한국   대만   중국   일본 
Алатир (митологи?а) ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Алатир (митологи?а)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Уметнички приказ Алатира на острву Бу?ан

У руском фолклору то ?е свети камен, ?отац свих каме?а“, [1] пупак зем?е, ко?и садржи света слова и обдарен лековитим сво?ствима. [2]

У К?изи голубова , Алатир ?е повезан са олтаром ко?и се налази у ?пупку света“, усред Светског океана, на острву Бу?ан . На ?ему сто?и Светско дрво. Камен ?е обдарен лековитим и магичним сво?ствима. Духовни стихови опису?у како ?испод белог-алатир-камена“ извире чудесан извор ко?и целом свету да?е ?храну и исце?е?е“. Алатир чува?у мудра зми?а Гарафена и птица Гагана. [1]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Камен се обично назива Алатир ( рус. Алатырь ), Алабор ( рус. ала?бор ), Алабир ( рус. ала?бы?рь ) или Латир ( рус. ла?тырь ), а понекад и бели камен или плави камен . Алатир има непознату етимологи?у. Назив се пореди са реч?у ? олтар “ [3] [4] и са градом Алатиром .

Бо?а балтичког ?илибара варира од беле до сме?е.

Према речима Олега Трубачова , реч алатир ?е словенског порекла и сродна ?е руско? речи за ?илибар : янтарь . Према Виктору Мартинову, реч алатир потиче од иранског *al-atar , буквално ?бели гори“, а епитет бели камен ?е калк првобитног имена камена.

У к?ижевности [ уреди | уреди извор ]

У руском фолклору то ?е свети камен, ?отац свих каме?а“, [1] пупак зем?е, ко?и садржи света слова ко?и ?е обдарен лековитим сво?ствима. [2] Иако се име Алатир по?ав?у?е само у источнословенским изворима, свест о посто?а?у таквог камена посто?и у разним кра?евима где живе Словени . Често се поми?е у причама, а у ?убавним чароли?ама се поми?е као ?мо?на сила ко?о? нема кра?а“. [3]

У по?ско? народно? култури и ?езику камен се налази на граници светова, изван места ?удског боравка. На камену се дешава?у ствари везане за промену или ста?е чека?а на промене. Симболизу?е центар света и прелазак из ?едног света у други, везу?е се за мртве и зле духове. У народном преда?у ова? камен се назива бели камен , сиви камен , златни камен , морски камен , небески/ра?ски камен , а ре?е црни камен . [5] Повезан ?е са плоднош?у, смр?у (Исус умире на камену) и лежи негде далеко (иза града, иза села, у ра?у). [6] Златни камен се ?ав?а углавном у свадбеним и ?убавним песмама, ре?е у другим и на?чеш?е се ?ав?а уз ?и?ан (свадбени цвет). [7] Бож?е ноге су каме?е на коме су Исус , Богородица или свеци оставили сво?е трагове, отиске руку или предмета (нпр. Мари?а се спотакнула и оставила траг на камену; Свети Адалберт ?е учио на камену и оставио траг отисака стопала). Ово каме?е се директно назива олтарима, на ?има се приносе жртве, угра?у?у се у цркве или црквене олтаре; сматра?у се светим и има?у исцелите?ску мо?. [8] У по?ском фолклору посто?и и ?аво?и камен и као такав се не по?ав?у?е у другим културама осим у словенским. Ова? камен лежи у иностранству у далеким зем?ама, али уместо благоста?а доноси несре?у. Народно преда?е не говори о пореклу камена, ве? о томе да га ?е донео ?аво да сруши цркву, замак или другу гра?евину. [9]

У популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Старословенске приче говоре о ?белом запа?еном камену на Бу?ану“, вероватно мисле?и на Алатир. [11]

У летонским, белоруским и руским лековитим чароли?ама, гавран се призива као животи?а ко?а помаже, он бива позван да однесе болест од болесних, одлети у океан и остави болест на белом или сивом камену. У руском шарму, ова? камен се изричито назива "Латир-камен". [12]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в Meletinsky 1990 , стр. 33.
  2. ^ а б Petrukhin 1995 , стр. 31.
  3. ^ а б Alatyr (in Russian mythology) (на ?езику: руски). 1907?1909 — преко Викизворника .  
  4. ^ ?Veselovsky” (на ?езику: руски). pravenc.ru . Приступ?ено 2020-03-20 .  
  5. ^ Bartmi?ski 1996 , стр. 349.
  6. ^ Bartmi?ski 1996 , стр. 381?384.
  7. ^ Bartmi?ski 1996 , стр. 384?386.
  8. ^ Bartmi?ski 1996 , стр. 390?394.
  9. ^ Bartmi?ski 1996 , стр. 386?390.
  10. ^ Zamyatin, Yevgeny (17. 1. 2017). Short Stories : Alatyr', Sever, Bich Bozhiy, Lovec Chelovekov . ISBN   978-1-78435-209-7 .  
  11. ^ Brlic-Mazuranic, Ivana (1922). Croatian Tales of Long Ago . Превод: Fanny S. Copeland. New York: Frederick A. Stokes Co. стр.  256 ?257. OL   OL13446306M   Слободан приступ.  
  12. ^ Vaitkevi?ien?, Daiva (2013). Ryan William; Pocs Eva, ур. Baltic and East Slavic Charms . The Power of Words: Studies on Charms and Charming in Europe . Central European University Press. стр. 222?223. ISBN   9786155225109 . JSTOR   10.7829/j.ctt2tt29w.12 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алатир_(митологи?а)&oldid=26807029 ”