Потписива?е
Деклараци?е независности САД
Америчка револуци?а
(1775?1783) ?е била ?една од на?ве?их ослободилачких ратова.
Рат
се водио изме?у
Велике Британи?е
(
Енглеске
) и ?ених 13 колони?а у
Северно? Америци
.
[1]
Заоштрава?е односа ?е почело ?ош
Париским миром
(1763), а велико незадово?ство ?е владало због тога што енглески колонисти у Америци нису могли да учеству?у у доноше?у закона.
[1]
Током целе Америчке револуци?е, Енглеском ?е владао
?ор? III
(1760?1820), ко?и ?е био из
династи?е Хановер
, ко?а ?е владала Енглеском после
Ст?уарта
. Енглеска ?е 1765. године увела закон о таксама, ко?и се односио на опорезива?е разних производа у трговини, а две године касни?е и ?увозне царине“, односно посебну царину за производе ко?и из Велике Британи?е стижу у Америчке колони?е. Због тога ?е 1773. године настала ?
Бостонска Ча?анка
“ или ?Бостонско пи?е?е ча?а“, када су млади ?уди у Бостону због незадово?ства изазваног тим таксама бацили у море неколико тона
ча?а
.
Деклараци?а о Независности и Континентални конгреси
[
уреди
|
уреди извор
]
За време револуци?е ?е одржано неколико
Континенталних конгреса
, на ко?има се расправ?ало о пита?има незадово?ства, о бо?котима и сл.
Први Континентални конгрес ?е био 1774. на ко?ем су одлучили да продуже бо?кот британске робе. После овог конгреса, ве? 1775, почели су сукоби изме?у колони?а и Енглеске.
[2]
Ме?утим, рат ?ош ни?е започео. Званично, он ?е почео 1776, на другом Континенталном конгресу, ко?и ?е био важни?и од првог, где су се окупили на?важни?и ?уди ?ош нествореног
САД
. Тада ?е донета
Деклараци?а независности
, ко?ем се говори о томе да Америчке колони?е прекида?у везе са Енглеском и да оне представ?а?у нову државу.
Иако су у писа?у Деклараци?е о Независности учествовали многи важни ?уди, ипак ?е томе на?више допринео
Томас ?еферсон
(1743?1826), ко?и ?е тада имао 33 године и био ?едан од на?мла?их на конгресу. Иако ?е пазио на сваку реч ко?у ?е написао, доста ствари су му избацили, па ?е био увре?ен због тога. Осим ?ега, Деклараци?у су писали ?ош и
Бен?амин Френклин
и
?он Адамс
.
Наравно, Енглеска ни?е прихватила независност и рат ?е почео прелаже?ем енглеских бродова (Man-o-War) преко Атлантика и искрцава?ем во?ника.
[1]
Независност ?е до тада изгласало 13 америчких колони?а, од ко?их су на?важни?е биле
?у?орк
(пре назван ?у Амстердам од стране
Холан?ана
, ко?и су га основали), Бостон и Филаделфи?а. Проблем Американаца ?е био што се ?ихова во?ска састо?ала од доброво?аца, док су енглески во?ници били бо?е обучени и опрем?ени. Ме?утим, Енглези нису имали много искуства у борбама у Новом Свету (Америци), где ?е терен имао доста шуме и где се лако могла направити заседа.
У почетку ?е Енглеска побе?ивала и у ме?увремену ?е заузела Бостон 1775, ?у?орк 1776, и Филаделфи?у 1777, али су касни?е Американци почели да побе?у?у зато што ?е у касни?им борбама (али ?ош 1775), на чело сво?е колони?алне во?ске Америка ставила
?ор?а Вашингтона
, ко?и, иако ?е био фармер, у овом рату се показао као добар во?а и командант. Вашингтон ?е однео доста победа: у државама
Северно? Каролини
(1776),
Вир?ини?и
(1776),
?у?орку
(1777), код
Саратоге
(1777), код
Монмут Корт Хауса
(1776), код
Винсенса
(1779) и код
?орктауна
(1781)
[1]
, ко?а ?е била послед?а и када се завршило ратова?е, ?ер се у то? бици цела енглеска во?ска предала. Док ?е ?ош увек било неизвесно, 1778. године, 13 колони?а ?е добило помо? од разних европских супарника Енглеске, а то су биле
Француска
,
Холанди?а
и
Шпани?а
.
Почетак С?еди?ених Америчких Држава
[
уреди
|
уреди извор
]
Ратова?е ?е завршено 1781, али су тек Париским миром из 1783. створене САД.
[1]
Оне су се тада простирале само од
Атлантика
до
Мисисипи?а
, али су се временом прошириле настав?а?у?и да узима?у зем?у од Инди?анаца, што се и пре дешавало. Главна привредна снага одмах после рата били су фармери, ко?и су отпла?ивали дуг ко?и ?е Америка направила после рата (или за време рата). Због тога ?е избио устанак сиромашних фармера под Дани?елом Ше?сом од 1786. до 1787, али ?е устанак убрзо угушен, и зачудо, фармери су пуштени на слободу. Ускоро потом, написан ?е и
устав
САД. Нацрт за устав, односно ?егове основе направ?ене су 1787, а сам устав ?е донет 1789.
Америчка револуци?а ?е претходила многим другим европским револуци?ама у 19. веку. Прва револуци?а после Америчке се догодила одмах после 6 година, а то ?е била
Француска револуци?а
, ко?а ?е била последица и тога што ?е у Француско? монархи?и завладала глад, а то ни?е могло да се спречи или ублажи ?ер ?е трезор био празан што ?е изме?у осталог и последица новчане помо?и Америчко? револуци?и.
Важни?е личности осим поменутих:
- Мари-Жозеф Лафа?ет
(1757?1804), ко?и ?е постао генерал после битке код ?орктауна
- Тадеуш Кош?ушко
(1746?1817) По?ак ко?и ?е био борац за слободу и пуковник америчке во?ске. За заслуге у рату добио ?е чин генерала.