?ор? Елиот

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?ор? Елиот
портрет ?ор? Елиот са 30 година
Лични подаци
Пуно име Мери Ен Еванс
Датум ро?е?а ( 1819-11-22 ) 22. новембар 1819.
Место ро?е?а Нанитон , У?еди?ено Кра?евство
Датум смрти 22. децембар 1880. ( 1880-12-22 )  ( 61 год. )
Место смрти Челси , Лондон , У?еди?ено Кра?евство

Мери Ен Еванс ( енгл. Mary Ann Evans ; Вилкшир , 22. новембар 1819 ? Челси , Лондон , 22. децембар 1880 ), позната под псеудонимом ?ор? Елиот ( енгл. George Eliot ), била ?е енглеска к?ижевница. Писала ?е под мушким именом како би лакше изградила кари?еру писца. [1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ена ?е 1819. године у Енглеско? . Одрастала ?е у време када ?е индустри?ализаци?а нагло ме?ала село. [2] Са 17 година, када ?о? ?е ма?ка умрла, преселила се са оцем у Ковентри ко?и ?е ?о? послужити као инспираци?а за измиш?ени град Мидлмарч. [2] Одга?ана ?е у ревносно? побожности. [3] У Ковентри?у се спри?ате?ила са слободоумним интелектуалцима ко?и су толико утицали на ?у да ?е почела да преиспиту?е хриш?анство и престала да иде у цркву, што ?е изазвало размирице са ?еним оцем. [4] ?ено прво ве?е к?ижевно дело ?е тако заправо био превод, са немачког на енглески, к?иге Das Leben Jesu kritisch bearbeitet односно Исусов живот, критички испитан , ког ?е написао Давид Страус, познаник Бра?евих [5] . Пошто ?е ?ен отац умро, на?пре ?е неко време путовала док се ни?е запослила као уредница у лево ори?ентисаном часопису Вестминистерска реви?а . [2] Ту се упознала са Хербертом Спенсером , [4] а затим и са филозофом и критичарем ?ор?ом Хенри?ем Луисом ко?и ?е у то време био оже?ен иако ?е био растав?ен од сво?е жене, и ?ихова веза ?е због тога наишла на неодобрава?е. Луис ?е подржавао ?ене к?ижевне аспираци?е.

Године 1880, две године након ?егове смрти, Мери Ен се удала за 20 година мла?ег банкара ?она Кроса, [2] ко?и ?е прве но?и меденог месеца у Венеци?и са терасе ?иховог апартмана пао у канал. Сум?а се да ?е иначе нестабилни Крос покушао самоубиство. [6] Преживео ?е, а пар се вратио у Енглеску, где су се уселили у нову ку?у у Челси?у у Лондону. Мери Ен (сада Крос) ?е ме?утим оболела од инфекци?е грла што ?е, за?едно са болеш?у бубрега од ко?е ?е патила више година, довело до ?ене смрти 22. децембра 1880. године у 61. години.

Насловна страна Са?лес Марнера , 1907, илустровао Х?у Томсон

Дело [ уреди | уреди извор ]

Почела ?е да об?ав?у?е под псеудонимом не само да би се пробила у к?ижевности ко?а ?е у то време махом била мушки посао, ве? и зато да би избегла утица? оних ко?и су ?е осу?ивали због неозваничене везе са Луисом. [2] Псеудоним ?е сковала према Луисовом имену. [6] ?ене прве приче су се по?авиле у Блеквуд магазину 1857 . Об?авила их ?е потом под насловом Сцене из свештеничког живота 1858 . и инспирисане су ?еним раним животом на селу. [6] Уследио ?е роман Адам Бид 1859 , ко?и ?е описала као сеоску причу - пуну крав?ег даха и мириса сена пуну хумора и минуциозног реалистичког приповеда?а. [7] Потом ?е об?авила роман Воденица на Флоси 1860 , а 1861 . Са?лес Марнер . Об?ав?ивала ?е и поези?у, мада ?е углавном позната као прозни писац, нарочито ван енглеског говорног подруч?а. ?ена на?познати?а песма ?е Ох могу ли да се невид?ива приближим хору . [4] . Роман Мидлмарч: студи?а провинци?ског живота ?е об?ав?иван у деловима, ?их осам, од 1871 до 1872. [2] Написала ?е и роман Дани?ел Деронда 1876. У ?еном делу се осе?а филозофки и религиозни утица? мислилаца ко?е ?е преводила на енглески - Фо?ербаха и Спинозе , [6] а затим и Огиста Конта Херберта Спенсера [3] [7] Теме о ко?има ?е писала су музика, уметност, положа? жене у друштву 19. века , пита?а морала. [4] Иако се сматра реалистичким писцем у равни са Текери?ем ко?и ?е писао о вишим сло?евима друштва као она о руралним [3] , у свом делу ?е развила психолошку анализу ликова и у томе ?е претходница модерног романа. [7] Упркос томе шти ?е била моралистички настро?ена - и поред тога што ?е ?ен "див?и брак" био друштвено осу?иван - Елиот ?е имала хумористични поглед на свет и саосе?а?е за разлику од циничног Текери?а. [3]

Рецепци?а [ уреди | уреди извор ]

Вир?ини?а Вулф Мидлмарч назвала прекрасном к?игом ко?а ?е упркос сво?им недостацима ?едан од ретких романа писаних за одрасле на енглеском ?езику. [6] И савремени писци попут ?ули?ана Барнса и других деле то миш?е?е. [6]

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

?ор? Елиот ?е изумела реч поп ко?а се односи на популарну музику. У писму из 1862 . писала ?е при?ате?у о концерту ко?и ?о? се ни?е допао зато што ?е имао превише попа. [6]

Изабрана библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Проза [ уреди | уреди извор ]

  • Сцене из свештеничког живота , 1858.
  • Адам Бид , 1859.
  • Воденица на Флоси , 1860.
  • Са?лес Марнер , 1861.
  • Ромола , 1863.
  • Феликс Холт, радикал , 1866.
  • Мидлмарч , 1871?72.
  • Дани?ел Деронда , 1876.

Поези?а [ уреди | уреди извор ]

  • Агата , 1869.
  • Брат и сестра , 1869.
  • Арион , 1874.
  • Мо?си?ева смрт , 1879.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Биографи?а : писац ?ор? Елиот - Енглески?а Мери Ен Еванс” . Опуштено . Приступ?ено 24. 1. 2018 .   [ мртва веза ]
  2. ^ а б в г д ? ?George Eliot” . British Library . Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г . Приступ?ено 8. 3. 2019 .  
  3. ^ а б в г Legouis 1953 , стр. 333?335
  4. ^ а б в г ?George Eliot” . Poetry Foundation . Приступ?ено 8. 3. 2019 .  
  5. ^ Karl, Frederick R. (1995). George Eliot: Voice of a Century: A Biography . New York: W. W. Norton & Co. Inc. стр. 31.  
  6. ^ а б в г д ? е Raga, Suzanne. ?15 Intriguing Facts About George Eliot” . MENTAL FLOSS . Приступ?ено 8. 3. 2019 .  
  7. ^ а б в Haight, Gordon S. ?George Eliot” . Encyclopaedia Britannica . Приступ?ено 8. 3. 2019 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Alley, Henry (1997). The Quest for Anonymity: The Novels of George Eliot . University of Delaware Press.   .
  • Legouis, Emile (1953). A Short History of English Literature . стр.  333 ?335.  
  • Beaty, Jerome, Middlemarch from Notebook to Novel: A Study of George Eliot's Creative Method , Champaign, Illinois, University of Illinois, 1960.
  • Beer, Gillian, Darwin's Plots: Evolutionary Narrative in Darwin, George Eliot and Nineteenth-Century Fiction , London, Routledge & Kegan Paul. 1983.  ISBN 978-0-521-78392-7 ..
  • Daiches, David, George Eliot: Middlemarch , London, Edward Arnold, 1963.
  • Garrett, Peter K. (1980). The Victorian Multiplot Novel: Studies in Dialogical Form . New Haven, Connecticut: Yale University Press.   .
  • Gilbert, Sandra M., and Gubar, Susan (1979). The Madwoman in the Attic: The Woman Writer and the Nineteenth-Century Literary Imagination . New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN   978-0-300-08458-0 .   .
  • Graver, Suzanne (1984). George Eliot and Community: A Study in Social Theory and Fictional Form . Berkeley, California: University of California Press.   .
  • Leavis, F R, The Great Tradition , London, Chatto & Windus, 1948.
  • Lerner, Laurence, The truthtellers : Jane Austen, George Eliot, D. H. Lawrence , London, Chatto & Windus, 1967.
  • Rignall, John, ур. (2000). Oxford Reader's Companion to George Eliot . Oxford University Press. ISBN   978-0-19-860099-2 .  
  • Shuttleworth, Sally (1984). George Eliot and Nineteenth-Century Science: The Make-Believe of a Beginning . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-25786-2 .   .
  • Swinden, Patrick, ed., George Eliot: Middlemarch: a casebook , London, Macmillan, cop. 1972.
  • Uglow, Jennifer, George Eliot , London, Virago. 1987.  ISBN 978-0-394-75359-1 ..
  • Haight, Gordon S.,, ур. (1954). George Eliot: Letters . New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN   978-0-300-01088-6 .   .
  • Harvey, W J, The Art of George Eliot , London, Chatto & Windus, 1961.
  • Hardy, Barbara Nathan (1967). The Novels of George Eliot: A Study in Form . Oxford University Press.   .
  • Henry, Nancy, The Life of George Eliot: A Critical Biography , Wiley-Blackwell, 2012
  • Hughes, Kathryn, George Eliot: The Last Victorian , New York, Farrar Straus Giroux. 1998.  ISBN 978-0-374-16138-5 ..
  • Carroll, Alicia (2003). Dark Smiles: Race and Desire in George Eliot . Ohio University Press.   .
  • Carroll, David, ed., George Eliot: The Critical Heritage , London, Routledge & Kegan Paul, 1971.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]