Ави?онско папство

Ави?онско папство ?е период истори?е Римокатоличке цркве од 1305 . до 1378 , када ?е седиште папа било у Ави?ону у Француско? . ^[1] Седиште папа било ?е премештено у Ави?он 1309 . након пораза Бонифаци?а VIII у сукобу с француским кра?ем Филипом IV .

Француски кра? Филип IV ?е успео да наметне избор француског кардинала Климента V за папу и пресели седиште папа у Ави?он. Током тог периода папство и француски двор су сара?ивали до 1342 , а после ?е уследио ?ак утица? француског двора до 1378. Папа се 1378. поново преселио у Рим , али тада ?е дошло до поделе и започео ?е период Западне шизме (1378?1417).

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Конфликт изме?у папа и царева Светог римског царства сводио се на то ко ?е бити во?а хриш?анства у секуларним пита?има. Успеси првих крсташких ратова допринели су престижу папе, као секуларног во?е западног хриш?анства, а кра?еви Енглеске , Француске и цареви Светог римског царства су личили само на папине во?сково?е, ко?е воде папину во?ску у бо? против неверника. ?едини изузетак ?е био Фридрих II , ко?и ?е водио крсташки рат и након две екскомуникаци?е .

Све папе током ави?онског папства били су Французи . Та проста чи?еница не треба да буде пренаглашена, ?ер су тада северна и ?ужна Француска биле потпуно културно различите. Арл ?е тада био независан и припадао ?е Светом римском царству . Тулуз ?е тад био полу-независан. К?ижевност Лангдока тог периода се битно разлику?е од к?ижевности северних кра?ева Француске.

Корупци?а цркве [ уреди | уреди извор ]

Сред?овековна мапа Рима из рукописа из тог периода. Цртеж представ?а Рим као удовицу ко?а жали због губитка папства.

Током боравка у Ави?ону папство ?е прихватило многе одлике кра?евског двора. Животни стил кардинала постао ?е сличан стилу кнежева. Ро?аци папе су често заузимали к?учне позици?е. Папство ?е директно контролисало постав?а?а високих свештеника и запустило ?е рани?и процес избора свештеника. На ова? начин су осигуравани додатни извори прихода. Уведени су многи облици намета, ко?има ?е изузетно напу?ена папска блага?на, као на пример 10% пореза на црквену имовину, цели годиш?и приход прве године новопостав?еног бискупа .

Покрети ко?и захтева?у сиромаштво цркве [ уреди | уреди извор ]

Богатство и корупци?а цркве раширила се од врха до дна. Пошто ?е бискуп морао да плати цели годиш?и приход да би био постав?ен за бискупа, он ?е на сличан начин тражио новац од оних, ко?е ?е он постав?ао. Корупци?а се раширила од врха до дна цркве. Због тога се ?ав?а?у разни покрети у цркви, ко?и захтева?у повратак изворном сиромаштву цркве. Разни покрети захтева?у да се црква врати потпуном сиромаштву , да се ослободе сваког поседова?а. Пошто ?е за цркву поседова?е и меша?е у световне ствари било ?ако битно, ти покрети се проглашава?у ?еретичким . То ук?учу?е фратичеле у Итали?и , валденежане у Немачко? , хусите у Бохеми?и , инспирисане ?аном Хусом и ?оном Виклифом .

Екскомуникаци?а филозофа и процес против темплара [ уреди | уреди извор ]

Богатство цркве користе папини непри?ате?и, када се налазе у сукобу са папама. То ?е користио и француски кра? и Лудвиг IV Баварски , када су били у сукобу са папом. Папа ?ован XXII ?е екскомуницирао дво?ицу воде?их филозофа: Марсили?а иза Падове и Вили?ама Окамског . Они су били жестоки критичари папства. Скла?а?у се код Лудвига IV Баварског у Минхену . Вили?ам Окамски оптужу?е папу за 70 грешака и 7 ?ереси.

Темплари су похапшени 13. октобра 1307 , а процес против темплара ?е био 1314 . предмет концила у В?ену . Ни?е било дово?но доказа да су Темплари криви, али француски кра? Филип IV Лепи ?е вршио велики притисак, да би се домогао темпларског блага. Папа Клемент V и француски кра? Филип IV Лепи су седели пред кардиналима и никоме нису допустили да говори, осим кад би папа некога позвао да говори. Пре тога кардинали су изгласали да се допусти било коме, а посебно представницима темплара да кажу реч у ?ихову одбрану. Доласком кра?а Филипа IV Лепог извршен ?е притисак и одлука ?е проме?ена. Нико се ни?е усудио говорити, ?ер ?е претила екскомуникаци?а. Тада ?е папа изрекао осуду темплара, ко?а ?е спроведена ?иховим спа?ива?ем на ломачи и пленидбом ?ихове огромне имовине. Темплари су били изузетно богати због ратног плена стеченог у Свето? Зем?и . Касни?е су посу?ивали новац владарима, па су само пове?авали сво?е богатство.

Папство у XIV веку [ уреди | уреди извор ]

Конфликт папа и француских кра?ева [ уреди | уреди извор ]

Почетком XIV века папство ?е било на врхунцу мо?и. Папа Бонифаци?е VIII (1294?1303) залагао се за универзални суверенитет папа над целим хриш?анством. Конфликт са француским кра?ем изби?а око пита?а да ли секуларни владари има?у право да опорезу?у свештенство. Француски кра? Филип IV Лепи ?е увео пове?ани порез на свештенство. Папа Бонифаци?е посебном булом (уредбом) 1296 . забра?у?е да било ко опорезу?е цркву сем папа. Само годину дана касни?е дозво?ава француском кра?у опорезива?е, али само у случа?у изванредне ситуаци?е.

После ?убиларне године 1300 . у Рим ?е дошло много ходочасника, тако да ?е папска блага?на била ?ако добро напу?ена. Папа се осе?ао дово?но снажан и преценио ?е сво?е могу?ности. Када ?е француски кра? Филип IV Лепи ухапсио ?еднога бискупа, долази до папиног одговора. Оптужио ?е кра?а и позвао га у Рим на одговорност. Осим тога ?е тврдио да ?е бог поставио папе изнад кра?ева. Та тврд?а изазива жесток кра?ев одговор, ко?и одговара да кра? ни?е никоме вазал. Филип IV Лепи ?е сазвао скупштину 1302 . и оптужио ?е папу за содоми?у , симони?у и ?ерес и позвао га да до?е да одговори на оптужбе. Папа ?е тада припремао екскомуникаци?у и намеравао ?е да смени све француско свештенство.

Септембра 1303 . Филип IV Лепи ?е послао Вили?ама Ногарета, ко?и ?е био жесток критичар папе, да предводи делегаци?у у Рим. Намера ?е била да се папа доведе, макар и силом пред француски савет, где би му било су?ено по оптужбама, ко?е ?е против ?ега изнео француски кра?. Француски и итали?ански во?ници су 1303. напали и ухапсили папу у ?еговом родном граду. Три дана касни?е становништво ?е ослободило папу. Папа ?е тада имао 86 година и био ?е потресен тим дога?а?има и умире неколико седмица касни?е.

Сарад?а [ уреди | уреди извор ]

Смр?у папе Бонифаци?а папство ?е изгубило вештог политичара. Папа Бенедикт XI (1303?1304) ?е био помир?иви?и. Папа Климент V (1304?1314) ?е постао следе?и папа. Био ?е ро?ен у Гаско?и, али ни?е био повезан са француским двором. Папа Клемент V успостав?а папски двор у Ави?ону . Почео ?е зависити од мо?ног суседа, Француске. Три принципа су карактеризирала политику папе Клемента V:

сузби?а?е ?еретичких покрета, као нпр. катара
реорганизаци?а унутраш?е администраци?е цркве
очува?е слике цркве као инструмента бож?е во?е на зем?и

Папа Клемент V ?е сара?ивао са француским кра?ем у прогону темплара .

Током власти папе ?ована XXII избио ?е сукоб са Светим римским царем Лудвигом IV Баварским . Цар ?е сматрао да папа нема право да постав?а цара круниса?ем. Лудвиг IV Баварски ?е сазвао племство у Немачко? да потврде ?егову одлуку. Марсили?е иза Падове ?е дао об?аш?е?е и оправда?е за секуларну превласт у Светом римском царству . Сукоб са царом претварао се и у скупе ратове, па ?е папа био прину?ен да тражи заштиту француског кра?а.

Папа Бенедикт XII (1334?1342) ?е био активан у гуше?у катарског покрета . Пред почетак Стогодиш?ег рата био ?е меди?атор изме?у француског и енглеског кра?а.

Покорава?а [ уреди | уреди извор ]

Под папом Клементом VI (1342?1352) француски интереси су почели потпуно доминирати Светом столицом . Клементом VI ?е био надбискуп Руана и саветник француског кра?а пре него што ?е постао папа, тако да су ?егове везе са француским двором биле много ?аче него претходних папа. ?едно време ?е чак финансирао рат у Француско? из сво?их извора. Био ?е папа током Црне смрти . Епидеми?а куге ?е харала Европом од 1347 . до 1350 . и веру?е се да ?е побила тре?ину становништва Европе.

Папа Ино?енти?е VI (1352?1362) ?е насто?ао да успостави мир изме?у Француске и Енглеске током Стогодиш?ег рата . Енглези су били неповер?иви, ?ер су папа и ?егови кардинали били углавном Французи.

Током власти папе Урбана V (1362?1370) утица? француског двора на папство постао ?е много ма?и. Ипак папа ?е направио бро?не финанси?ске уступке француском двору.

Шизма: Рат осам светаца [ уреди | уреди извор ]

Папа Гргур XI (1370?1378) ?е донео одлуку да врати 1378 . папско седиште у Рим . Иако ?е папа био ро?ен у Француско? и под утица?ем француског кра?а, посто?ао ?е конфликт оних за папу и против папе, па су папске зем?е биле у опасности. Када ?е папа прогласио ембарго на извоз жита 1374/75, Фиренца ?е организовала савез неколико градова против папе: Милано , Боло?а , Перу?а , Пиза , ?енова . Папски легат ?е спроводио изузетно сурову политику против тога савеза са ци?ем да поново успостави контролу над тим градовима. Уна?мили су бретонске пла?енике.

Да би угушили побуну у Чезени побили су око 2.500 до 3.500 ?уди. Та? масакр у Чезени ?е учврстио отпор против папства. Фиренца ?е ушла у отворен сукоб са папама. Та? сукоб се назива рат осам светаца, ?ер се односи на осам фирентинских ве?ника, ко?и су управ?али сукобом. Цели град ?е био екскомунициран. Трговина ?е била озби?но нарушена и обе стране су биле прину?ене да на?у реше?е.

У одлуци да се врати у Рим на папу ?е велики утица? извршила Катарина С?енска , ко?а ?е заговарала повратак у Рим.

Повратком папе у Рим 1378. започело ?е ново раздоб?е немира и папа и у Риму и у Ави?ону. То се назива Западна шизма , а завршила ?е тек 1417 . сери?ом концила ук?учу?у?и концил у Констанци . Главни резултат ?е било успостав?а?е црквених концила, ко?и има?у ве?у власт од папе. Ипак то ни?е владало дуго након 1417.

Преглед [ уреди | уреди извор ]

Односи изме?у папа и Француске ?ако су се ме?али током XIV века . Век ?е почео отвореним сукобом Филипа IV Лепог и папе Бонифаци?а VIII. После тога уследило ?е раздоб?е сарад?е од 1305 . до 1342 . Од 1342. до 1378 . папство ?е под ?аким утица?ем француског двора. То ?е ума?ило углед папства, а било ?е и ?едан од разлога за Западну шизму (1378?1417). Период западне шизме ?е био период где пола Европе подржава ?едног папу у Риму, а пола другог у Ави?ону. Борба за мо? ко ?е бити папа, поста?е бо?иште за велике силе, па Енглеска подржава папу у Риму, а Француска папу у Ави?ону.

Период Ави?онског папства називан ?е и ?вавилонско ропство“ папа. Тако ?е та? период назвао Петрарка , ко?и ?е жалио за одсуством папа из Итали?е.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ The Avignon Papacy , P.N.R. Zutshi, The New Cambridge Medieval History: c. 1300-c. 1415 , Vol. VI, Ed. Michael Jones, (Cambridge University Press, 2000), 653.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Ladurie, E. le Roi. " Montaillou, Catholics and Cathars in a French Village, 1294?1324 ", trans. B. Bray, 1978. Also published as " Montaillou: The Promised Land of Error ".
Read, P. P., " The Templars ", Phoenix Press. Chapter 17, " The Temple Destroyed "
Renouard, Yves. " Avignon Papacy "
Rollo-Koster, Joelle . 2015. Avignon and its papacy, 1309-1417 . Lanham, MD: Rowman & Littlefield.
Sumption, J., " Trial by Fire ", Faber and Faber, 1999.
Tuchman, B., " A Distant Mirror ", Papermac, 1978. Chapter 16 " The Papal Schism "
Vale, M., " The Civilization of Courts and Cities in the North, 1200?1500 ". In: Holmes, G. (ed.) " The Oxford History of Medieval Europe ", Oxford University Press, 1988.
Zutschi, P.N.R., The Avignon Papacy . In: Jones, M. (ed.), The New Cambridge Medieval History. Volume VI c.1300-c. (1415). стр. 653?673, 2000, Cambridge: Cambridge University Press.

[1] The Avignon Papacy , P.N.R. Zutshi, The New Cambridge Medieval History: c. 1300-c. 1415 , Vol. VI, Ed. Michael Jones, (Cambridge University Press, 2000), 653.

[1]