола? : ?Каси?ана”, роман, са српског на грчки 1973 .
• ?устин Попови? : ?Жити?е Светог Симеона и Саве”, са српског на грчки 1974 ;
• Старац Арсени?е Кападоки?ски , са грчког на српски,
• ?ован Зиз?улас , Од маске до личности, 1993;
• ?Премудрости Соломонове” , 1995;
• ?Азбучни Отачник”, об?ав?ено у д?еловима у часописима ?еван?е?ски Неимар, и Светигора;
• Св. Григори?е Палама, неке бес?еде об?ав?ене у часопису Банатски весник, бро?не студи?е, бес?еде и есе?е у Светигори и другим листовима.
• ?К?ига Премудрости Исуса Сина Сирахова” (2007), и бро?на друга дела и чланци, беседе.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Биографи?а митрополита Амфилохи?а
• Нема подела у цркви (интерв?у за ?Вечер?е новости”, 27. новембар 2006) ^{[ мртва веза ]}
• Амфилохи?е: Прогоне нас плански (?Вечер?е новости”, 25. ?ун 2011)
• Подгорици смета оно ?српска” у називу СПЦ (?Политика”, 12. октобар 2015)
• Амфилохи?е: Огрешио сам се о Слободана Милошеви?а (?Вечер?е новости”, 9. ?ул 2017)
• Немам ?а другог оруж?а сем речи… Немо? никад да рату?еш с црквом (Неде?ник, април 2018)
• Амфилохи?е позвао на ПОСТ и молитву за спас Косова и Метохи?е (?Блиц”, 4. август 2018)
• 35 година епископске службе митрополита Амфилохи?а (СПЦ, 22. ?ул 2020) Архивирано на са?ту Wayback Machine (22. ?ул 2020)
• ДОСТО?АН - Филм о Митрополиту црногорско - приморском Амфилохи?у