Административна под?ела Срби?е

Административна под?ела Срби?е одре?ена ?е Уредбом о управним окрузима Владе Републике Срби?е из 2006 . године ^[1] и Законом о територи?ално? организаци?и Народне скупштине Републике Срби?е из 2007 . године. ^[2]

Република Срби?а ?е поди?е?ена Уредбом на двадесет девет управних округа , док су ?единице територи?алне организаци?е према Закону општине и градови и аутономне покра?ине. ^[2]

Региони [ уреди | уреди извор ]

Аутономне покра?ине

Срби?а има дви?е аутономне покра?ине, Во?водину на с?еверу (39 општина и 6 градова) и Косово и Метохи?у на ?угу (28 општина и 1 град). ^[2]

Аутономна покра?ина Во?водина има сво?у скупштину и владу . Ужива аутономи?у у одре?еним овлаш?е?има, као што су инфраструктура , наука , образова?е и култура . ^[3]

Аутономна покра?ина Косово и Метохи?а се налази под управом Привремене административне миси?е Организаци?е у?еди?ених наци?а на Косову од ?уна 1999. године, посли?е рата на Косову и Метохи?и.

Статистички региони

Срби?а ?е поди?е?ена на пет статистичких региона:

Управни окрузи [ уреди | уреди извор ]

Управни окрузи су првостепена административна под?ела зем?е и на?ве?и суб?екти, сачи?ени од општина и градова. Управни окрузи су регионална средишта државне власти; они представ?а?у чисто административну под?елу и с?едишта су различитих државних институци?а, као што су фондови, канцелари?е и судови. Они нису дефинисани Законом о територи?ално? организаци?и, али ?есу Уредбом о управним окрузима Владе Срби?е из 2006. године. ^[1]

Срби?а ?е поди?е?ена 29 управних округа, од ко?и се 7 налази у Во?водини, 9 у ?ужно? и источно? Срби?и, 8 у Шумади?и и западно? Срби?и и 5 у Косову и Метохи?и, док Град Београд представ?а сопствени управни округ.

Општине и градови [ уреди | уреди извор ]

Срби?а ?е поди?е?ена на 145 општина и 29 градова, ^[2] ко?и чини основну ?единицу локалне власти. Свака општина и град има?у сво?у скупштину (ко?а се бира на сваке четири године на м?есним изборима), предс?едник општине или градоначелника, ?авне службе и бу?ет. Општине обично има?у више од 10.000 становника, а градови више од 100.000. ^[2]

Општине и ве?ина градова се састо?е од м?есних за?едница, ко?и у ве?ини случа?ева одговара?у насе?има (селима) у руралним подруч?има (неколико ма?их села може чинити ?едну м?есну за?едницу, а ве?а села могу садржати више м?есних за?едница). Урбана подруч?а могу тако?е бити поди?е?ена на м?есне за?еднице. ?ихова овлаш?е?а ук?учу?у комуникаци?у изабраних представника општине или града са гра?анима, организова?е гра?анских иници?атива везаних за ?авну службу и комунална пита?а. ?има предс?едава?у сав?ети, бирани на полуформалним изборима, чи?и су чланови у основи волонтери. Улога м?есних за?едница ?е далеко влажни?а у руралним подруч?има; због близине општинским средиштима, многе урбане м?есне за?еднице су нефункционалне.

Шест градова: Београд , Нови Сад , Ниш , Пожаревац , Ужице и Вра?е ? поди?е?ене су на градске општине. Надлежности градова и градских општина су поди?е?ене. Од ?их, само Нови Сад ни?е прошао потпуну трансформаци?у, ?ер новоформирана градска општина Петроварадин посто?и само формално. Градска општина Нови Сад обухвата велику ве?ину територи?е града Новог Сада, и на?ве?а ?е по?единачна општина у зем?и, са преко 300.000 становника.