?улска монархи?а

Кра?евина Француска ; Royaume francais ; Француска
	Застава Грб
	Химна ; "Парижанин"
	; Француска 1839. године
Географи?а
Континент	Европа
Реги?а	западна Европа
Престоница	Париз
Друштво
Службени ?език	француски
Религи?а	католицизам
Политика
Облик државе	кра?евина
? Кра?	Лу?-Филип I
Законодавна власт	Француски парламент
Истори?а
Истори?ско доба	нови век
? Оснива?е	1830.
? Укида?е	1848.
Дога?а?и
? ?улска револуци?а	26. ?ул 1830.
? усва?а?е устава	23. фебруар 1848.
? државни удар	23. фебруар 1848.
Географске и друге карактеристике
Валута	француски франак
Зем?е претходнице и наследнице ; Француске
Претходнице:	Наследнице:

?улска монархи?а ( фр. Monarchie de Juillet ) ?е била француска држава под династи?ом Орлеана. Посто?ала ?е у периоду од 1830. до 1848. године. Успостав?ена ?е током ?улске револуци?е (26?29. ?ул 1830). Укинута ?е током револуци?е 1848 . године и заме?ена ?е Другом француском републиком . ?едини владар ?улске монархи?е био ?е Лу?-Филип I Орлеански .

Настанак [ уреди | уреди извор ]

Вилелова влада изазивала ?е незадово?ство у народу. Опозици?а се окуп?а око Шатобри?ана . Тензи?е су навеле владу да распусти Скупштину у ко?о? ?е и да?е имала ве?ину. Резултати избора за нову Скупштину били су поразни по владу. Вилел ?е морао да одступи, а владу су саставили безнача?ни ?уди од ко?их ?е ?едини знача?ан био министар унутраш?их послова, Марти?ак . Он ?е спровео неколико мера за ублажива?е режима. ?егова влада сме?ена ?е 1829. године, а нова влада састав?ена ?е од кра??их реакционара. Ситна буржоази?а и нижи сло?еви све отворено говоре о успостав?а?у републике. Сукоб са политиком екстремне реакци?е преноси се на Скупштину ко?а се супротставила кра?у. Шарл ?е на то одговорио одлуком да влада без закона, помо?у декрета. То ?е, у ствари, био државни удар кра?а Шарла. Об?авио ?е четири ордонансе (декрета) припрем?ене у та?ности ко?е су пооштравале режим према нижим сло?евима.

?улска револуци?а [ уреди | уреди извор ]

Об?ав?ива?е ордонанси довело ?е до изби?а?а устанка у Паризу. Подигли су га директори и уредници разних листова, ?их 44, ко?и су упутили позив Скупштини да се не разилази и да сутрадан изда?у новине као да ордонансе (о заво?е?у цензуре) уопште нису издате. Полици?а ?е покушала да запоседне редакци?е и штампари?е опозиционих листова. Новинари и радници супротстав?а?у ?о? се силом. Штампа?у прогласе у ко?има позива?у народ да им помогне. Слабе жетве 1828. и 1829. године допринеле су мобилиса?у народа. Прво ?е кренуло предгра?е Сен Марсо (27. ?ула 1830. године). Влада ?е прогласила ванредно ста?е и именовала маршала Мармона за заповедника Париза. ?егове трупе од 11.000 во?ника лако истог дана разби?а?у први налет побу?еног народа. У току но?и устанак се шири. На тор?евима Нотр Дама по?ав?у?е се огромна тробо?на застава. Групе устаника продиру у складишта оруж?а. У зору 28. ?ула заузет ?е централни арсенал и неколико барутана. Народу прилази и Народна гарда са целокупним наоружа?ем.

Устанак се шири следе?ег дана, 29. ?ула, када се преноси на леву обалу Сене. Устаници заузима?у Бурбонску палату. Два опседнута пука на Тргу Вандом прилазе устаницима. Устаници напреду?у ка Лувру и Ти?ери?у ко?е одсеца?у од остатка града. Кра?еве снаге беже преко трга Конкорд и ?елисе?ских по?а из Париза. Мармон ?е у подне наредио повлаче?е. У раним поподневним часовима преста?у борбе. Народ ?е овладао Паризом. Шарл се за то време налазио на 20 км од Париза, у дворцу Сен Клу. Када ?е сазнао вест о губитку престонице, сме?у?е Поли?акову владу и имену?е владу генерала Мормара . Народ ?е ни?е хтео прихватити. Обавештен о томе, Шарл се пребацу?е у Верса?, одатле у Рамбу?е где 2. августа потпису?е акт о абдикаци?и престола у корист свога унука, во?воде од Бордоа . Народ, ме?утим, ни?е желео Бурбоне . Кра? се у Шербуру укрцао на брод и отишао у сво?е тре?е, послед?е прогонство. Умро ?е 1836. године у Немачко?.

Шездесетак посланика Народне скупштине ?е 29. ?ула изабрало градску комиси?у ко?а ?е требало да преузме власт у Паризу. За команданта Националне гарде ?е, као и после пада Басти?е, изабран Лафа?ет . Градска комиси?а доделила ?е себи функци?у привремене владе. Прогласила ?е 30. ?ула збацива?е Бурбона. Лафа?ет ?е одбио функци?у председника Републике. На предлог Та?ерана требало ?е сачувати монархи?у тиме што би се на престо довео во?вода Орлеански, Лу? Филип , син револуционара Филипа Егалитеа . Буржоази?а ?е одушев?ено прихватила иде?у и послала делегаци?у у Не?и. Лу? Филип се сакрио мисле?и да долазе да га хапсе. Скупштина га ?е и без ?еговог формалног пристанка прогласила намесником престола. Изразила ?е захтев да се пошту?е тробо?ка и стриктно приме?у?е Пове?а . Орлеански свечано обе?ава оно што се од ?ега тражи. Грли се са Лафа?етом и обе?ава да ?е чувати тековине Револуци?е. На власт сада долазе крупни капиталисти. Ради захтева сред?е и ситне буржоази?е, ко?е су тако?е учествовале у ?улско? револуци?и, унесене су неке измене у Пове?у. Укинута ?е цензура, гарантована слобода штампе, укинута ?е преамбула о божанском пореклу кра?еве власти, седнице Дома лордова поста?у ?авне, Скупштина стиче право законодавне иници?ативе, озако?ена ?е Народна гарда, Пове?а ?е преименована у Устав. Проглаше?ем Лу?а Орлеанског за кра?а завршена ?е ?улска револуци?а 9. августа 1830. године. Нову власт у Паризу прихвата?у велике силе, Енглеска ме?у првима, а Руси?а послед?а.

Унутраш?а политика [ уреди | уреди извор ]

Француска у периоду ?улске монархи?е дожив?ава демографски успон. За само 15 година бро? становника пове?ао се за 5 милиона (на 35 милиона). Француска ?е и да?е била аграрна зем?а. Око 75% становништва бавило се по?опривредом. Успон француске по?опривреде, услед убрзане индустри?ализаци?е, отпочи?е 1840 .тих година. После 1830. године отпочи?е убрзан разво? индустри?е у Француско?. На?брже се разви?а текстилна индустри?а, пре свега производ?а памучних влакана. Одмах иза ?е ?е прехрамбена индустри?а, док се тешка индустри?а разви?а нешто спори?е. Папирног новца ?е мало. Пла?а се, пре свега, сребром. Очигледан ?е напредак у трговини. Ствара се капиталистичка соци?ална структура. Разби?а се традиционална подела на ?воде?е редове“ и ?народ“ и ствара се нова: буржоази?а- пролетари?ат . Буржоази?а ?е поде?ена на крупну, сред?у и ситну. Се?аштво ?е на?многобро?ни?е, али политички на?ма?е разви?ено; у великом бро?у неписмено и заинтересовано само да пла?а што ма?е порезе и шири зем?ишни посед.

Током периода бурбонске рестаураци?е власт у Француско? држи велепоседничка аристократи?а. Сада она губи монопол и мора да дели власт са другим друштвеним сло?евима. Буржоази?а ?е имала активно бирачко право и насто?ала ?е да га остали сло?еви нема?у. Тако ?е режим Лу?а-Филипа имао снажну опозици?у у Парламенту и изван ?ега ?ош од самог почетка. Парламентарну опозици?у чине интелектуалци на челу са Одилоном Бароом . У Парламенту су посто?але и друге групе. Некадаш?а Конзервативна странка се поцепала (на либерале и конституционалисте). ?о? су припадали и Адолф Т?ер и Гизо . У Француско? су се од 1830. до 1840. године владе брзо сме?ивале. Коначно, 1840. године учврстила се Гизоова влада ко?а ?е тра?ати седам година.

Ванпарламентарна опозици?а била ?е по власт много опасни?а. Чинили су се сло?еви ситне буржоази?е иритирани лошим жетвама после 1830. године. Честе су побуне гладних, напади на продавнице, разби?а?е машина. Штампа?у се листови ко?и траже републику. Репресали?е су сурове. На?знача?ни?и устанак на почетку ?улске монархи?е ?е Први лионски устанак кога су подигли радници свиларске индустри?е у Лиону. Он ?е угушен исте, 1831. године. ?уна следе?е године избио ?е устанак у Паризу ко?и ?е тако?е сурово угушен. Добре жетве након 1832. године смириле су ситуаци?у. Године 1833. отганизу?у се први раднички штра?кови. Влада во?воде Бро?и?а се сурово обрачунава са радницима што доводи до изби?а?а новог, Другог лионског устанка . Устаници држе Лион четири дана и пада?у под налетима кра?евих трупа. Истовремено ?е избио и устанак у Паризу ко?и ?е тако?е угушен. Порази ова два устанка нанели су тежак ударац радничком покрету. Треба?е му више година да се опорави. У наредним годинама екстремни револуционари делу?у у та?ности. Предводе их Огист Бланки и Анри Барбес . Бланки ?е ?едно време провео у затвору, али ?е одмах након ослоба?а?а наставио са кова?ем завера. Околности су му ишле на руку. Прва светска привредна криза, ко?а ?е избила 1837. године, погодила ?е зем?орад?у и индустри?у, односно велику масу сиромашног света. Бланкисти су то искористили да ма?а 1839. године подигну устанак у Паризу. Покуша? ?е био неуспешан. Бланки и Барбас су ухапшени и осу?ени на смрт, али су касни?е помиловани (заме?ена им ?е казна доживотном роби?ом). Истовремено против владе раде и бонапартисти окуп?ени око Лу?а Наполеона Бонапарте . Они су 1836. године неуспешно покушали да побуне гарнизон у Стразбуру. Покуша? су поновили у Було?у 1840. године, тако?е неуспешно. Бонапарта ?е ухапшен и осу?ен на доживотну роби?у. Он ?е 1846. године побе?и у Лондон.

Гизо ?е дошао на чело владе 1840. године. Успео ?е да стабилизу?е ?улску монархи?у. Средио ?е финанси?е државе, унапредио школство, али ?е на политичком плану био конзервативан одби?а?у?и било какве реформе. Опозици?а делу?е. На?знача?ни?и опозиционар овог времена ?е Алфонс де Ламартин .

Спо?на политика [ уреди | уреди извор ]

На ме?ународно? сцени европске политике у периоду од 1815 . до 1848. године доминира?у три проблема: борба против револуци?а, спо?не интервенци?е у унутраш?е послове других зема?а и источно пита?е.

Света али?анса ?е успела да првих година свог посто?а?а во?ном интервенци?ом угуши револуционарне покрете у Немачко? , Итали?и и Шпани?и . Метерних , руски цар Александар и француски министар спо?них послова Шатобри?ан дошли су на иде?у да упуте сво?е трупе у Латинску Америку. Ме?утим, томе се енергично успротивио амерички председник ?е?мс Монро и Конгрес САД . Монро ?е из?авио да се амерички континенти не могу сматрати предметом колонизаци?е било ко?е европске силе ( Монроова доктрина ). Света али?анса се повукла, а Британи?а ?е признала независност Мексика, Колумби?е и Буенос А?реса. Пита?е Бразила било ?е компликовано. Током Наполеонових ратова , кра? Португала, Жоао VI , напустио ?е Лисабон и склонио се у Бразил одакле ?е 1815. године прогласио Кра?евство Португала, Бразила и Алграве . Жоао се 1821. године морао вратити у Европу, а за бразилског кра?а поставио ?е свога сина Педра I . Бразил ?е 1822. године подигао побуну против метрополе, а Педро ?е проглашен за бразилског цара . На наговор британске владе, Лисабон ?е 1825. године признао независност Португала.

Држа?е Велике Британи?е било ?е одлучу?у?е и у стица?у незавиности Белги?е . Конференци?а амбасадора великих сила признала ?е незавиност Белги?е 1830. године, а следе?е године одредила ?о? ?е неутрални статус. Границама Белги?е обухва?ен ?е и Луксембург . Поставило се пита?е владара, ко?е ?е решено захва?у?у?и попуст?ивости Лу?а Филипа; кра? ?е постао Леополд Сакс-Кобуршки . До интервенци?е страних сила дошло ?е и у белги?ско-холандском рату.

Сваки покуша? обнав?а?а Свете али?ансе наилазио ?е на жесток отпор Француске (ко?а ?е претила да ?е на сваку интервенци?у Аустри?е у другим зем?ама, слати сво?е трупе у исте зем?е) и Британи?е (ко?а ?е била ма?е изричита). Ове две државе су 1834. године, за?едно са Шпани?ом и Португали?ом склопиле споразум ко?им ?е створен Четворни савез за одбрану либералног режима од напада спо?а. Антанту су, ме?утим, квариле англо-француске супротности на старом континенту, Медитерану и прекоморским колони?ама. Лу? Филип се постепено приближава Метерниху што ?е довести до склапа?а француско-аустри?ског споразума 1838. године. Врхунац англо-француског неповере?а наступи?е у време друге египатске кризе (1839/40). Руси, Аустри?анци, Пруси и Енглези склапа?у 1840. године Четворни споразум о одбрани османског интегритета. Споразум ?е уперен против Француске. Резултат ?е скапа?е Лондонског споразума, познатог и као Дарданелски споразум о мореузима. Он представ?а озби?ан пораз Руса . Након склапа?а споразума долази до француско-аустри?ског зближава?а. Метерних има француску подршку у ликвидаци?и Краковске републике 1846. године. Интервенци?у против шва?царских устаника спречи?е изби?а?е револуци?а 1848. године.

Колони?ална политика [ уреди | уреди извор ]

Француска колони?ална политика у овом периоду усмерена ?е ка смирива?у ситуаци?е у северно? Африци. Шарл X ?е 1830. године упутио трупе у Алжир против берберских гусара. Емир Абдел-Кадер прогласио ?е свети рат против Француза, а помо? му ?е пружао и суседни Мароко. Устанак ?е угушен битком код Исли?а 1844. године.

Пад [ уреди | уреди извор ]

У Француско?, на месту министра спо?них послова налазио се Гизо од 1840. године. Он ?е 1847. године постао и председник владе. Одби?ао ?е сваку реформу, а ?едини одговор био му ?е ?Обогатите се“. Напади на ?ега у Народно? скупштини након изби?а?а кризе поста?у све чеш?и. Гизо се ипак одржао на власти. Опозици?а се тада окуп?ала око Анри?а V, унука Шарла X кога ?е намеравала да постави на престо. Због тога су донесени закони о забрани окуп?а?а. Како би преварили власт, опозициони блок се окуп?ао по банкетима на ко?има се расправ?ало против владе. Први такав банкет одржан ?е у Паризу; певала се Марсе?еза и дискутовало против владе. ?едан од во?а опозици?е био ?е Алфонс Ламартин ко?и ?е саставио дело ?Истори?а жирондинаца “ где слави револуци?у из 1789. године. Револуци?а ко?а се у литератури обично назива ?револуци?ом 1848.“ представ?а само завршну фазу револуционарног покрета започетком 80 година рани?е.

Револуци?а у Француско? изби?а након одби?а?а Гизоа да допусти Национално? гарди одржава?е банкета. Официри, подржани од опозици?е, договара?у да се банкет ипак организу?е. Банкет ?е одложен, али ?е отпочето са демонстраци?ама против Гизоа, на ко?им се певала Марсе?еза и Химна жирондинаца . На тргу Конкорд Национална гарда нево?но разби?а манифестаци?е (уби?ена су два цивила). Она често прелази на страну народа. Коначно, фебруара 1848. године Народна гарда одбила ?е послушност. Гизо ?е поднео оставку. Истог дана (23. фебруар) дошло ?е до сукоба народа и одреда во?ске ко?и се завршио са преко 20 мртвих. У?утро следе?ег дана Париз ?е прекривен барикадама. Кра? ?е поверио састав нове владе во?и левице, Т?еру . Команду над во?ском ко?а ?е требало да заведе ред у граду поверио ?е Бижоу , славном по успесима у Алжиру , али омрзнутом због сузби?а?а побуне из 1834. године. Во?ска ?е, да би повратила контролу над градом, образовала четири колоне, али ?е само ?една остварила сво?е ци?еве. Бижо ?е наредио во?сци да се повуче у касарне. Кра? Лу?-Филип ?е покушао да следе?ег дана изврши смотру Националне гарде, али ?е дочекан узвицима: ?Доле систем, живела реформа“. Због тога ?е прину?ен на абдикаци?у у корист свога унука. Кра?евска породица напустила ?е Ти?ери?е ко?и ?е одмах затим оп?ачкан од стране светине. Владарска права Лу?евог унука нису могла бити остварена. Манифестанти су тражили заво?е?е републике. На позив Ламартина, кличу ?привремено? влади“ састав?ено? од републиканаца из редова гра?ана. Привремена влада об?авила ?е следе?и проглас: ?Привремена влада хо?е републику, с тим да то одобри народ чи?е ?е миш?е?е сместа бити затражено...“. Републиканци су на референдуму добили же?ени одговор. ?улску монархи?у заменила ?е Друга француска република ко?а ?е посто?ала до проглаше?а Другог француског царства 1852. године.

Извори [ уреди | уреди извор ]

Жак Годшо, Револуци?е 1848, Београд, Нолит (1971)
Тарле, ?. В. (2008). Истори?а новог века . Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6 .
Чедомир Попов; Гра?анска Европа (1770-1914), Завод за у?бенике (2010)