?угословенска во?ска
Пуковска застава ?угословенске во?ске
Основана	1. децембар 1918 .
Распуштена	18. април 1941 . (капитулаци?а) 7. март 1945 . (оснива?е ДФ? )
Видови во?ске	Сувоземна во?ска Ратно ваздухопловство Ратна морнарица
Во?ство
Врховни командант	Кра? Петар II послед?и
Министар во?ске и морнарице	Бого?уб Или? послед?и
Начелник Главног Генералштаба	Данило Калафатови? послед?и
Сродни чланци
Чинови	Чинови ?В

Српска во?на истори?а
	Српска во?ска у сред?ем веку
	Во?ска Кнежевине Срби?е
	Црногорска к?ажевска и кра?евска во?ска
	Српска кра?евска во?ска
	?угословенска во?ска ?угословенска во?ска у ота?бини
	Народноослободилачка во?ска ?угослави?е
	?угословенска народна арми?а
	Српска во?ска Кра?ине
	Во?ска Републике Српске
	Во?ска ?угослави?е
	Во?ска Срби?е и Црне Горе
	Во?ска Срби?е

?угословенска во?ска ( ?В ) ?е била оружана сила Кра?евине ?угослави?е . Посто?ала ?е од 1. децембра 1918 , а настала ?е са проглаше?ем Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца .

После Првог светског рата у активну службу у во?ску Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца , поред 3500 официра во?ске Кра?евине Срби?е , прим?ено ?е 2590 бивших официра Аустроугарске , 469 Црне Горе , 12 из царске руске во?ске и тро?ица из албанских Есад-пашиних ?единица. ^[1]

?угословенска во?ска делила се на Во?ску и Ратну морнарицу . Во?ску ?е чинила пешади?а, арти?ери?а, ко?ица, инже?ери?а и ваздухопловство , и друге помо?не ?единице. Имали су генералштабну , економску, техничку, санитетску, судску, свештеничку, ветеринарску и музичку струку, и специ?алне ?единице; граничаре, жандармери?у , падобранске , ?уришне и планинске чете. Тенкови су третирани као борбено средство ко?е помаже нападу пешади?е, а ваздухопловство ?е изви?ало, вршило заштиту снага и територи?е и нападало непри?ате?ске об?екте. Ваздухопловство се делило на оперативно и арми?ско. Кад ?е рат почео у априлу 1941. оно ?е имало 459 авиона (125 ловаца, 173 бомбардера, 161 изви?ача), од чега ?е 265 било савремених авиона нови?е генераци?е, распоре?ених на 23 аеродрома. Оклопне ?единице су чиниле два тенковска бата?она, ко?и су у свом саставу имали 110 тенкова и борбено оклопних возила.

Ратна морнарица ?е имала 32 ратна брода , разарача . На Сави и Дунаву ?е била смештена речна ратна флота, а поморско ваздухопловство имало ?е 150 хидроавиона . Поморска обалска команда имала ?е 14 обалских арти?ери?ских батери?а са 45 топова .

?угословенска во?ска у Другом светском рату [ уреди | уреди извор ]

Априлски рат [ уреди | уреди извор ]

?угословенска кра?евска во?ска ?е ?ош увек била углавном опрем?ена оруж?ем и матери?алом из Првог светског рата , иако су извршене неке модернизаци?е чехословачком опремом и возилима. Од око 4000 арти?ери?ских ору?а, много ?их ?е било застарело и зависило од ко?ске вуче, али око 17.000 арти?ери?ских ору?а ?е било релативно модерно, ук?учу?у?и 812 чехословачких антитенковских топова од 37mm и 47mm . Ту ?е било и око 2.300 минобацача, ук?учу?у?и 1600 модерних минобацача од 81mm, као и 24 од 220 и 305mm. Од око 940 противавионских топова, ?их 360 су били чехословачки и итали?ански модели од 15 и 20mm. Сва ова ору?а су била увожена, из различитих извора, што ?е за последицу имало да су различити типови често нису имали прописно одржава?е ^[2] ?едине механизоване ?единице су били шест моторизованих пешади?ских бата?она у три ко?ичке дивизи?е ( Прва , Друга , Тре?а ), шест моторизованих арти?ери?ских пукова, два тенковска бата?она са 110 тенкова, од ко?их ?е ?едан имао тенкове Рено FT-17 ?ош из времена Првог светског рата, а други 54 модерна француска тенка Рено R-35 , уз независну тенковску чету са 8 чехословачких танкета Шкода Т-32 . Око хи?аду камиона за во?не потребе ?е увезено из САД неколико месеци пре инвази?е. ^[3]

Потпуно мобилисана, ?угословенска кра?евска во?ска ?е могла да размести 28 пешади?ских дивизи?а, 3 ко?ичке дивизи?е и 35 независних пукова. Од независних пукова, ?их 16 ?е било на граничним утвр?е?има, а 19 ?е било организовано у одреде, снаге о?ачане бригаде . Сваки одред ?е имао ?едан до три пешади?ска пука и ?едан до три арти?ери?ске батери?е, а три одреда су организована као брдске ?единице. Ме?утим, немачки напад ?е затекао ?угословенску во?ску ?ош увек у процесу мобилизаци?е, и само око 11 дивизи?а ?е било на ?иховим планираним положа?има на почетку напада. Проценат попу?ености тих ?единица ?е био изме?у 70 и 90%, пошто мобилизаци?а ?ош увек ни?е била завршена. Бро?ност ?угословенске кра?евске во?ске ?е био око 1.200.000 во?ника у тренутку немачког напада. ^[4]

?угословенско кра?евско ратно ваздухопловство ?е имало 450 борбених авиона дома?ег (на?познати?и ИК-3 ), немачког, итали?анског, француског и британског порекла, од ко?их су половина били модерни типови. Ваздухопловство ?е било организовано у 22 бомбардерске и 15 ловачких ескадрила. Главни типови авиона у употреби су били 73 ловаца Месершмит Bf 109 109 E , 38 Хокер харикен I (док се ?ош производило под лиценцом у ?угослави?и), 30 Хокер ф?ури II , 8 Икарус ИК-2 и 6 ловаца Рогожарски ИК-3 (и ?ош у процесу производ?е), 63 бомбардера Дорни?е Do 17 K (ук?учу?у?и 40 изра?ених у ?угослави?и под лиценцом), 60 Бристол Бленим I (око 40 изра?ених под лиценцом) и 40 Саво?а Маркети SM-79 K . ?единице морнаричког ваздухопловства су се састо?але од 8 ескадрила опрем?ених, поред осталих, са 12 Дорни?е Do 22 K и 15 дома?их Рогожарски SIM-XIV-H патролних авиона.

Авионе ?угословенског превозника Аеропут , у ко?е су спадали 6 Локид Електра , 3 Спартан крузера и ?едан де Хевиланд драгон су реквивирани да пруже превозне услуге за ваздухопловство. ^[5]

?угословенска кра?евска ратна морнарица ?е била опрем?ена ?едном застарелом бившом немачком лаком крстарицу (погодном ?едино за обуку), ?едног великог разарача Дубровник британског порекла, 3 модерна разарача класе Београд француског порекла (два изра?ена у ?угослави?и и ?ош ?едним у изград?и), ?едним носач хидроавионаносача хидроавиона, 4 модерне подморнице (2 француске и 2 британске) и 10 модерних ноторних торпедних чамаца и од стари?их пловила, ту ?е било 6 бивших аустроугарских сред?их торпедних чамаца, 6 минополагача, 4 велика оклоп?ена речна монитора и бро?на помо?на пловила. ^[6]

Након Априлског рата [ уреди | уреди извор ]

?угословенска во?ска у Другом светском рату састо?ала се из три дела:

• ?угословенска во?ска у ота?бини (четници),
• ?угословенска во?ска ван ота?бине (преко 1.000 ?уди у Каиру и на Блиском истоку) и
• ?угословенска во?ска у зароб?еништву . ^[7]

Во?на обавеза и во?ска Кра?евине ?угослави?е [ уреди | уреди извор ]

Во?на обавеза и во?ска Кра?евине ?угослави?е била ?е законска обавеза, и ?едан од облик државности, у новоосновано? држави ко?а ?е посто?ала око две децени?е колико Кра?евина. Она ?е била устро?ена према законима и уредбама Кра?евине ко?и су доношени и ме?ани неколико пута, посебно 1923, 1929. и 1931. године. ^[8] Во?на обавеза ?е била општа и у свим случа?евима тра?ала од навршене 20. године до четрдесете у оперативно?, а од навршене 40. до навршене 50. године у резервно? во?сци. Кадровски рок у Копнено? во?сци тра?ао ?е 18 (под кра? периода 24 м?есеца), док ?е у Морнарици и Ваздухопловству кроз читав период тра?ао 24 месеца. ?ацима, храниоцима и неким другим категори?ама во?ни рок ?е скра?иван на 9 месеци.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Во?на обавеза и во?ска Кра?евине ?угослави?е, била ?е уведена и устро?ена, као оружана сила Кра?евине ?угослави?е, у години када ?е окончан Први светски рат, 1. децембра 1918, а након проглаше?а новостворене државе на Балканском полуострву ? Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца. ^[9]

Одмах по чину у?еди?е?а, ве? 3. децембра 1918. године у Загребу ?е формирана Српска во?на комиси?а да по српским прописима и формаци?ама реорганизу?е Во?ску Народног ве?а Словенаца, Хрвата и Срба, чи?е ?езгро су требали да представ?а?у ?угословенски доброво?ци. Реорганизаци?а ?е окончана у 1919. години. Након ове реорганизаци?е у активну службу у во?ску Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца, поред 3.500 официра во?ске Кра?евине Срби?е, прим?ено ?е 2.590 бивших официра Аустроугарске, 469 Црне Горе, 12 из царске руске во?ске и тро?ица из албанских Еса?пашиних ?единица.

Основу официрског кадра чинили су официри Српске во?ске (осим Морнарице), а и школова?е се вршило по предратном систему. За васпита?е во?ника и старешина у школама и трупи врло често ?е прим?е?иван дрил, односно систем обуке ?е био заснован на ?ему.

За врховног команданта Во?ске именован ?е кра?. У миру ?е командова?е остваривано преко Министарства во?ске и морнарице, а у рату преко Штаба Врховне Команде и Команде позадине. ^[10]

Во?на обавеза [ уреди | уреди извор ]

Во?на обавеза у во?сци Кра?евине ?угослави?е била ?е општа и у свим случа?евима тра?ала ?е:

• од навршене 20. године до четрдесете у оперативно? во?сци,
• од навршене 40. до навршене 50. године у резервно? во?сци.

Кадровски рок у Копнено? во?сци тра?ао ?е 18 месеци (а нешто касни?е и 24 месеца), док ?е у Морнарици и Ваздухопловству кроз читав период тра?ао 24 месеца. ^[11]

?ацима, храниоцима и неким другим категори?ама во?ни рок ?е скра?иван на 9 месеци.

На сва три пописа спроведена у Кра?евини ?угослави?и, во?ници на одслуже?у во?ног рока су пописани у ?иховим гарнизонима, а не у местима сталног боравка. Поред других манипулаци?а пописом, то ?е знатно ме?ало и отежавало утвр?ива?е националне структуре становништва. За двадесет и две године посто?а?а Кра?евине ?угослави?е становништво се пове?ало се за неколико милиона, становника, што ?е знача?но утицало и на мобилизаци?ске могу?ности за одбрану зем?е, ко?е су биле увелико пове?ане и на кра?у у односу на 1919. годину готово удвостручене. ^[12]

Во?нотеритори?ална подела во?ске [ уреди | уреди извор ]

У ?ануару 1919. године извршена ?е и во?нотеритори?ална подела Кра?евине ?угослави?е. Створене су четири арми?ске, са 16 дивизи?ских области. Свака дивизи?ска област имала ?е по три во?на округа од по четири во?на среза (укупно 192).

Босна и Херцеговина ?е овом во?нотеритори?алном поделом ?потпуно неприродно распарчана”. Ук?учена ?е у Прву, Другу и Приморску арми?ску 355 област. У том оквиру ?ени делови ук?учени су у четири дивизи?ске области. Дринска дивизи?ска област са седиштем у Ва?еву обухватила ?е Сребреницу (ук?учену у Ва?евски во?ни округ), Зворник и Би?е?ину (ук?учене у Шабачки во?ни округ); Босанска дивизи?ска област са седиштем у Сара?еву, обухватала ?е Сара?евски, Тузлански и Травнички во?ни округ и ?едино у ?о? су сви во?ни срезови били босанскохерцеговачки; Врбаска дивизи?ска во?на област са седиштем у Ба?а Луци обухватила ?е у Босни само Ба?алучки во?ни округ и срезове Босански Нови, Биха? и Цазин (ко?и су припали ?еном Петри?ском во?ном округу); ?адранско? дивизи?ско? области са седиштем у Шибенику припао ?е Мостарски во?ни округ и во?ни срез Ливно Си?ског во?ног округа са седиштем у Си?у. Зетско? дивизи?ско? области са седиштем у Цети?у припао ?е Треби?ски во?ни округ, ук?учу?у?и и Дубровник из Хрватске. ^[13]

Организаци?а во?ске [ уреди | уреди извор ]

?угословенска во?ска делила се на Во?ску и Ратну морнарицу. ^[14]

Во?ска [ уреди | уреди извор ]

Во?ску ?е чинила

• пешади?а,
• арти?ери?а,
• ко?ица,
• инже?ери?а
• ваздухопловство,
• помо?не ?единице.

У свом саставу Во?ска ?е имале генералштабну, економску, техничку, санитетску, судску, свештеничку, ветеринарску и музичку струку, и специ?алне ?единице; граничаре, жандармери?у, падобранске, ?уришне и планинске чете. Тенкови су третирани као борбено средство ко?е помаже нападу пешади?е, а ваздухопловство ?е изви?ало, вршило заштиту снага и територи?е и нападало непри?ате?ске об?екте. Ваздухопловство се делило на оперативно и арми?ско. ^[15]

Копнена во?ска

Копнену во?ску, имала ?е пешади?ске дивизи?е (28), ко?е су поред нумеричке ознаке носиле и називе области (територи?ална попуна) са ко?их су се мобилисали резервисти, а пукови (84) само унапред одре?ене нумеричке називе. Оклопне ?единице су чиниле два тенковска бата?она, ко?и су у свом саставу имали 110 тенкова и борбено оклопних возила.

У Копнено? во?сци су потом формирани дивизи?ски арти?ери?ски пукови а потом и арми?ски ко?ички; арти?ери?ски тешки (150 мм) хаубички и топовски пукови (105 мм), као и арми?ска инжи?ери?а (пионирски бата?он, понтонирски полубата?он, минерска, телеграфска и рефлекторска чета).

Ваздухопловство

Основу Ваздухопловства чинило ?е неколико ескадрила Српске во?ске и оно се углавном споро разви?ало. Прво ?е формирана Ваздухопловна команда у Новом Саду, ко?а ?е поред Новог Сада имала по ?едну ескадрилу у Загребу, Скоп?у и Сара?еву. У и око Новог Сада су и касни?е биле главне команде, ?единице, установе и школе Ваздухопловства. ?една од четири Ваздухопловне команде на територи?и Босне и Херцеговине формирана ?е у Сара?еву, а потом у Мостару, гд?е ?е била и Подофицирска пилотска школа. До 1939. године разви?ене су 3 ваздухопловне бригаде, са по неколико ваздухопловних пукова и више ваздухопловних база. Четири ваздухопловна пука 2. бригаде стационирана су у Сара?еву и Мостару. Кад ?е рат почео у априлу 1941. ваздухопловство ?е имало 459 авиона (125 ловаца, 173 бомбардера, 161 изви?ача), од чега ?е 265 било савремених авиона нови?е генераци?е, распоре?ених на 23 аеродрома. ^[16]

Ратна морнарица [ уреди | уреди извор ]

Ратна морнарица се куповином бродова и захва?у?у?и чи?еници да ?е од Аустроугарске наследила ?адранску флоту: и базе (у Шибенику и Боки которско?) и чи?еници да су ?ену основу чинили кадрови Аустроугарске морнарице, до 1939. године развила у знача?ну снагу.

Ратна морнарица ?е имала 32 ратна брода, разарача. На Сави и Дунаву ?е била смештена речна ратна флота, а поморско ваздухопловство имало ?е 150 хидроавиона. Поморска обалска команда имала ?е 14 обалских арти?ери?ских батери?а са 45 топова.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Официрска униформа ?В изложена у Во?ном музе?у у Београду .
• 
  Униформа пешадинца, модерна реконструкци?а.
• 
  Застава Триглавског пука 1930.
• 
  Дефиле ?угословенских танкета Шкода Т-32 у маскирним бо?ама на велико? во?но? паради одржано? на Ба?ици , 1940.
• Вежбе инже?ерске ?единице код Чукарице и прелаз трупа преко Саве (1940).

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Во?на обавеза и во?ска Кра?евине ?угослави?е
• ?угословенско кра?евско ратно ваздухопловство
• ?угословенска во?ска ван ота?бине
• ?угословенска во?ска у ота?бини
• Народноослободилачка во?ска ?угослави?е
• ?угословенска народна арми?а
• Во?ска ?угослави?е
• Во?ска Срби?е и Црне Горе

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?угословенска во?ска на Викимеди?ино? остави .

• Тенковске ?единице у ?угословенско? во?сци (1930?1941) Архивирано на са?ту Wayback Machine (20. ?ануар 2012), капетан мр. Далибор Денда истраживач сарадник Института за стратеги?ска истражива?а, Београд, Во?ноистори?ски гласник 2/2009.
• Танкета Шкода Т-32 у ?угословенско? во?сци
• Тенк Рено ФТ-17 у ?угословенско? во?сци.
• Пано 1. класе падобранске школе ?В 1939/40.
• Илустраци?е официрских чинова ?угословенске во?ске
• Априлски рат ? 12 дана отпора , Др Ми?ан Милки?, магазин ?Одбрана”, специ?ални прилог бр. 166, 1. април 2017.
• Запуштени бункери кра?евине (подземна склоништа) Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. ма? 2011), Прес, 29. април 2011.