Алан Мур

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Алан Мур
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1953-11-18 ) 18. новембар 1953.   ( 70 год. )
Место ро?е?а Нортхемптон , У?еди?ено Кра?евство
К?ижевни рад
Утица?и од Томас Пинчон
Утицао на Нил Ге?ман
На?важни?а дела Мириклмен (1982?5)

В као Вендета (1982?9)
Створе?е из мочваре (1983?7)
Надзирачи (1986?7)
Бетмен: Убиствени виц (1988)
Из пакла (1989?96)

Лига изузетних ?ентлмена (1999?2019)
Награде Награда Изнер, Награда Хуго
Званични веб-са?т
www .dodgemlogic .com

Алан Мур ( енгл. Alan Moore ; Нортхемптон , 18. новембра 1953 ) ?есте енглески стрип сценариста и писац, на?познати?и по свом раду у свету стрипа и по графичким романима В као Вендета (1982?9), Надзирачи (1986?7), Бетмен: Убиствени виц (1988) и Из пакла (1989?96). [1] Неки га сматра?у на?бо?им писцем стрипова на енглеском ?езику. [2] [3] Он ?е широко препознат ме?у сво?им колегама и критичарима. Повремено ?е користио псеудониме као што су Курт Ва?л , ?ил де Ре? и Транслуци?а Бабун ; тако?е, поновна изда?а неких ?егових дела приписана су Оригиналном писцу када ?е Муре затражио да ?егово име буде укло?ено. [4] Са Френком Милером ?е унео револуци?у у стрип, популаришу?и графичке романе . Баш због тога, данас важи за ?едног од на?бо?их стрип сценариста у истори?и.

Почео ?е да пише за британске Андерграунд и алтернативне Франшизе , да би убрзо затим, почео да ради за Ди-Си комикс , где ?е оце?ен као ?први стрип сценариста из Британи?е ко?и ?е почео да пише истакнута дела у Америци“, [5] при чему ?е радио на главним ликовима као што су Бетмен ( Бетмен: Убиствени виц ) и Суперман ( Whatever Happened to the Man of Tomorrow? ), суштински ?е развио лик Створе?а из мочваре и написао оригиналне наслове попут Надзирача . Током те децени?е, Мур ?е помогао да се оствари ве?а друштвена угледност стрипа у С?еди?еним Државама и У?еди?еном Кра?евству. [3] Он преферира израз ?стрип“ у односу на ?графички роман“. [6] Кра?ем 1980-их и почетком 1990-их напустио ?е индустри?у стрипа и неко време ?е самостално делова, раде?и на експерименталним делима попут епа Из пакла и прозном романз Глас ватре . Потом се вратио у главну стру?у током деведесетих, раде?и за Ими? Комикс , пре него што ?е развио America's Best Comics , издавачку ку?у кроз ко?у ?е об?авио дела као што су The League of Extraordinary Gentlemen и окултно базирана Promethea . Године 2016, об?авио ?е ?ерусалим : експериментални роман на 1.266 страница са поставком у ?еговом родном граду Нортхамптону у Велико? Британи?и.

?У приватном животу, Мур ?е окултиста и церемони?ални магионичар [7] и заступа анархистичка гледишта.“ [8] [9] [10]

Упркос ?еговим примедбама, Мурова дела пружила су основу за неколико холивудских филмова, ук?учу?у?и From Hell (2001), The League of Extraordinary Gentlemen (2003), V for Vendetta (2005), и Watchmen (2009). Мур се тако?е споми?е у популарно? култури и препознат ?е као извор утица?а за разне к?ижевне и телевизи?ске личности, ук?учу?у?и Нила Ге?мана , [11] и Дамона Линделофа . [12] Проживео ?е знача?ан део свог живота у Нортхамптону у Енглеско?, а у разним интерв?уима ?е рекао да ?егове приче повлаче много из ?егових искустава тамош?ег живота.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Градско средиште Нортхамптона , града у ко?ем ?е Муре провео читав живот и ко?и ?е касни?е постао радно место ?еговог романа ?ерусалим .

Мур ?е ро?ен 18. новембра 1953. године, [13] у болници Светог Едмунда у Нортхамптону у породици радничке класе за ко?у се сматра да ?е у граду живела неколико генераци?а. [2] Он ?е одрастао у делу Нортхамптона познатом као Бороус, сиромашном подруч?у са недостатком услужних постро?е?а и високим нивоом неписмености, али ?е без обзира на то ?волео то. Волео сам ?уде. Волео сам за?едницу и ... нисам знао да посто?и ?ош нешто.“ [2] Живео ?е у ку?и са родите?има, пиварским радником Ернестом Муром и штампарском радницом Силви?ом Дорин, са мла?им братом Ма?ком и баком по ма?ци. [2] Он ?е био свестрани читалац од пете године, поза?м?у?у?и к?иге из локалне библиотеке, а потом ?е поха?ао основну школу Спринг Ле?н. [2] Истовремено ?е почео да чита стрипове, у почетку британске, попут Топера и Бизера , а касни?е и амерички увоз попут Флаша , Детектива Комика , Фантастичних четири и Блакхока . [2] Касни?е ?е положио 11-плус испит и, стога ?е стекао право да поха?а Нортхамптонску гимнази?у, [14] где ?е први пут ступио у контакт са ?удима сред?е класе и бо?ег образова?а, и био ?е шокиран како ?е постао од ?едног од на?бо?их ученика у сво?о? основно? школи, ?едним од на?лоши?их ?ака у разреду у сред?о? школи. Након тога, замрзнувши школу и нема?у?и ?интересова?е за академске студи?е“, он ?е сматрао да се преда?е ?прикривени курикулум“ ко?и ?е диза?ниран да индоктринише децу ?тачнош?у, послушнош?у и прихвата?ем монотоности“. [2]

?ЛСД ?е био невероватно искуство. Не да га препоручу?ем било коме другоме; али мени ?е то некако разоткрило да стварност ни?е фиксна ствар. Да ?е стварност ко?у смо свакодневно ви?али била ?една стварност, и то валидна - али да су посто?але и друге, различите перспективе у ко?има различите ствари има?у значе?а ко?а су ?еднако валидна. То ?е дубоко утицало на мене.”

Алан Мур (2003) [2]

Кра?ем 1960-их, Мур ?е почео да об?ав?у?е поези?у и есе?е у фанзинима , да би на кра?у основао сво? фанзин, Ембрион . [15] Путем Ембриона , Мур се ук?учио у групу познату као Нортхамптонска уметничка лаборатори?а . Ова група ?е накнадно дала знача?ан допринос часопису. [2] Он ?е почео да се бави прода?ом халуциногена ЛСД у школи, због чега ?е избачен 1970. године. Касни?е ?е себе описао као ??едног од на?неспособни?их дилера ЛСД-а на свету“. [16] Директор школе ?е накнадно ?ступио у контакт са разним другим академским установама за ко?е сам се при?авио и упозорио их да ме не приме, ?ер представ?ам опасност за моралну добробит осталих ученика тамо, што ?е вероватно било тачно." [2]

Иако ?е ?ош неколико година наставио да живи у родите?ском дому, кретао се кроз разне послове, ук?учу?у?и чиш?е?е тоалета и рад у кожари . [17] Кра?ем 1973. упознао ?е и започео везу са Филис Диксон, родом из Нортхамптона, са ко?ом се преселио у ?мали ?еднособни стан у области Барак Роуд у Нортхамптону“. [18] Убрзо су се венчали, преселили у нови државни стан у источном градском округу, док ?е он радио у канцелари?и за подизво?ача локалног одбора за гас. Муре ?е осе?ао да га ова? посао не испу?ава и стога ?е одлучио да покуша да зара?у?е за живот раде?и нешто креативни?е. [2]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Alan Moore Bibliography” . Enjolrasworld.com . Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г . Приступ?ено 13. 6. 2006 .  
  2. ^ а б в г д ? е ж з и ? Khoury, George (25. 8. 2003). The Extraordinary Works of Alan Moore . Raleigh, North Carolina: TwoMorrows Publishing . ISBN   978-1-893905-24-5 .  
  3. ^ а б Parkin, Lance (?ануар 2002). Alan Moore: The Pocket Essential . Hertfordshire , England: Trafalgar Square Publishing . ISBN   978-1-903047-70-5 .  
  4. ^ McMillan, Graeme (25. 10. 2013). ?Why Alan Moore Has Become Marvel's 'Original Writer ' ” . The Hollywood Reporter . Архивирано из оригинала 10. 8. 2017. г . Приступ?ено 17. 3. 2017 .  
  5. ^ Parkin, Lance (2002). Alan Moore: The Pocket Essential . Hertfordshire, England: Trafalgar Square Publishing. ISBN   978-1-903047-70-5 .  
  6. ^ Kavanagh, Barry (17. 10. 2000). ?The Alan Moore Interview” . Blather.net. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г . Приступ?ено 1. 1. 2013 .   On the term "graphic novel": "It's a marketing term. I mean, it was one that I never had any sympathy with. The term "comic" does just as well for me. The term "graphic novel" was something that was thought up in the '80s by marketing people ..."
  7. ^ Babcock, Jay (ма? 2003). ?Magic is Afoot: A Conversation with Alan Moore about the Arts and the Occult” . Arthur Magazine (4). Архивирано из оригинала 3. 6. 2013. г . Приступ?ено 25. 1. 2011 .  
  8. ^ Мур, Алан; Гибонс, Де?в. Надзирачи . Београд: Чаробна ки?га. стр. 480. ISBN   978-96-7702-596-9 Проверите вредност параметра |isbn= : checksum ( помо? ) .  
  9. ^ MacDonald, Heidi (1. 11. 2005). ?A for Alan, Pt. 1: The Alan Moore interview” . The Beat . Mile High Comics /Comicon.com. Архивирано из оригинала 5. 5. 2006. г . Приступ?ено 26. 9. 2008 .  
  10. ^ MacDonald, Heidi (1. 11. 2005). ?A for Alan, Pt. 2: The further adventures of Alan Moore” . The Beat . Mile High Comics/Comicon.com. Архивирано из оригинала 19. 4. 2006. г . Приступ?ено 26. 9. 2008 .  
  11. ^ Olson, Stephen P. (2005). Neil Gaiman Неопходна слободна регистрација. New York: Rosen Publishing Group. стр.  16 ?18. ISBN   978-1-4042-0285-6 . Приступ?ено 13. 1. 2011 . ? gaiman - moore - friendship. ”  
  12. ^ Jensen, Jeff (21. 10. 2005). ?Watchmen: An Oral History” . Entertainment Weekly . Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г . Приступ?ено 13. 6. 2006 .  
  13. ^ Miller, John Jackson (10. 6. 2005). ?Comics Industry Birthdays” . Comics Buyer's Guide . Iola, Wisconsin. Архивирано из оригинала 18. 2. 2011. г.  
  14. ^ Groth, Gary (1990). ?Big Words, Part 1”. The Comics Journal (138): 56?95.  
  15. ^ ?Alan Moore” . British Council . n.d.  
  16. ^ Rigby, Nic (21. 3. 2008). ?Comic legend keeps true to roots” . BBC News . Архивирано из оригинала 11. 3. 2009. г . Приступ?ено 22. 3. 2009 .  
  17. ^ ?Graphic Content: from the archive - Alan Moore” . HeraldScotland . 30. 3. 2015.  
  18. ^ Parkin, Lance (новембар 2013). Magic Words: The Extraordinary Life of Alan Moore . London , England: Aurum Press . ISBN   978-1781310779 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Алан Мур на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алан_Мур&oldid=27614292 ”