한국   대만   중국   일본 
?озеф Листер ? Википеди?а Пре?и на садржа?

?озеф Листер

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?озеф Листер
?озеф ?ексон Листер
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1827-04-05 ) 5. април 1827.
Место ро?е?а Аптон , Есекс , У?еди?ено Кра?евство
Датум смрти 10. фебруар 1912. ( 1912-02-10 )  ( 84 год. )
Место смрти Волмер , Кент , У?еди?ено Кра?евство
Пребивалиште У?еди?ено Кра?евство
Научни рад
Познат по Антисептичко? хирурги?и

?озеф ?ексон Листер ( енгл. Sir Joseph Jackson Lister ; 5. април 1827 ? 10. фебруар 1912 ) ?е био Британац хирург , истраживач и оснивач антисептичке хирурги?е . [1] Листерова истражива?а примарно су била усмерена на проучава?е микроскопских промена у ткивима изазвана запа?е?ским процесом . Када се упознао са Пастеровим откри?ем о микроорганизмимима , об?ав?еном 1864. године, Листер ?е одмах у ве? започетим истражива?има применио Пастерова размиш?а?а о клицама , након ко?их ?е зак?учио да ?е запа?е?е у хируршким ранама последица уласка микрооргганизама у рану и ?иховог да?ег разви?а?а. Како Пастерово реше?е уби?а?а клица топлотом ни?е било могу?е применити на живим организмима, Листер ?е одлучио да истражи примену хеми?ских средства за уништава?е микроорганизама у рани. Након примене карболне киселине (познате као фенол ) за стерилизаци?у хируршких инструмената и чиш?е?е рана , Листер ?е код сво?их болесника постигао знача?но сма?е?е постоперативних инфекци?а и тиме хируршке интервенци?е учинио безбедни?им по живот болесника, ко?и су до тада масовно умирали због инфекци?е постоперативне ране. [2] [3]

Живот и кари?ера [ уреди | уреди извор ]

?озеф Листер ?е ро?ен у Аптону ( Есекс , Енглеска ) 5. априла 1827. године, као четврто дете ?озефа Листера стари?ег, трговца вином, студента латинског ?езика и математике, и Изабеле Харис (Isabella Harris) . ?егов отац ?е успео да направи безбо?но сочиво за микроскоп и то ?е омогу?ило младом Листеру, да ?ош док ?е био дете, види до тада непознати свет микроорганизама . [4]

Млади ?озеф Листер растао ?е у Квекерско? породици посве?ено? Богу, али и науци. Листерова ма?ка, ко?а ?е пре уда?е била управница Школе за чита?е и писа?е, била ?е одлична учите?ица сво?е деце у првим годинама ?иховог одраста?а. Отац, Листер Стари?и, у том периоду сматран ?е оснивачем и извором бро?них сазна?а из области микроскопи?е.

Млади Листер ?е у сво?им на?рани?им годинама био фасциниран природом и променама у ?о?, што ?е утицало да ?ош пре тине??ерског узраста родите?има саопшти намеру да жели да буде хирург, на велико изнена?е?е породице у ко?о? се нико пре тога ни?е определио за такву професионалну кари?еру.

Универзитетски коле? у Лондону на коме ?е Листер започео академско школова?е 1847.

Одушев?ен том Листеровом одлуком, отац га ?е на време упознао са знача?ем општег образова?а за да?и живот, пре него што се отисне у свет науке и кари?еру настави у медицини. Након што ?е са 16 година завршио квекерску школу, Листер се 1847. године уписао на Универзитетски коле? у Лондону, ко?и ?е био ?едан од неколико ретких институци?а ко?е су у то време на школова?е примале Квекере. [а] [5]

Дошавши на Коле? са великом же?ом да се бави медицином, посебно хирурги?ом, Листер ?е био видно разочаран студи?ама на прво? години. У том периоду ?е оболео од малих боги?а, због ко?их ?е изгубио доста времена за студира?е и поха?а?е наставе??. [6]

Након неколико месеци ?кризе“ и разочара?а (пра?еног ма?им нервним сломом), почетком 1848. Листер ?е одлучио да направи малу паузу у школова?у и оде на вишемесечни одмор. После кра?ег пута у Ирску, осетио се способним да настави студи?е и кра?ем 1848. вратио се на Коле?, на коме се уписао на зимски семестар.

И поред бро?них истраживачких активности, болести и великог додатног рада, Листер ?е успешно студирао и школова?е завршио 1852. године, прима?ем свог ?degree with Honors“ .

?озеф Листер ?е обавезну лекарску праксу (ко?а би одговарала данаш?ем лекарском стажу) обавио прво као породични (ку?ни) лекар, а потом као породични хирург, у наредних 9 месеци. На кра?у тог периода образова?а имао ?е 27 година. Како ?е живео у богато? породици, Листер ни?е имао потребу нити обавезу да жури са започи?а?ем лекарске праксе.

Током студи?а Листер ?е био посебно близак са професором физиологи?е Вили?амом Шарпи?ем (William Sharpey) , ко?и му ?е саветовао да посвети извесно време посетама другим клиникама како би проширио сво?е познава?е хирурги?е. Како ?е Шарпи био близак при?ате? са ?е?мсом Са?мом (James Syme) , професором клиничке хирурги?е у Единбургу , он ?е саветовао Листеру да прво посети Единбург пре него што оби?е клинике и болнице у Европи.

Листер ?е послушао професора Шарпи?а и након доласка у Кра?евску амбуланту у Единбургу (Royal Infirmary of Edinburgh) , [7] 1853. године, након неколико дана схватио да ?е у ?е?мсу Са?мому добио другог оца у лику новог ментора, иако ?ихове природе, па чак и изглед нису могли бити различити?и. Листер ?е био висок скоро 180 cm и широких пле?а, изгледао ?е много снажни?е него што ?е у ствари био. [8] Тако ?е Листер постао први помо?ник и при?ате? хирурга ?е?мса Са?мома на Универзитету у Единбургу.

У четрдесето? години живота Листер ?е напустио Квекере и придружио се шкотско? Саборно? цркви, да би се оженио Са?момовом ?ерком, Агнесом. [9] Медени месец, у тра?а?у од 3 месеца, провео ?е са супругом у посети воде?им медицинским установама (болницама и универзитетима) у Француско? и Немачко?. Како ?е до уда?е Агнес била ?за?уб?ена“ у медицинска истражива?а, она ?е била идеалан партнер Листеру у лаборатори?и, у ко?о? су за?едно провели остатак свог живота.

Листер ?е умро 10. фебруара 1912 . у сеоско? ку?и у Кенту , у 84. години живота. После опела у Вестминстерско? опати?и , сахра?ен ?е на гроб?у у Лондону ( West Hampstead Cemetery ) на парцели у ?угоисточном делу од централне капеле.

Дело [ уреди | уреди извор ]

Савети оца Листера и ?егов лични пример нису били ?едини дарови ко?е ?е он дао свом сину на почетку ?еговог школова?а. Он ?е младом Листеру обезбедио и ?едан од на?бо?их микроскопа тог доба, од кога се Листер више ни?е одва?ао и са ?им ?е проводио све сво?е слободно време на посматра?у света ко?и се ни?е могао види голим оком. [10] Након тих посматра?а Листер ?е приказао два рада пред Болничким медицинским друштвом (Hospital Medical Society) , ко?и су на неки начин наговестили ?егово буду?е усмере?е у професионално? кари?ери. ?едан ?е имао наслов ?Гангрена“, a други ?Употреба микроскопа у медицини“. [б] [11]

Оригинални допринос хистологи?и Листер ?е дао након посматра?а неких микроскопских структура миши?а (као што су нпр. миши? дужице ока и миши? подизач длаке).

До половине 19. века ампутаци?а удова била ?е пра?ена смртним исходом у око са 50% случа?ева током постоперативног лече?а. Откри?е Лу?а Пастера да су микроорганизми проузроковачи инфекци?е, Листер ?е ?ихову по?аву и шире?е у рани довео у везу са високим постоперативним морталитетом после ампутаци?е удова. Након што ?е започео третира?е ампутаци?ом насталих оперативних рана карболном киселином ( фенолом ), пра?е руку у 5% карболно? киселини, и прска?е оперативног по?а истом, Листер ?е постигао невероватно велико снижава?е инциденце сепсе . [12]

Захва?у?у?и Листеру то ?е био само увод у револуционарна откри?а у модерно? антисепси и почетак примене антисептичког рада - стерилизаци?е инструмената, употребе хируршких рукавица и припреме паци?ената и хирурга и прате?ег тима за хируршке процедуре. [13]

Листер ?е након повратка 1869. у Единбург именован за професора хирурги?е на Универзитету у Единбургу, где ?е наставио да да?е разви?а и побо?шава методе антисепстичке хирурги?е и едуку?е велики бро? хирурга. ?егова слава се непрестано ширила у медицинским круговима широм света, тако да ?е велики бро? лекара и других посетилаца често долазио да слуша ?егова предава?а. Ме?у ?еговим ученицима на Кра?евском коле?у у Лондону био ?е и Роберт Хамилтон Расел, ко?и се касни?е преселио у Аустрали?у.

Листер ?е тако?е развио метод оперативног лече?а колена применом металне жице и побо?шао технику мастектоми?е. [14]

Призна?а [ уреди | уреди извор ]

?една од об?еката у Кра?евско? амбуланти у Глазгову, носи Листерово име
?едан од планинских врхова на Антарктику носи Листерово име
?Листерова болница“ у Хартфордширу.
  • 1895 . Листер ?е именован за председник Енглеског кра?евског друштва хирурга ( Royal College of Surgeons of England ). Ту дужност Листер ?е обав?ао од 1895 . до 1900 .
  • После Листерове смрти, основан ?е Мемори?ални фонд Енглеског кра?евског друштва хирурга за доделу Листерове меда?е, као награде ко?а би се доде?ивала на?престижни?им хирурзима. [15]
  • 1883. Листер ?е именован за Барона, од парка полумесеца у парохи?и светог Марилебоне у округу Мидлсекс.
  • 1897. Листер ?е почаствован племи?ком титулом, Baron Lister, of Lyme Regis in the County of Dorset . [16] [17] [18]
  • 1902. Листер ?е постао (?едан од дванаест) носилаца Ордена за заслуге и члан Крунског одбора.
  • Носилац ?е иностраног призна?а, Пруси?е ?Pour le Merite, Civil class“, у области науке или уметности.
  • Листер ?е ?едан од два хирурга у Велико? Британи?и ко?и ?е имао част да два споменика у Лондону и Глазгову буду изгра?ена ?ему у част.
  • 1903 . британски Институт за превентивну медицину, преименован ?е ?ему у част у Листеров институт за превентивну медицину.
  • ?една од об?еката у Кра?евско? амбуланти у Глазгову (Glasgow Royal Infirmary) , у чи?ем саставу су оде?е?а за цитопатологи?у, микробиологи?и и патологи?у, назван ?е ?еговим именом, у занак призна?а за Листеров рад у ово? болници.
  • Универзитетска болница у Хартфордширу, (University of Hertfordshire) у Енглеско? носи назив ?Листерова болница“ у знак призна?а ?озефу Листеру, за ?егов допринос науци.
  • ?едан од врхова, на величанственом планинском венацу на Антарктику у области Royal Society Range ( 78° 10′ S 162° 40′ E  /  78.167° ?; 162.667° И  / -78.167; 162.667 ), ко?и ?е открила Експедици?а спроведене од 1901. до 1904, висок 4.025 m, назван ?е у част ?озефа Листера, Листеров врх (Mount Lister ).
  • 1879, Листерин , антисептик за испира?е усти?у, добио ?е име по ?озефу Листеру, у знак призна?а за ?егов рад у области асепсе и антисепсе. [19]
  • ?едан род микроорганизама под називом Лисатериа, назван ?е по Листеру. Бактери?у Листери?у моноцитогенес ( лат. Listeria monocytogenes први ?е описао Едуард Адолф Вилхелм (Eduard Adolf Wilhelm Jahn) 1906 . године.
  • 1965. издате су две поштанске марке у част ?озефа Листера, за ?егов допринос антисептичко? хирурги?и.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Универзитетски коле? у Лондону основан ?е са ци?ем да омогу?и школова?е свакоме и свима без обзира на друштвени статус и религиозна убе?е?а.
  2. ^ Листеров рад ?Употреба микроскопа у медицини“ изазвао ?е посебно интересова?е у круговима ?егових колега и савременика пошто у том периоду у програму школе ни?е посто?ао посебан предмет ко?и се бавио микроскопи?ом.

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Joseph Jackson Lister | British opticist” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-01-24 .  
  2. ^ John Bankston (2004). Joseph Lister and the Story of Antiseptics (Uncharted, Unexplored, and Unexplained) . Bear, Del. . Mitchell Lane Publishers. ISBN 978-1-58415-262-0 .  
  3. ^ Lister Centenary Exhibition at the Wellcome Historical Medical Museum. Handbook, 1927, 133 f., 138
  4. ^ A. E. Conrady, “The Unpublished Papers of J. J Lister,” in Journal of the Royal Microscopical Society,33 (1913), 27?33
  5. ^ "Sketch of Sir Joseph Lister" . Popular science monthly. Mar 1898. Приступ?ено 14 May 2013.
  6. ^ ?Joseph Lister | Biography, Facts, & Antiseptic Medicine” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-01-24 .  
  7. ^ John Smith, The Origin, Progress and Present Position of the Royal College of Surgeons of Edinburgh 1505-1905. Edinburgh: 1905
  8. ^ Iz istorije medicine; Antisepti?ka hirurgija D?ozefa Listera Medicinski glasnik pp. 44-47
  9. ^ Ann Lamont (March 1992). Joseph Lister: father of modern surgery. Creation 14 (2): 48?51. "Lister married Syme's daughter Agnes and became a member of the Episcopal church"
  10. ^ G. L’E. Turner, “The Microscope as a Technical Frontier in Science,” in Historical Aspects of Microscopy, S. Bradbury and G. L’E. Turner, eds. (Cambridge, 1967), pp. 175?199
  11. ^ ?Lister, Joseph Jackson | Encyclopedia.com” . www.encyclopedia.com . Приступ?ено 2021-01-24 .  
  12. ^ Dennis G. and Maki MD. Lister Revisited: Surgical Antisepsis and Asepsis . N England J Med 1976;294:1286-7.
  13. ^ Petkovic S. Bukurov S. Hirurgija. Medicinska knjiga. Beograd-Zagreb 1987:2-16
  14. ^ Timio M. : Lister fondatore della Chirurgia moderna . La Scuola Ed., Brescia 1981
  15. ^ Memorial Lecture 'On Lister's Great Achievement' (report published in The Lancet , in the issue of 16 May 1925). This was followed by the more substantial publication of the lecture in book form.
  16. ^ ?No. 25300” . The London Gazette . 28. 12. 1883.  
  17. ^ ?No. 26821” . The London Gazette . 09. 02. 1897.  
  18. ^ The Times , Friday, 1 Jan 1897; Issue 35089; p. 8; col A
  19. ^ Mount Lister. Geographic Names Information System, U.S. Geological Survey. Приступ?ено 2010-02-09. [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. новембар 2018)

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?озеф Листер на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=?озеф_Листер&oldid=27707165 ”