За насе?е у Итали?и у округу Верона погледа?те страницу
Алпи (Верона)
.
Алпи
(
фр.
Alpes
,
нем.
Alpen
,
итал.
Alpi
,
ромн.
Alps
,
словен.
Alpe
) су за?еднички назив за на?виши планински масив у
Европи
,
[2]
[3]
[note 1]
ко?и ?е протеже од
Аустри?е
и
Словени?е
на истоку, кроз
Итали?у
,
Шва?царску
,
Лихтеншта?н
и
Немачку
до
Француске
на западу.
[4]
Алпи су на?гуш?е насе?ен планински венац у Европи ко?и се простире на 200.000 km². Важни извори економских прихода су туризам, млекарство, шумарство, производ?а електричне енерги?е и производ?а соли из руде соли. Због скра?ених транзитних путева ко?и повезу?у централну и ?ужну Европу, Алпи су били веома важан пут за трговце ?ош из древних времена. Реч
Алпи
значи ?планине”. На?виши врх на Алпима ?е
Монблан
[2]
ко?и се налази на 4810 m на француско-итали?анско? граници.
Планине су формиране током више од десет милиона година колизи?ом Афричке и Евроази?ске
тектонске плоче
. Екстремна сужава?а узрокована овим дога?а?има резултирала су у подиза?у морских
седиментних стена
путем
навлаче?а
и
набира?а
у високе планинске врхове као што су
Монблан
и
Матерхорн
. Област Алпског региона садржи око сто врхова виших од
4000 m
.
Висина и величина овог планинског ланца утичу на климу у Европи; у планинама нивои падавина знатно варира?у, и климатски услови се састо?е од различитих зона. Див?е животи?е као што ?е
коза
живе у вишим регионима до надморске висине 3400 m, и би?ке као што ?е
рунолист
расту у стеновитим областима у на ма?о? надморско? висини као и вишим елеваци?ама. Посто?и евиденци?а да су ?уди наста?ивали Алпе ?ош од
палеолитског
доба.
Мумификовани човек
, за кога ?е утвр?ено да ?е 5.000 година стар, ?е откривен у леднику на аустри?ско?итали?анско? граници 1991. године.
До 6. века п. н. е, келтска
Латенска култура
?е била добро успостав?ена.
Ханибал
?е познат по преласку Алпа са крдом слонова.
Рим?ани
су имали насе?а у овом региону. Године 1800,
Наполеон
?е прешао кроз ?едан од планинских пролаза са арми?ом од 40.000 ?уди. У 18. и 19. веку дошло ?е прилива натуралиста, писаца и уметника, а посебно током ере
романтизма
, а томе ?е следило
златно доба алпинизма
током кога су планинари почели да осва?а?у врхове. У Другом светском рату
Адолф Хитлер
?е држао
базу операци?е
у Баварским Алпима током рата.
Алпски регион има снажан културни идентитет. Традиционалне културе по?опривреде, прав?е?а сира, и обраде дрвета ?ош увек посто?е у алпским селима, иако ?е туристичка индустри?а почела да узима маха почетком 20. века и проширила се након Другог светског рата, да би до кра?а века постала доминантна индустри?а.
Зимске олимпи?ске игре
су одржане у шва?царским, француским, итали?анским, аустри?ским и немачким Алпима. У овом региону живи око 14 милиона ?уди, и регион има око 120 милиона посетилаца годиш?е.
[5]
Реч
Алпи
изведена ?е из латинске речи
Alpes
.
Мауро Серви?е Хонорат
, антички коментатор
Вергили?а
, наводи у свом коментару (
A.
X 13) да Келти све планине назива?у
Алпима
. Могу?е ?е да ?е термин био уобича?ен у итало-келтском, пошто
келтски ?езици
има?у термине за високе планине изведене из корена
алп
.
Ово ?е у складу са теори?ом да су у грчком ?езику
Алпи
име ко?е ни?е
индоевропског
порекла (што ?е уобича?ено за истакнуте планине и планинске ланце у медитеранском региону). Према
староенглеском
речнику, латински
Алпи
су вероватно изведени из
праиндоевропске
речи *
alb
са значе?ем ?брдо”; реч
Албани?а
?е изведена на сличан начин. Назив
Албани?а
ни?е изворан у региону ко?и ?е познат као зем?а Албани?а, ве? ?е кориштен за низ планинских области широм Европе. У
римска
времена,
Албани?а
?е била име за источни
Кавказ
, док ?е у енглеском ?езику реч
Албани?а
(или
Albany
) повремено кориштена као име за
Шкотску
,
[6]
мада многи научници напоми?у да ?е вероватни?е изведена из латинске речи
albus
, за белу бо?у.
У модерним ?езицима се термин
alp
,
alm
,
albe
или
alpe
односи на
паш?аке
у алпским регионима испод глечера, а не на врхове.
[7]
Реч
алп
се односи на високопланинске паш?аке, где се стока одводи на испашу током лет?их месеци и где се могу на?и штале са сеном, и термин
Алпи
ко?и се односи на планине, ?е погрешан.
[8]
[9]
Термин за планинске врхове варира у зависности од наци?е и ?езика: речи као што су
Horn
,
Kogel
,
Kopf
,
Gipfel
,
Spitze
,
Stock
, и
Berg
се користе у регионима где се говори немачки;
Mont
,
Pic
,
Tete
,
Pointe
,
Dent
,
Roche
, и
Aiguille
у регионима где се говори француски; и
Monte
,
Picco
,
Corno
,
Punta
,
Pizzo
, или
Cima
у итали?анском говорном подруч?у.
Алпи су планинска формаци?а у облику полумесеца у централно? Европи чи?а дужина лука ?е 800 km од истока ка западу и има ширину од 200 km. Сред?а висина планинских врхова ?е 2,5 km.
[11]
Ова? планински венац се протеже од
Средоземног мора
северно изнад слива реке
По
, пружа?у?и се кроз Француску од
Гренобла
, и иду?и на исток кроз сред?у и ?ужну Шва?царску. Ланац се настав?а ка
Бечу
у Аустри?и, и на исток до
?адранског мора
и
Словени?е
.
[12]
[14]
На ?угу дотиче северну Итали?у, а на северу се протеже до ?ужне границе
Баварске
у Немачко?.
[14]
У областима као што су
К?асо
у Шва?царско?, и
Алго?
у Баварско?, ?асна су разграниче?а изме?у планинског венца и равничарских по?а; на другим местима као што ?е
Женева
, демаркаци?а ?е ма?е ?асна. Зем?е са на?ве?ом алпском територи?ом су Шва?царска, Француска, Аустри?а и Итали?а.
На?ве?и део распона ?е поде?ен глаци?алним коритом долине
Роне
, са
Пенинским Алпима
од
Монблана
до
Матерхорна
и
Монте Роза
на ?ужно? страни, и
Бернских Алпа
на северу. Врхови у источном делу опсега, у Аустри?и и Словени?и, су ма?и од оних у централном и западном делу.
[14]
Разлике у номенклатури у региону обухва?еном Алпима чине класификаци?у планина и подреги?а тешком, али општа класификаци?а ?е она са
Источним Алпима
и
Западним Алпима
са раздва?а?ем изме?у ?их ко?е се ?ав?а у источно? Шва?царско?, према геологу Стефану Шмиду,
[7]
у близини
Сплишког пролаза
.
На?виши врхови Западних и Источних Алпа су, Монблан са 4810 m
и
Пиз Бернина
са 4049 m. Други на?виши врхови су
Монте Роза
са 4634 m и
Ортлер
[16]
са 3905 m.
Сери?а нижих планинских ланаца иде паралелно с главним ланцем Алпа, ук?учу?у?и
Француске Преалпе
у Француско? и
?ура
планине у Шва?царско? и Француско?. Секундарни ланац Алпа следи
вододелницу
од Медитеранског мора до
Бечких шума
, пролазе?и преко многих на?виших и на?бо?е знаних врхова Алпа. Од Кол ди Кадибона до
Кол де Тенде
вододелница иде ка западу, пре него што заокрене ка северозападу и затим, у близини
Кол дела Мадалене
ка северу. Након досеза?а Шва?царске границе, лини?а главног ланца иде приближно у правцу исток-североисток, следе?и га до околине Беча.
Алпи су прелажени ради рата и трговине. Прелазили су их ходочасници, студенти и туристи. Прелазне руте цестом, железницом или пешке су познате као
пролази
и обично се састо?е од депреси?а у планинама у ко?има долина води из равница и брдовите припланинске зоне.
У сред?овековном периоду разни религиозни редови су успоставили
домове за немо?не
при врховима ве?ине главних пролаза.
[9]
На?важни?и пролази су
Кол де л’Изеран
(на?виши),
Бренеров пролаз
,
Мон-Сенис
,
Пролаз великог Сент Бернарда
,
Кол де Тенде
,
Готхард пролаз
,
Семеринг пролаз
,
Симплон пролаз
, и
Стелвио пролаз
.
[18]
На итали?анско-аустри?ско? граници, Бренеров пролаз раздва?а
Ецталске
и
Зилерталске Алпе
и био ?е кориштен као трговачка рута од 14. века. На?нижи алпски пролаз на 985 m ?е Семериншки пролаз из
До?е Аустри?е
у
Шта?ерску
. Овде ?е у 12. веку изгра?ен дом за немо?не и од тада ?е у константно? употреби. Железница са тунелом дугим 1 mi (1,6 km) ?е изгра?ена дуж руте пролаза средином 19. века. Са врхом на 2.469 m, Велики Сент Бернардов пролаз ?е ?едан од на?виших у Алпима, а на том месту ?е разви?ена раса паса
Бернардинац
. Он прелази преко итали?анско-шва?царске границе источно од Пенинских Алпа дуж обронака Монблана. Ова? пролаз ?е користио
Наполеон I Бонапарта
да пре?е са 40.000 во?ника 1800. године.
Истори?ски на?знача?ни?и алпски прево? Готард, ко?и ?е чинио главну везу изме?у пред?ела с?еверно од Алпа и
Итали?е
и
?ужне Европе
. На?дужи тунел на сви?ету,
Готардски базни тунел
, изгра?ен ?е управо испод масива Готард и истоименог прево?а.
Шва?царски кантон
Граубинден
?е познат по сво?им планинским прево?има, због ко?их ?е често осва?ан. Данас прево?и Граубиндена у Рети?ским Алпима чине везу изме?у ?егових многобро?них долина, а на?знача?ни?и прево?и су Обералп, ?ули?ер, Албула, Шплиген, Флиела и Бернина.
Пролаз
Мон-Сенис
?е био главни привредни и во?ни пут изме?у Запане Европе и Итали?е. Овим прелазом су прешле многе арми?е на путу до итали?анског полуострва. Од
Константина I
,
Пипина Малог
и
Карла Великог
до
Ха?нриха IV
, Наполеона и у ближо? прошлости немачке
планинске пешади?е
током
Другог светског рата
. У данаш?е време пролаз ?е био заме?ен
Фре?уским путем
(отвореним 1980) и
железничким тунелом
(отвореним 1871).
Монблан
?е с висином од 4.810 м на?виши врх у
Француско?
и други по величини у Европи. Дуго ?е година наво?ен и као на?виши врх
Европе
, но тумаче?ем одре?е?а Европе као континента од
Атлантског океана
до
Урала
и
Кавказа
, ко?а су у послед?е време опет постала актуална,
Елбрус
му ?е одузео та? наслов.
На?ве?и ледник Алпа ?е
Алеч
(23 x 1,5 x 0,9 km) на шва?царско? планини
?унгфрау
(4.270 м).
Арена Сардона
или Навлака Гларус ?е на?ве?а
навлака
(повратни
расед
ко?и наста?е скоро хоризонталним падом површинског тла) на Алпима ко?а се тако?е налази у источно?
Шва?царско?
.
Фуркапас
?е високопланински цестовни
прево?
у
шва?царским Алпима
на надморско? висини од 2.436 m ко?и Фурка тунелом (дужине 15,4 km) спа?а
Глеч
и
Вале
са
Реалпом
у кантону
Ури
. У ?егово? близини се налази
Ледник Роне
ко?и ?е извор реке
Роне
и ?едан од главних дотока
Женевског ?езера
.
Симплонски прево?
?е 2.008 m висок
планински прево?
изме?у
Пенинских
и
Лепонтинских Алпа
ко?и повезу?е
Бриг
у
кантону
Вале с
Домодосолом
у
итали?анско?
реги?и
Пи?емонт
.
Матерхорн
(
Monte Cervino
,
Mont Cervin
) ?е планина на граници изме?у Шва?царске и
Итали?е
(Пенински Алпи), висине 4.478 m, ко?и ?е послед?и од виших врхова Алпа ко?и ?е осво?ен.
Швапска ?ура
или
Швапски Алпи
су
кршно
-
шумовито
брдско подруч?е у ?угозападно?
Немачко?
, у савезно? држави
Баден-Виртемберг
. Дужина гор?а износи око 200 km, ширина у просеку приближно 40 km, а на?виши врх ?е
Лемберг
(1015 м).
Хохер Дахшта?н
?е кршка
планина
, други на?виши врх Северних кршких Алпа. Налази се на граници две
аустри?ске савезне државе
,
Гор?а Аустри?а
и
Шта?ерска
, у ко?има ?е он на?виши врх (2.995 м). Делови ?еговог масива леже и у држави
Салзбург
, те ?е често зову ?Планином три државе” (
нем.
Drei-Lander-Berg
). На?ве?и ледник у
Аустри?и
, Пастерзе, лежи у поднож?у на?вишег аустри?ског врха,
Гросглокнера
(3.798 м) ко?и ?е део планинског венца
Високог Тауерна
.
Ецталски Алпи
су планински масив и природна граница
Итали?е
и Аустри?е. На?виши врх ?е
Вилдшпитце
(3.774 m), ко?и ?е и у?едно други по величини врх у Аустри?и иза Гросглокнера.
Доломити
или Доломитски Алпи су скуп планина у источним Алпима у североисточно? Итали?и; по ?има ?е прозван камен
доломит
.
?ули?ски Алпи
су група планина у ?ужном делу Алпа, у северозападно?
Словени?и
и у североисточно?
Итали?и
, а име су добиле по
Га?у ?ули?у Цезару
. На?виши врх ?ули?ских Алпа ?е
Триглав
с 2.864 m надморске висине, ко?и ?е у?едно и на?виши врх Словени?е.
За Алпе су карактеристични
ледници
. Ледници наста?у изнад снежне границе.
Снег
се временом накуп?а и саби?а у здепастим удуб?е?има,
цирковима
. Испред чела ледника таложе се одломци стеновитог матери?ала различите величине
морене
. После повлаче?а алпских ледника остале су ледничке долине и моренски наноси. Иза моренских бедема формирала су се бро?на
алпска ?езера
.
Животи?ски свет на Алпима садржи следе?е врсте:
Животи?е су на?бро?ни?е у 15% територи?е Алпа ко?и припада?у резерватима и националним парковима.
- ^
?Le Mont-Blanc passe de 4.810 metres a 4.808,7 metres”
.
- ^
а
б
Миши?, Милан, ур. (2005).
Енциклопеди?а Британика. А-Б
. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 36.
ISBN
86-331-2075-5
.
- ^
?Alps”
.
The Hutchinson unabridged encyclopedia with atlas and weather guide
. Abington, United Kingdom: Helicon. 2014.
[Претплата неопходна (
помо?
)]
.
- ^
"Alpine Convention"
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(29. ?ул 2011).
Alpine Conferences
. Приступ?ено August 3, 2012
- ^
Chatre, Baptiste, et al. (2010), 8
- ^
?Online Etymology Dictionary”
. Etymonline.com. 14. 5. 1955
. Приступ?ено
18. 4. 2012
.
- ^
а
б
Schmid et al. (2004), 93
- ^
Reynolds 2012
, стр. 43?45
- ^
а
б
Fleming 2000
, стр. 4
- ^
Ceben 1998
, стр. 22?24
harvnb грешка: no target: CITEREFCeben1998 (
help
)
- ^
Chatre, Baptiste, et al. (2010), 9
- ^
а
б
в
Beattie (2006), xii?xiii
- ^
Excluding the
Piz Zupo
and
Piz Roseg
located in the Bernina range, close to Piz Bernina.
- ^
Encyclopædia Britannica
.
Encyclopedia Online Academic Edition
. Encyclopædia Britannica. Приступ?ено 6 August 2012
- Ситарица Рада, Тади? Милутин, Географи?а 6, за 6. разред основне школе, Завод за у?бенике Београд, 2008.
- Allaby, Michael (2008).
The Encyclopedia of Earth
. . Berkeley: University of California Press.
ISBN
978-0-520-25471-8
.
- Beattie, Andrew (2006).
The Alps: A Cultural History
. New York: Oxford University Press.
ISBN
978-0-19-530955-3
.
- Benniston, Martin, et al. (2011).
"Impact of Climatic Change on Water and Natural Hazards in the Alps"
.
Environmental Science and Policy
. Volume 30. 1?9
- Cebon, Peter (1998).
Views from the Alps: Regional Perspectives on Climate Change
. Cambridge MA: MIT Press.
ISBN
978-0-262-03252-0
.
- Chatre, Baptiste, et al. (2010).
The Alps: People and Pressures in the Mountains, the Facts at a Glance
. Permanent Secretariat of the
Alpine Convention
(alpconv.org). Приступ?ено Augu. 2012.
ISBN
978-88-905158-2-8
. стр. 4.
- De Graciansky, Pierre-Charles (2011).
The Western Alps, From Rift to Passive Margin to Orogenic Belt
. Amsterdam: Elsevier.
ISBN
978-0-444-53724-9
.
- Feuer, A. B. (2006).
Packs On!: Memoirs of the 10th Mountain Division in World War II
. Mechanicsburg, Pennsylvania: Stackpole Books.
ISBN
978-0-8117-3289-5
.
- Fleming, Fergus (2000).
Killing Dragons: The Conquest of the Alps
. New York: Grove.
ISBN
978-0-8021-3867-5
.
- Gerrard, AJ. (1990).
Mountain Environments: An Examination of the Physical Geography of Mountains
. Boston: MIT Press.
ISBN
978-0-262-07128-4
.
- Halbrook, Stephen P. (1998).
Target Switzerland: Swiss Armed Neutrality in World War II
. Rockville Center, NY: Sarpedon.
ISBN
978-1-885119-53-7
.
- Halbrook, Stephen P. (2006).
The Swiss and the Nazis: How the Alpine Republic Survived in the Shadow of the Third Reich
. Havertown, PA: Casemate.
ISBN
978-1-932033-42-7
.
- Hudson, Simon (2000).
Snow Business: A Study of the International Ski Industry
. New York: Cengage.
ISBN
978-0-304-70471-2
.
-
Ова? чланак ук?учу?е текст из публикаци?е ко?а ?е сада у
?авном власништву
:
Knox, Howard Vincent (1911). ?
Alps
”. Ур.: Chisholm, Hugh.
Encyclopædia Britannica
(на ?езику: енглески).
1
(11 изд.). Cambridge University Press. стр. 737?754.
- Korner, Christian (2003).
Alpine Plant Life
. New York: Springer Verlag.
ISBN
978-3-540-00347-2
.
- Lancel, Serge (1999).
Hannibal
. Oxford: Blackwell.
ISBN
978-0-631-21848-7
.
- Mitchell, Arthur H. (2007).
Hitler's Mountain
. Jefferson, NC: McFarland.
ISBN
978-0-7864-2458-0
.
- Prevas, John (2001).
Hannibal Crosses The Alps: The Invasion Of Italy And The Punic Wars
. Cambridge, MA: Da Capo Press.
ISBN
978-0-306-81070-1
.
- Reynolds, Kev (2012).
The Swiss Alps
. Cicerone Press.
ISBN
978-1-85284-465-3
.
- Roth, Philipe (2007).
Minerals first Discovered in Switzerland
. Lausanne, CH: Museum of Geology.
ISBN
978-3-9807561-8-1
.
- Schmid, Stefan M. (2004). "Regional tectonics: from the Rhine graben to the Po plain, a summary of the tectonic evolution of the Alps and their forelands". Basel: Geologisch-Palaontologisches Institut
- Sharp, Hilary (2002).
Trekking and Climbing in the Western Alps
. London: New Holland.
ISBN
978-0-8117-2954-3
.
- Schmid, Stefan M.et al. (2004). "
Tectonic map and overall architecture of the Alpine orogen"
.
Eclogae Geologicae Helvetiae
. Volume 97. 93?117
- Shoumatoff, Nicholas; Shoumatoff, Nina (2001).
The Alps: Europe's Mountain Heart
. Ann Arbor, MI: University of Michigan Press.
ISBN
978-0-472-11111-4
.
- Viazzo, Pier Paolo (1980).
Upland Communities: Environment, Population and Social Structure in the Alps since the Sixteenth Century
. Cambridge: Cambridge University Press.
ISBN
978-0-521-30663-8
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|
Остале
| |
---|