한국   대만   중국   일본 
Административна под?ела Кине ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Административна под?ела Кине

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Народна Република Кина ?е под?е?ена на 34 административне ?единице. Под суверенитетом државе налазе се двадесет и дви?е провинци?е, пет аутономних области, четири државна градска округа и два специ?ална административна региона. Та?ван ?е под контролом непризнате државе Републике Кина , али га Народна Република Кина сматра сво?ом двадесет и тре?ом провинци?ом. [1]

Дио Кине без Та?вана и специ?алних административних региона се назива Континентална или Копнена Кина . Дио Кине без ових територи?а, као и без аутономних области се ?ош назива и Унутраш?а Кина .

Административне ?единице НР Кине [ уреди | уреди извор ]

Административне јединице НР Кине
Административне ?единице НР Кине
1
5 аутономних области у НР Кини, представ?а?у административно-територи?алне ?единице на?вишег нивоа. Под?ела НР Кине на провинци?е и аутономне области ?е уведена по узору на, тада сус?едни, СССР . За разлику од провинци?а, у аутономним областима знача?ан бро? гра?ана чини не- Ханско становништво. Укупна површина аутономних области ?е 47,24% територи?е НР Кине.
2
22 провинци?е у Кини су на?чеш?и облик административно-територи?алних ?единица на?вишег нивоа. За?едно са аутономним областима и државним градским окрузима, директно су под контролом централне власти.
3
4 градска округа су ?една врста општинске власти у великим градовима НР Кине, ко?и су под директном контролом централне власти државе и сматра?у се посебним ?единицама државе. У суштини, то су енклаве централне власти у сус?едним провинци?ама или аутономним областима.
4
2 специ?ална региона су посебне административно-територи?алне ?единице НР Кине ко?и има?у висок степен аутономи?е. У суштини, ове ?единице су независне у свим пита?има изузев одбране и спо?не политике. Овакав статус тренутно има?у Макао и Хонгконг . [2]
5
1 провинци?а изван контроле НР Кине ?е спорна територи?а острва Та?ван са околним острвима.

Списак административно-територи?алних ?единица НР Кине [ уреди | уреди извор ]

Симбол
(у бо?и)
Име региона/
провинци?е
HASC Администр.
центар
Површина
км²
Становника
(2010)
Етнички састав
      Аутономне области
1 ?西 Гуангси CN.GX Нанинг 235 001 46 026 629 Хан Кинези -62% ?уани -32% ?ао -3%
2 ?夏 Нингс?а CN.NX ?инчуан 52 188 6 301 350 Хан Кинези-65% Хуе?ци -34%
3 新疆 Синк?анг CN.XJ Урумчи 1 743 441 21 813 334 Хан Кинези-41% У?гури -45% Казаси -7%
4 西藏 Тибет CN.XZ Ласа 1 178 441 3 002 166 Хан Кинези-6% Тибетанци -93%
5 ?蒙古 Унутраш?а Монголи?а CN.NM Хохот 1 181 104 24 706 321 Хан Кинези-79% Монголи -18% Ман?ури -2%
      Провинци?е
6 安徽 Анхуе? CN.AH Хефе? 140 455 59 500 510 Хан Кинези -99%
7 甘? Гансу CN.GS Лан?оу 459 233 25 575 254 Хан Кинези-91% Хуе?ци -5% Дунгс?ани -2% Тибетанци-2%
8 ?? Гуангдунг CN.GD Гуанг?оу 178 341 104 303 132 Хан Кинези-99% (?езичка шароликост)
9 ?州 Гуе??оу CN.GZ Гуе?анг 174 976 34 746 468 Хан Кинези-62% М?ао -12% Бу?и -8% Дунги -5% Ту??а?ци -4% И?и -2% Гелао?ци -2% Шу?ци -1%
10 江西 ?ангси CN.JX Нанчанг 171 041 44 567 475 Хан Кинези-99%
11 江? ?ангсу CN.JS Нанкинг 98 285 78 659 903 Хан Кинези-99%
12 吉林 ?илин - Кирин CN.JL Чангчуен 191 038 27 462 297 Хан Кинези-99% Ман?ури -4% Коре?ци -4%
13 云南 ?унан CN.YN Куенминг 388 610 45 966 239 Хан Кинези-67% И?и -11% Ба?и -4% Хани -4% ?уани -3% Да?ци -3% М?ао -3%
14 ?? ?аонинг CN.LN Шен?анг 147 451 43 746 323 Хан Кинези-84% Ман?ури -13% Монголи-2%
15 四川 Сичуан CN.SC Ченгду 491 146 80 418 200 Хан Кинези-95% ?и-3% Тибетанци-1,5% ?ан -0,5%
16 ?海 ?ингха? CN.QH Сининг 720 459 5 626 722 Хан Кинези-54% Тибетанци-21% Хуе?ци-16% Монгори -2%
17 福建 Фу?ен CN.FJ Фу?оу 122 919 36 894 216 Хан Кинези-98% Ше?и -1%
18 海南 Ха?нан CN.HA Ха?коу 34 438 8 671 518 Хан Кинези-82% Ли -16%
19 河北 Хебе? CN.HB Ши?а?уанг 187 240 71 854 202 Хан Кинези-96% Ман?ури-3%
20 黑?江 Хе?лунг?анг CN.HL Харбин 431 767 38 312 224 Хан Кинези-95% Ман?ури-3% Коре?ци-1%
21 河南 Хенан CN.HE ?енг?оу 166 310 94 023 567 Хан Кинези-99% Хуе?ци-1%
22 湖北 Хубе? CN.HU Вухан 185 673 57 237 740 Хан Кинези-95% Туце?ани -4%
23 湖南 Хунан CN.HN Чангша 211 231 65 683 722 Хан-90% Ту??а?ци -4% М?ао -3%
24 浙江 ?е?анг CN.ZJ Ханг?оу 106 078 54 426 891 Хан Кинези-99%
25 山? Шандунг CN.SD ?инан 156 219 95 793 065 Хан Кинези-99%
26 山西 Шанси CN.SX Таи?уан 204 846 37 327 378 Хан Кинези-100%
27 ?西 Шенси CN.SA Си'ан 149 708 35 712 111 Хан Кинези-99%
      Државни градски окрузи
28 北京 Пекинг CN.BJ Пекинг 16 808 19 612 368 Хан Кинези-96% Ман?ури -2%
29 天津 Т?енцин CN.TJ Т?енцин 11 943 12 938 224 Хан Кинези-97% Хуе?ци-2%
30 重? Чунгкинг CN.CQ Чунгкинг 82 403 28 846 170 Хан Кинези-94% Ту??а?ци -5%
31 上海 Шанга? CN.SH Шанга? 6 500 23 019 148 Хан Кинези-99%
      Специ?ални административни региони
32 Макао MO Макао 27 541 200 Хан Кинези-92% Филипинци -3% Европ?ани -3% [Напомена 1]
33 Хонгконг HK Хонгконг 1 095 6 864 346 Хан Кинези-95% Енглези -4%
      Провинци?а изван НР Кине
34 台? Та?ван TW Та?пе? 36 178 23 069 345 Хан Кинези-98% Гаошани -2%
- Народна Република Кина CN Пекинг 9.662.593 1.363.249.758

Напомена [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Од Европ?ана у Макаоу, на?бро?ни?и су Португалци 1,5%, Енглези 1,5% и други.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Administrative divisions of China” . Архивирано из оригинала 23. 07. 2010. г . Приступ?ено 17. 04. 2014 .  
  2. ^ Article 12, Basic Law of Hong Kong and Article 12, Basic Law of Macau

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]