Административна под?ела Кра?евине Шпани?е ?е заснована на осмом члану устава Кра?евине Шпани?е из 1978. године, ко?и успостав?а три нивоа територи?алне организаци?е : општине , покра?ине и аутономне за?еднице , ^[1] прва група чини територи?алну организаци?у друге групе, а друга група чини територи?алну организаци?у пос?ед?е групе. Држава гаранту?е реализаци?у принципа солидарности ме?у свим конститутивним ди?еловима зем?е. ^[2]

Аутономне за?еднице су конституисане ради остварива?а права на аутономи?у или самоуправу ко?у устав гаранту?е националностима и реги?ама Шпани?е , ^[3] док декларише нераскидиво ?единство шпанске наци?е. ^[4] Аутономсне покра?ине представ?а?у високо децентрализован облик територи?алне организаци?е, заснован на деволуци?и , стога Шпани?е ни?е федераци?а , ^[5] ?ер ?е држава супериорна у односу на покра?ине и задржава потпуни суверенитет . ^[5] Уставни суд Шпани?е означио ?е ова? облик територи?алне организаци?е као ?држава аутономи?а”. ^[5]

Аутономне за?еднице и аутономни градови [ уреди | уреди извор ]

Галиси?а

Навара

За?едница
Мадрид

Риоха

Арагон

Каталони?а

Валенси?анска
За?едница

Касти?а
Ла Манча

Екстремадура

Касти?а и Леон

Астури?а

Кантабри?а

Баски?а

Регион
Мурси?а

Андалузи?а

Сеута

Мели?а

Балеарска Острва

Канарска Острва

Средоземно море

Атлантски
океан

Атлантски
океан

Гибралтар (УК)

Аутономне за?еднице чине први (на?виши) ниво територи?алне организаци?е Шпани?е. Настале су постепено након проглаше?а устава Шпани?е 1978, као припрема за самоуправу ?националности и реги?а” ко?е чине шпанску наци?у. Ради остварива?а права на самоуправу признатом у осмом члану устава, аутономи?а се одобрава из с?еде?их разлога: ^[6]

• дви?е или више сус?едних покра?ина са за?едничким истори?ским, културним и економским особинама;
• острвске територи?е и
• ?една покра?ина са истори?ским регионалним идентитетом.

Устав дозво?ава два изузетка у горенаведеном критери?уму, наиме шпанска скупштина задржава право да: ^[7]

• одобри, у интересу наци?е, ствара?е аутономне за?еднице чак и ако ?е та покра?ина без истори?ског регионалног идентитета (што ?е довело до ствара?е За?еднице Мадрид , ко?а ?е дио истори?ске области Касти?а-Ла Манча ),
• одобри или да да?е аутономи?у ентитетима или територи?а ко?е нису покра?ине (што ?е довело до ствара?е два аутономна града, шпанске ексклаве у с?еверно? Африци ).

Иако су покра?ине биле основе за ствара?е аутономних за?едница, оне су грубо пратиле лини?у старих кра?евстава и реги?а Пирине?ског полуострва при?е у?еди?е?а. ^[8]

Првобитне аутоними?е су дод?е?ене такозваним ?истори?ским националностима”: ^[9] Каталони?и , Баски?и и Галици?и , реги?ама са ?аким регионалним идентитетом ^[10] ко?има ?е одобрена самоуправа или ?е дод?е?ена Статутом аутономи?е током Друге шпанске републике (1931?1936).

Док ?е устав ?ош био у изради, и самоуправа се дод?е?ивала само на основу ?истори?ске националности”, дошло ?е до протеста ?авности у Андалузи?и , захт?ева?у?и самоуправу, што ?е довело до бржег процеса ствара?а, ко?и се на кра?у самоидентификовао као ?истори?ска националност”. На кра?у, право на самоуправу ?е проширено на било ко?и други регион ко?и жели самоуправу. ^[10]

?Истори?ским националностима” ?е аутономи?а одобравана по кратком поступку, док су остале реги?е морале да прате услове ко?е ?е захт?евао устав. Изме?у 1979. и 1983. године, све реги?е у Шпани?и су одлучиле да се конституишу као аутономне за?еднице; четири додатне покра?ине самоидентификовале су се као ?националности”, иако су статус аутономне за?еднице добиле дужим путем.

Иако устав ни?е одре?ивао бро? аутономсних покра?ина, Леополдо Калво-Сотело , предс?едник владе Шпани?е, и Фелипе Гонзалез , лидер опозици?е, 31. ?ула 1981. године су потписали ? Први аутономни пакт ”, ко?им ?е договорено ствара?е 17 аутономних за?едница и два аутономна града, са сопственим владама, али са различитим надлежностима. ^[11] 1983. године свих 17 аутономских покра?ина ?е конституисано: Андалузи?а, Арагон, Астури?а, Балеарска Оства, Баски?а, Канарска Острва, Кантабри?а, Касти?а и Леон, Касти?а-Ла Манча, Каталони?а, За?едница Мадрид, Екстрамадура, Галици?а, Риоха, Навара, Мурси?а и Валенси?а. Два аутономна града, Сеута и Мели?а су конституисани 1995. године.

Аутономне за?еднице има?у широка овлаш?е?а, али ?е пренос власти на по?едине покра?ине асиметричан. Уставни суд ?е окарактерисао аутономне за?еднице и као хомогене и као различите. аутономне за?еднице су ??еднаке” у сво?о? подре?ености уставном поретку, у свом представ?а?у пред Сенатом Шпани?е , а у смислу ?ихове различитости непосто?е никакве привредне или друштвене привилеги?е. Ипак, покра?ине се разлику?у у процесу у ком су приступиле аутономи?и и у опсегу надлежности. Случа?еви Баски?е и Наваре су изузеци због сред?ов?ековних пове?а у ко?има су им дод?е?ене фискалне аутономи?е, ко?е су се задржале и данас, односно ?ажуриране” су, ?ер остале аутономне за?еднице не ужива?у ту аутономи?у.

Све аутономне за?еднице има?у парламентарни облик владавине. Институци?е власти различитих аутономних за?едница могу имати необичан назив. На прим?ер, скуп владиних институци?а у Каталони?и и Валенси?и познат ?е као Генералитет , скупштина Астури?е ?е познат као Хунта Генерал , а Хунта у Галици?и ?е назив за канцелари?у извршне власти, ко?а ?е позната кра?е као ?Влада”.

Покра?ине [ уреди | уреди извор ]

Покра?ине су други ниво територи?алне и административне под?еле Шпани?е. Провинци?ску схему ?е направио Хавиер де Бургос 1833 . године на основу граница старохиспанских кра?евина, иако их ?е ди?елио, ако ?е неопходно, из географских и/или демографских разлога.

Схема ?е претрп?ела ма?е изм?ене од 1833. године, при?е свега под?елом Канарских оства на дви?е покра?ине 1927. године. Посто?и педесет покра?ина у Шпани?и.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Шпани?а

Референце [ уреди | уреди извор ]

Административна под?ела Шпани?е на Викимеди?ино? остави .