?он Чивер
Лични подаци
Пуно име	?он Вили?ам Чивер
Датум ро?е?а	( 1912-05-27 ) 27. ма? 1912.
Место ро?е?а	Квинси ,, САД
Датум смрти	18. ?ун 1982. ( 1982-06-18 )  ( 69/70 год. )
Место смрти	Осининг ,, САД
Награде	Пулицерова награда 1979 , Национална награда к?ижевних критичара 1981 .

?он Вили?ам Чивер (John William Cheever, 1912 ? 1982 ), амерички писац , романси?ер и аутор бро?них кратких прича , називан често ? Чеховом америчких предгра?а“ ?ер ?е описао малогра?анску америчку породицу у златно доба ? америчког сна “ и ?америчког начина живота“ четрдесетих и педесетих година 20. века . ^[1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

?он Чивер ?е ро?ен у иму?но? породици трговца ципела и одрастао у отменом предгра?у Квинси?а у Масачусетсу , испу?ен илузи?ама о сре?ном животу. Убрзо су се друштвене прилике у зем?и промениле, избила ?е ? велика депреси?а “ 1930-их година у САД , ?егов отац ?е банкротирао и пропио се, тако да се породица морала издржавати од мале продавнице играчака и поклона ко?у ?е отворила ?онова ма?ка. Ускоро ?е, у сво?о? седамнаесто? години, млади? избачен из школе због пуше?а и слабих оцена. Ова? дога?а? имао ?е за последицу прву Чиверову причу Expelled ( Избачен ), об?ав?ену 1930 . у часопису ?The New Republic“.
Са стари?им братом Фредериком путу?е по Европи и по повратку наста?у?е се у Бостону , а затим у ?у?орку . Живео ?е од братов?еве помо?и док ни?е почео да пише сценари?а за телевизи?у и сажетке к?ига за компани?у ?Metro Goldwyn Mayer“. Регрутован ?е 1942 . и до кра?а Другог светског рата 1945 . провео у америчко? во?сци . Оженио се Мери Винтерниц, с ко?ом ?е имао тро?е деце (од ко?их су Сузан и Бен?амин тако?е писци).
Доби?а Гугенха?мову стипенди?у за писце 1951 , ко?а му доноси финанси?ску сигурност и могу?ност да се посвети само писа?у. Године 1961, купу?е ку?у у Осинингу , у држави ?у?орк , где ?е са породицом живети до смрти . По?ав?у?е се 1964 . године на насловно? страни часописа ?Time“, ко?и га назива ? Овиди?ем из Осининга“, и прода?е права за филм сво?а два романа о Вапшотовима редите?у Алану Пакули . У програму размене писаца путу?е исте године у Руси?у , посе?у?е Чехов?ев спомен-дом и оста?е до кра?а живота поклоник Руси?е , Сов?етског Савеза и руске к?ижевности . У децембру Чивер за?едно са Норманом Ма?лером и Ралфом Елисоном путу?е у Чикаго на конференци?у ко?у организу?е ?Modern Language Assotiation“ и отворено исмева сензационализам савремених америчких писаца ко?и тематизу?у секс и наси?е , а посебно Ма?леров роман An American Dream ( Амерички сан ).
Од 1966 . почи?е да посе?у?е психи?атра због све ве?их проблема са алкохолом и хомосексуалним склоностима. Неколико година касни?е започи?е дугогодиш?у везу са глумицом Хоуп Ланг . Као делегат на ме?ународно? конференци?и ПЕН -а путу?е 1971 . године у ?ужну Коре?у , а годину дана касни?е отпочи?е курс писа?а у озлоглашеном затвору Синг Сингу. Путу?е и у СССР на ?убиле? Досто?евског , али у прат?и на?мла?ег сина ?ер ни?е у ста?у да се одупре пи?у. Од 1972 . успева да об?ави ?едну причу годиш?е.
У ма?у 1973 . ди?агностику?у му дилатативну кардиомиопати?у , срчано обо?е?е као последицу прекомерног конзумира?а алкохола, и потом све чеш?е запада у делири?ум тременс , умиш?а?у?и да се налази у сов?етском затвору. После двомесечног болничког третмана 1973 . зариче се да више не?е пити, али задату реч прекрши?е ве? августа исте године.
?егов брак све чеш?е долази у кризу због ?убавних афера и пи?а, и он прихвата професуру на Бостонском универзитету 1974 ? 1975 (?што ?е присто?ан начин“, како ?е приметити, ?да се ствари оконча?у“). Ни за то време се не трезни, да?е отказ и вра?а се у Осининг практично у бесвесном ста?у, захва?у?у?и помо?и свог брата, бившег алкохоличара. У ?у?орку га у априлу 1975 . супруга одвози у Центар за лече?е зависности од алкохола . По напушта?у Центра два месеца касни?е више никада не?е окусити алкохол. Године 1977, као предавач на Универзитету ?ута среш?е студента Макса Цимера ко?и ?е до Чиверове смрти бити ?егов сапутник, секретар и послед?и ?убавник. Наредних неколико година доби?е на?престижни?а призна?а за сво?е к?ижевно дело.
Рак на десном бубрегу откривен му ?е 1981 . Умро ?е у свом дому у Осинингу и сахра?ен кра? родите?а у Норвелу, у Масачусетсу. ^[2]

Дело [ уреди | уреди извор ]

Почео ?е да ша?е приче у часопис ?The New Yorker“, где ?е до кра?а живота об?авио укупно 121 причу.
Сво?у прву збирку кратких прича The Way Some People Live ( Како неки ?уди живе ) об?авио ?е 1943 . Иако ?е се касни?е одрекао, ова збирка ве? сво?им насловом открива главну тему Чиверовог целокупног касни?ег стваралаштва . Ве? следе?а збирка, ? The Enormous Radio “ ( Грозни радио ) из 1953 , наишла ?е на озби?но призна?е критике и знатан одзив читалаца. У ово? збирци ликови су добри ?уди ко?и започи?у живот са осе?а?ем благоста?а и реда, али касни?е ред и благоста?е неста?у да се више никада не обнове. Насловна прича слика млад брачни пар ко?и жели да се ?едног дана пресели из свог апартмана у ?у?орку у престижни Вестчестер. Осе?а?е уходане свакодневице неста?е оног часа кад купе радио ко?и има фантастичну способност да емиту?е делове живота ?ихових суседа. Радио регистру?е звуке ту?их телефона , збива?а у суседово? спава?о? соби, сва?е, подвале и друге поражава?у?е примере ?удске неслоге и искварености у ?ихово? непосредно? околини. Завирива?е иза нечи?их затворених врата разори?е осе?а?е овог младог пара о хармони?и ко?а влада у спо?ном свету.
Сол Белоу , кога ?е упознао 1952 . године, подстиче га да пише и поста?е ?егов на?бо?и при?ате? и поштовалац. Прича ? The Five-Forty-Eight “ ( Воз у пет и четрдесет осам ) осва?а награду ? Бен?амин Франклин “ 1955 , потом писац са породицом одлази на пропутова?е по Итали?и . Прича The Country Husband ( Муж ) осва?а 1956 . године О. Хенри?еву награду. ?егова ма?ка исте године, после болести и проблема са ди?абетесом , купу?е сандук виски?а и током неколико неде?а опи?а се до смрти. Чивера бира?у за члана Националне академи?у наука и уметности 1957 , а за први роман, The Wapshot Chronicle ( Хроника Вапшотових ), 1958 . доби?а Националну награду за к?ижевност. Исте године об?ав?у?е збирку The Housebreaker of Shady Hill ( Провалник из Ше?ди Хила ).

Године 1964, об?ав?у?е збирку Some People, Places, and Things That Will Not Appear in My Next Novel ( Неки ?уди, места и ствари ко?и се не?е на?и у мом следе?ем роману ). Роман The Wapshot Scandal ( Скандал са Вапшотовима ) об?ав?у?е 1964 . и доби?а дотад на?бо?е критике, а затим и причу The Swimmer ( Пливач ), ко?у ?е две године касни?е екранизовати Сидни Ламет са Бертом Ланкастером у главно? улози.
За време боравка у Руси?и 1964 . излази му пета збирка прича The Brigadier and the Golf Widow ( Бригадир и бела удовица ). У септембру 1965 . об?ав?у?е причу The Geometry of Love ( Геометри?а ?убави ), готово надреалну повест о инже?еру ко?и приме?у?е Еуклидове теореме на сво? брачни живот и на кра?у умире због женине окрутности и небриге. Об?ав?у?е роман Bullet Park 1969 . и ?ош ?едном насто?и да разобличи представу о ? америчком сну “: тоном ба?ке испреда мрачну причу о породици Неилових, чи?а се судбина од?едном на?е у рукама суседа, на први поглед ексцентричног, а заправо психотичног верника , ко?и у свом лудилу жели да жртву?е дечака из суседства , али на?зад завршава у психи?атри?ско? установи.
Окончава причу The Jewels of the Cabots ( Драгу?и Каботових ) 1972 , ко?у уредништво часописа ?The New Yorker“ одби?а са образложе?ем да се у ?о? очиту?е утица? зависности од алкохола, али прича излази у ма?ском изда?у часописа ?Playboy“. ?егова шеста збирка The World of Apples ( Свет ?абука ) излази из штампе 1973 , а критика се о ?о? изражава у суперлативима . ?егов на?познати?и роман , Falconer ( Затвор ?Фалконер“ ), 1977 . задржа?е се три неде?е на првом месту листе бестселера ? ?у?орк та?мса “.
За збирку сабраних и необ?ав?ених прича The Stories of John Cheever ( Приче ?она Чивера ) доби?е 1978 . године Пулицерову награду , а збирка ?е бити ?една од на?продавани?их колекци?а у истори?и америчке к?ижевности. ?Било би бесмислено и бестидно оце?ивати ову или ону причу у ово? збирци ко?а ?е не само издавачки подухват године, него велики дога?а? у енглеско? к?ижевности уопште“, оцени?е збирку критичар ?он Леонард у ? ?у?орк та?мсу “.
Послед?и роман , заправо ве?а новела Oh What a Paradise It Seems ( Ово стварни личи на ра? ), ^[3] об?ав?ена ?е у марту 1982 , само неколико месеци пре смрти. Новела ?е награ?ена Националном меда?ом за к?ижевност.
У готово свим причама ?она Чивера огледа се лице и налич?е просечне америчке породице ?више сред?е класе “ са средине 20. века . Расцеп изме?у стварности и унутраш?ег живота ?егових ликова из ушушканих америчких предгра?а доводи Чиверове ?унаке до нервних сломова, отвара?а срца и спозна?е изгуб?ености у свету изоби?а без наде, само спо?а удобном и сигурном. ^[4]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Blake Bailey, ?Chronology”, у к?изи: John Cheever, Collected Stories and Other Writings , New York, (2009). стр. 1007-1024.
• Susan Cheever, Home Before Dark , 1984.
• The Letters of John Cheever (ed. Benjamin Cheever), 1988.
• The Journals of John Cheever , 1991.
• Blake Bailey, Cheever: A Life , 2009.
• John Updike, ?Basically Decent“ , The New Yorker , March 9, 2009.

Референце [ уреди | уреди извор ]