한국   대만   중국   일본 
Алфа ?ет ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Алфа ?ет

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Алфа ?ет
Опште
Димензи?е
Маса
Погон
Перформансе
Уведен у употребу 4. новембар 1977 .
Статус активан
Бро? примерака 506
Дужина 12,29
Размах крила 9,11
Висина 4,19
Површина крила 17,50
Празан 3.500
Нормална полетна 5.000
Макс. маса при узлета?у 7.500 kg
Макс. спо?ни терет 2.500 kg
Турбо-млазни мотор Ларзак 04-C5
Потисак ТММ 13,20 kN
Макс. брзина на H опт 920 km/h
Тактички ради?ус крета?а 610 km
Долет 2.940 km
Плафон лета 14.630 m
Брзина пе?а?а 3.420 [а] m/min

Алфа ?ет ?е авион за школова?е и обуку пилота и за де?ства ваздух-зем?а. За?еднички ?е разви?ен и сери?ски произведен од фирми немачког Дорни?еа и француског Марсел Дасоа. У оперативно? употреби ?е у више ваздухопловстава, широм света. Произведено ?е укупно 506 примерака авиона Алфа ?ет. [2]

Вишенаменски Алфа ?ет ?е ?тренер“ и борбени авион друге генераци?е , веома ?е компактан и ефикасан про?екат. Временом ?е постао узор про?ектантима, из многих других зема?а . Поседу?е предност у подршци на малим висинама лета, у односу на ве?ину познатих и скупих борбених авиона. У 1970 . години, покренута ?е ?егова за?едничка производ?а, у ваздухопловним индустри?ама Француске и Немачке . [3]

Лого за Алфа ?ет.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Француско-британски разво? [ уреди | уреди извор ]

Француско, британско и немачко ратно ваздухопловство ( Луфтвафе ), 1965 . године, покренули су процес замене сво?е застареле ави?аци?е са млазним мотором , за обуку пилота и за лаку подршку. Прво су окренути по?единачни национални про?екти, ко?и су касни?е споразумно трансформисани у ме?ународну француско-британску коопераци?у на борбеном авиону ??агуар“ , 17. ма?а 1965. ??агуаров“ програм ?е 1970 . године поново изме?ен: британско ваздухопловство га више ни?е желело у намени за обуку, ве? као тактичког авиона за подршку. Сматра?у?и га тешког и скупог, у намени обуке. То ?е одредило потребу за посебан разво? авиона за обуку и лаку подршку. Французи и Немци, кроз програм Алфа ?ета, а британци, самостално BAE системс хок . [2] [4] [5]

Француско-немачки разво? [ уреди | уреди извор ]

У ме?увремену, Французи су почели разговоре са Западном Немачком , за сарад?у на решава?у проблема око обезбе?е?а новог авиона за школова?е и обуку пилота. Направ?ени су за?еднички тактичко-технички захтеви, 1968 . године. Главна одлика те дефиници?е ?е био ма?и подзвучни двомоторни авион, са основном наменом обука пилота и лака подршка. ?ихове фирме, ве? у ?улу 1969 . године, предложиле су три иде?на про?екта:

  • Марсел Дасо-Бреге ави?аци?а (АМД-БА) / Дорни?е предложили су TA501 , спа?а?ем посто?е?их концепци?а Бреге 126 и Дорни?е П.375 .
  • Аероспеци?ал / MBB предложили су E.650 ?уротренер
  • VFW-фокер предложили су VFT-291 [2] [6]

Сви предлози су се заснивали на примени погона од два мотора Снекма-турбомеца ларзак , ?енерал електрик ?85-GE-4 или Прат енд Витни Канада JT15D-37 . Немачко ратно ваздухопловство Луфтвафе , ?е посебно инсистирао да авион има два мотора, након свога тешког искуства са великим губицима и удесима са ?едномоторним F-104 sтарфа?тером . [2]

Немачки Алфа ?ет.

После жестоке конкуренци?е, 23. ?ула 1970 . године, две владе су се одлучиле за концепци?у TA501 , ко?а доби?а назив Алфа ?ет. Ознака ?Е“ ?е верзи?а наме?ена за обуку, а ?А“ за подршку.

Француска и Западна Немачка , почели су за сарад?у са решава?ем проблема сво?их потреба, споразум ?е потписан у ?улу 1969. године. За?еднички договор ?е наговестио да ?е свака страна наручити 200 примерака авиона Алфа ?ет, стим да се властити авиони склапа?у у сопственим фабрикама. Коначна одлука, о почетку разво?а, донета ?е у фебруару 1972 . године. [2] [3] [6]

Прототипови [ уреди | уреди извор ]

Два прототипа су разви?ена и произведена у Француско? у Марсел Дасоу , а паралелно два у Дорни?еу у Немачко?. Први француски прототип ?е направио први лет 26. октобра 1973 . године, а први немачки 9. ?ануара 1974 . Преостала два прототипа су тако?е полетели пре кра?а 1974. године.

Француска ?е добила прву оперативну летелицу у 1977 . години, док ?е Немачка, ко?а ?е желела више од ?едне верзи?е за копнене нападе, чекала све до 1978 . [2] [6]

Вари?анте [ уреди | уреди извор ]

Алфа ?ет Е, ратног ваздухопловства Нигери?е, у конфигураци?и подршке ваздух-зем?а.

Оперативне [ уреди | уреди извор ]

  • Алфа ?ет A : Верзи?а за подршку (мало профилисана за ве?е брзине са ши?атим носем) (175 примерака за Немачку , а затим ?е продато неколико примерака и Португали?и )
  • Алфа ?ет E : Верзи?а за обуку (303 примерака за 8 зема?а)
  • Алфа ?ет E+ : Верзи?а са побо?шаном опремом (29 примерака продано Белги?и )
  • Алфа ?ет MS1 и MS2 : Верзи?а за подршку, са побо?шаном опремом за Египат . [7] [8]

VTX про?екат за Америчку морнарицу (1977?1983) [ уреди | уреди извор ]

Разво?ни морнарички центар, у америци (NADC), започео ?е студи?е у септембру 1977 . године, а покренут ?е конкурс за обезбе?е?е авиона за напредну обуку ( енгл. Heavier Than Air [sic]-Training Aircraft ) VTX-TS, ради замене посто?е?их авиона Норт америкен T-2 буки?а и Даглас TA-4F ска?хока . Повезани са америчким Локидидом, 24. ?ула 1978 . године, Марсел Дасо и Дорни?е су предложили нешто изме?ену верзи?у Алфа ?ета (о?ачан ста?ни трап, дужи нос, итд). После одби?а?а побо?шане верзи?е Норт америкен T-2 буки?а , на бази Аермаки?а MB-339 , Алфа ?ет ?е остао у конкуренци?и са авионом BAE системс хок . [9] [10]

Очекивало се да ?е у случа?у победе Локид производити авионе у С?еди?еним Државама са Марсел Дасоом и Дорни?еом , у количини до 350 примерака. Мотори Снекма-турбомеца ларзак-04-C20 , тако?е би се производили у Америци, у фирми Теледин континентал моторс ( Оха?о ).

Борбена конфигураци?а Алфа ?ет.
Школски Алфа ?ет
Алфа ?ет акро групе.

У периоду од 8. до 25. септембра 1980 . године, Алфа ?ет A 58 (F-ZVAB), посебно офарбан у жуто, плаву и белу бо?у, обишао ?е С?еди?ене Америчке Државе . Где ?е демонстриран у лету, члановима Конгреса , владе, високим официрима Пентагона и специ?алистима за обуку пилота у морнарици и америчком ваздухопловству . У густом распореду, демонстриран ?е у четири до пет летова дневно. [10]

Алфа ?ет A 58 ?е направио 88 летова, за 18 дана, у обиму од укупно око 100 часова. Шездесет седам америчких пилота су га летели. Програм ни?е усво?ен, из политичко индустри?ских разлога. То ?е одлучено у августу 1983 . године. По захтевима Америчке морнарице, изгра?ен ?е ?едномоторни авион, по лиценци од BAE системс хока, у корпораци?и Даглас , под називом T-45A хок . У 2005 . години, Америчка морнарица ?е почела да користи 75 примерака T-45A и 86 T-45C , за побо?шану обуку морнаричких пилота. [10] [11] [12] [13]

Алфа ?ет 2 NGEA [ уреди | уреди извор ]

Алфа ?ет 2, првобитно ?е назван Алфа ?ет 2 NGEA (нова генераци?а авиона за школова?е / лаку подршку), школска ?е верзи?а и за лаку подршку, са надоград?ом софистицираног нишанског система, са информаци?ама о навигаци?и , спо?но? околно? ситуаци?и и управ?а?ем оруж?ем. Тако?е ?е опрем?ен ласерским обележивачем ци?а, системом инерци?алне навигаци?е итд. Системи су компатибилни са ракетом Матра Ма?ик 2. Тако?е су интегрисани и мотори Снекма-турбомеца ларзак 04-C20 , пове?аног потиска. Алфа ?ет 2 NGEA ?е настао надоград?ом ?едног од четири посто?е?а прототипа . [8] [14]

Алфа ?ет 3 ланс?е (1989) [ уреди | уреди извор ]

Надогра?ена вари?анта NGEA, за побо?шану подршку у свим временским условима, опрем?еним системом FLIR и са пове?аним асортиманом наоружа?а.

Алфа ?ет 3 ланс?е ?е дефинисан да има кабину са тандем седиштима, мултифункци?ским екраном (MFD). Интегрисан му ?е радар AGAVE, ласерско открива?е и аквизици?а ци?а и скуп модерних система за контрамере.

Коначно, Марсел Дасо га ?е понудио за обуку, са угра?еном репном куком и о?ачаним ста?ним органима , за ратну морнарицу. [15]

Алфа ?ет М, за француску морнарицу (1990?1994) [ уреди | уреди извор ]

Суочени са чи?еницом да се користила Фуга CM-175 зептер , у морнарици за обуку од 1960 . године, у Марсел Дасоу су разматрали ново реше?е, у периоду од 1986 . године до 1988 . [16] Приступили су испитива?у Алфа ?ета од 18. до 29. ?уна 1990 . године, када ?е испитиван модернизовани Супер етендард (SEM), производен у 40 примерака. У ?уну 1991 . године, морнарица ?е тако?е разматрала амерички T-45A хок , ук?учу?у?и нову кабину са два приказивача, ук?учу?у?и ласерски сензор , GPS , топ калибра 20 mm, Ролс-Ро?сова верзи?а Адура Mk871 , F405/401. Коначно, то реше?е ?е изабрано 1994 . године и француско особ?е ?е обучено у Америци у ваздухопловно? бази Меридиан ( Мисисипи ). [17] [18]

Алфа ?ет на аеромитингу, на Аеродрому Бата?ница , 13. септембра 2009 . године.

Карактеристике [ уреди | уреди извор ]

Збирне карактеристике авиона Алфа ?ет [1] [2] [3] [19] [20]
Параметар Вредности / подаци
Алфа ?ет А Алфа ?ет E
Намена:
  • ?едан пилот, лаки напад и изви?ач
  • двосед за борбену обуку
двосед за летачку и борбену обуку
Дужина: 12,46 m (немачка верзи?а) 12,29 m
Размах: 9,11 m 9,11 m
Висина: 4,19 m 4,19 m
Површина крила: 17,5 m² 17,5 m²
Траг точкова: 2,71 m 2,71 m
Пред?а нога од зад?их: 4,72 m 4,72 m
Маса празног: 3.515 kg (немачка верзи?а) 3.345 kg
Максимална маса: 8.000 kg 7.500 kg
Капацитет горива:
  • 1.500 kg (унутраш?е)
  • 716 kg (спо?а)
  • 1.520 kg (унутраш?е)
  • 2.200 kg (спо?а)
Максинмална спо?на носивост: 2.500 kg
Погон: два мотора Снекма-турбомеца ларзак-04-C20 потисак ?е 2 х 14,12 kN два мотора Снекма-турбомеца ларзак- 04-C6 потисак ?е 2 х 13,2 kN
Максимална брзина:
Плафон лета: 14.630 m 14.630 m
Вертикална брзина: 3.420 m/min
Тактички ради?ус: 540 km (обука) 1.450 km
Долет: 2.940 km (два подвесна резервоара) 1.080 km
Тра?а?е лета: до 3,5 сати
Стаза полета?а 410 m 370 m
Стаза слета?а 610 m 500 m
Фактор аеродинамичког оптере?е?а +8,6/?6,4
Наоружа?е
  • Топ : 1× 27 mm Маузер BK-27 , по потреби се носи уподтрупном конте?неру са бо?евим комплетом од 150 граната, или 1x 30 mm DEFA са истоветним бо?евим комплетом.
  • Ракете : 2× Матра ; ракетни лансери са 18× SNEB од 68 mm; 2× CRV7 ракетна лансера са 19× 70 mm зрна
  • Ракете: 2× AIM-9 са?двиндерс ; 2× Матра магик II ; 2× AGM-65 маверик ;
  • Бомбе : 2.500 kg, на спо?ним носачима терета, ук?учу?у?и различите бомбе (као што су касетне BL755 или слободно пада?у?е са продуженим дометом). [2] [3] [19]

Три про?екци?е авиона Алфа ?ет.

Корисници [ уреди | уреди извор ]

Алфа ?ет у оквиру групе Ред бул . Француска Акро група .
Португалски Алфа ?ет А. Француски Алфа ?ет.

Садаш?и [ уреди | уреди извор ]

Бивши [ уреди | уреди извор ]

Модернизаци?а [ уреди | уреди извор ]

Алфа ?ет, ратног ваздухопловства Та?ланда.

Белги?а ?е надоградила сво?е примерке допунском софистицираном опремом. Инегрисали су инерци?ални навигациони систем у спрези са GPS при?емником, нови гор?и приказивач и систем ( енгл. head-up displays ) (HUD) обе реке стално на ручицама за управ?а?е ( енгл. Hands On Throttle-And-Stick ) HOTAS. Египат ?е добио две верзи?е (MS1 и MS2) са побо?шаном опремом, тако?е ради пове?а?а ефиккасности за напад ваздух-зем?а.

Генерална дирекци?а за оруж?а француске зак?учила ?е уговор, 31. децембра 2007 . године, у износу 22,6 милиона евра за фили?але Марсел Дасоа Талес авионикс и SABCA , по основу реализаци?е програма модернизаци?е за 20 авиона, ко?и доби?а?у опрему као белги?ски Алфа ?ет. Интеграци?а инерци?алног навигационог система у комбинаци?и са GPS при?емником, HUD, инсталаци?е за оруж?е ваздух-ваздух и ваздух-зем?а итд. Први модернизовани авион ?е испоручен средином 2009 . године. [22]

Укупно произведено примерака [ уреди | уреди извор ]

Укупно произведено примерака авиона Алфа ?ет, за све кориснике [7]
Корисник Бро? примерака Вари?анта
  Француска /   Западна Немачка 4 [в] прототипови
  Камерун 7 Алфа ?ет 2 NGEA
  Египат 30 Алфа ?ет E (MS1)
15 Алфа ?ет MS2
  Белги?а 33 Алфа ?ет E
  Француска 176 Алфа ?ет E
  Западна Немачка 175 Алфа ?ет А
  Обала Слоноваче 7 Алфа ?ет E
  Мароко 24 Алфа ?ет E
  Нигери?а 24 Алфа ?ет E
  Португали?а - 50 Алфа ?ет А, уступ?ено од Луфтвафе
  Канада - 16 Алфа ?ет А, уступ?ено од Луфтвафе [21]
  Катар 6 Алфа ?ет E
  Та?ланд - 25 Алфа ?ет, А уступ?ено од Луфтвафе
  Того 5 Алфа ?ет E
  У?еди?ени Арапски Емирати - 32 Алфа ?ет, А уступ?ено од Луфтвафе
  У?еди?ено Кра?евство (DERA) - 12 Алфа ?ет, А уступ?ено од Луфтвафе
- 3 примерка користе Флаит булси
Укупно произведено: 506 примерака , у периоду 1977-1986.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Подаци се односе на вари?анту Алфа ?ет E. [1]
  2. ^ Алфа ?ет, бивше власништво Луфтвафе , стационирани у Монтреалу и борбено контролишу канадски ваздушни и електронске контрамере. [21]
  3. ^ После завршених испитива?а, остали су код произво?ача.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Alpha Jet Jet Trainer / light Fighter Bomber” (на ?езику: (?език: енглески) ) . Приступ?ено 20. 2. 2013 . ? Вари?анта Алфа ?ет E ”  
  2. ^ а б в г д ? е ж ?ALPHA JET ORIGINS” (на ?езику: (?език: енглески) ). airvectors.ne . Приступ?ено 16. 2. 2013 . ? Алфа ?ет ? основни ”  
  3. ^ а б в г ?Alpha Jet” (на ?езику: (?език: енглески) ). Уголок неба. 2004 . Приступ?ено 16. 2. 2013 . ? Алфа ?ет у Уголок неба ”  
  4. ^ Le 15 janvier 1965, le Comite technique des programmes des Armees francaises fixe son choix sur le Br-121
  5. ^ ?The SEPECAT Jaguar” (на ?езику: (?език: енглески) ). airvectors.net . Приступ?ено 16. 2. 2013 . ? ?агуар у векторса?ту ”  
  6. ^ а б в ?History” (на ?езику: (?език: енглески) ). milavia.net. 2002?2005 . Приступ?ено 16. 2. 2013 . ? Истори?а ”  
  7. ^ а б ?ALPHA JET IN FOREIGN SERVICE / IMPROVED VARIANTS” (на ?езику: (?език: енглески) ). airvectors.net . Приступ?ено 17. 2. 2013 . ? Вари?анте Алфа ?ет ”  
  8. ^ а б ?Variants” (на ?езику: (?език: енглески) ). airrecognition.com . Приступ?ено 17. 2. 2013 . ? Вари?анте ”  
  9. ^ Reamenage en avril 1978
  10. ^ а б в ?Le programme VTX pour l'U.S. Navy” (на ?езику: (?език: француски) ). 2. 16. 2011 . Приступ?ено 18. 2. 2013 . ? VTX програм ”   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= ( помо? )
  11. ^ Donald 2004 , стр. 175
  12. ^ Frawley 2002 , стр. 48
  13. ^ ?T-45A/C Goshawk -, United States of America” (на ?езику: (?език: енглески) ). boeing.com . Приступ?ено 18. 2. 2013 . ? T-45A хок ”  
  14. ^ ?Alpha Jet A, Alpha Jet ATS, Alpha Jet E and Alpha Jet NGEA” (на ?езику: (?език: енглески) ). deagel.com. 2. 2. 2013 . Приступ?ено 18. 2. 2013 . ? Алфа ?ет 2 NGEA ”  
  15. ^ ?Dassault-Breguet / Dornier Alpha Jet 1973.” (на ?езику: (?език: енглески) ). aviastar.org . Приступ?ено 18. 2. 2013 . ? Алфа ?ет 1973. ”  
  16. ^ Une partie de la formation des futurs pilotes de l'aviation navale se deroule sur Alpha Jet depuis 1979 . au sein de Ecole de l'aviation de chasse de la BA 705 a Tours
  17. ^ ?Un remplacant eventuel aux CM.175 Zephyr : l'Alphajet Marine” (на ?езику: (?език: француски) ). ffaa.net. 2. 16. 2011 . Приступ?ено 19. 2. 2013 . ? Алфа ?ет М ”   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= ( помо? )
  18. ^ ?Dassault Etendard IVM n°56 Flotille 59S” (на ?езику: (?език: енглески) ). pyperpote.tonsite.biz . Приступ?ено 19. 2. 2013 . ? Flotille 59S ”  
  19. ^ а б ?Alpha Jet” (на ?езику: (?език: енглески) ). fas.org. 21. 9. 1999 . Приступ?ено 17. 2. 2013 . ? Алфа ?ет у FAS ”  
  20. ^ ?Specification Alpha Jet E” (на ?езику: (?език: енглески) ). milavia.net. 2002?2005 . Приступ?ено 19. 2. 2013 . ? Карактеристике Алфа ?ет Е ”  
  21. ^ а б ?Dornier Alpha Jet” (на ?езику: (?език: енглески) ). discoveryair-ds.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г . Приступ?ено 20. 2. 2013 . ? Алфа ?ет у Канади ”  
  22. ^ ?Module non trouve” (на ?езику: (?език: француски) ). defense.gouv.fr . Приступ?ено 20. 2. 2013 . ? Модернизаци?а ”  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Алфа ?ет на Викимеди?ино? остави .


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфа_?ет&oldid=26809339 ”