?охан Нестро?
?охан Нестро? сним?ен пре 1862. године
Пуно име	Johann Nepomuk Eduard Ambrosius Nestroy
Датум ро?е?а	( 1801-12-01 ) 1. децембар 1801.
Место ро?е?а	Беч ,  Аустри?ско царство
Датум смрти	25. ма? 1862. ( 1862-05-25 )  ( 60 год. )
Место смрти	Грац ,  Аустри?ско царство
Занима?е	Оперски певач , глумац , драматург
Ера	Бидерма?ер
Знача?ни радови	Три бекри?е, Талисман
Веб-са?т	www .nestroy .at

?охан Непомук Едуард Амбрози?е Нестро? ( нем. Johann Nepomuk Eduard Ambrosius Nestroy ; Беч , 7. децембар 1801 ? Грац , 25. ма? 1862 ) био ?е певач , глумац и драматург у периоду бидерма?ера . Учествовао ?е у револуци?ама 1848. и ?егово дело одражава нови либерални дух ко?и се тада ширио Европом. ^[1]

Кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Нестро? ?е ро?ен у Бечу, где ?е студирао права од 1817. до 1822. године, пре него што ?е напустио студи?е да би постао певач. Придружио се Позоришту на Кернтнертор , где му ?е прва улога била улога Сарастра у Чаробно? фрули 24. августа 1822. После годину дана пева?а у Бечу, одлази у Амстердам , где две године пева као баритон у тамош?ем Немачком позоришту . Од 1825. до 1831. прихватио ?е ангажмане да пева и глуми у Брну , Грацу , Братислави , Клагенфурту , Бечу и Лавову . Потом се вратио у родни Беч где ?е почео да пише драме.

Нестро?ева кари?ера драмског писца била ?е моментални успех: ?егова драма Три бекри?е ( нем. Der bose Geist Lumpazivagabundus ) из 1833. године му ?е донела статус воде?е личности аустри?ске културе и друштва. Нестро? ?е наследио Фердинанда Ра?мунда као воде?и глумац-драматург у Народном позоришту у Бечу . ^[2]

Док се Ра?мунд концентрисао на романтичне и магичне фантази?е, Нестро? ?е користио комеди?у за пароди?у и критику . Раде?и у време конзервативног министра Клеменса фон Метерниха , морао ?е паж?иво да састав?а сво?е драме како би заобишао строгу цензуру . Нестро?ево интересова?е за игру речи било ?е легендарно, а ?егови ликови су често мешали бечки немачки са покуша?има ?образовани?ег“ говора ( нем. Hoch Deutsch ). Музика ?е имала важну улогу у разра?ива?у Нестро?евих тема и интензивира?у заплета. ^[3]

Нестро? ?е умро ?е у Грацу 1862. године.

Сахра?ен ?е у Средиш?ем бечком гроб?у (Група 32 A, Бро? 6). ^[4]

Нестро?ево дело [ уреди | уреди извор ]

Нестро? ?е написао скоро осамдесет комеди?а изме?у 1830-их и 1850-их. Све су обиловале друштвеном критиком и за?ед?ивом сатиром.

Листу Нестро?евих дела можете погледати на страници Википеди?е на енглеском ?езику .

Нестро? ?е остао певач целог живота, и скоро све ?егове представе ук?учу?у музику. Блиско ?е сара?ивао са релативно малим бро?ем композитора:

• Адолф Милер стари?и , ко?и ?е поставио 41 Нестро?ев текст изме?у 1832. и 1847. године,
• Михаел Хебенстра?т , ко?и ?е поставио 10 дела од 1843. до 1850. године,
• Карл Биндер , ко?и ?е поставио седам дела од 1851. до 1859. године,
• Антон М. Шторх ,
• Франц Розер ,
• Карл Франц Штенцел , и
• Андреас Скута .

Ве?ина Нестро?евих дела означена ?е као неки облик фарсе . Нестро? ?е продуцирао бро?не пароди?е, две опере и две драме. Поред тога, написао ?е четири куодлибета , двe бурлеске , ?едну травести?у и на кра?у ?едну оперету користе?и музику Жака Офенбаха .

Нестро?ева рана дела изво?ена су у Грацу и Братислави. Од 1832. до 1846. радио ?е иск?учиво у Позоришту на реци Вин , где ?е преми?ерно изведено 45 ?егових драма. Након две представе у Позоришту у Леополдштату , од 1847. до 1859. године, прелази у Карлтеатар , где ?е изведено ?ош 20 Нестро?евих дела. ^[2]

Нестро?ево насле?е [ уреди | уреди извор ]

Отприлике половину Нестро?евих дела оживела су модерна позоришта немачког говорног подруч?а и многа Нестро?ева дела су данас саставни део репертоара бечких позоришта. Ме?утим, мало ?их ?е икада преведено на енглески ?език.

Трг Нестро?плац у Бечу познат ?е по станици на лини?и У1 бечког метроа .

Када ?е Ра?хсбрике требало да буде поново изгра?ен након колапса 1976. године, на тендеру за про?екат новог моста победио ?е конзорци?ум под називом Про?ект ?охан Нестро? . Званични назив новоизгра?еног моста ?е Мост ?охан Нестро? ( нем. Johann Nestroy Brucke ), али та? назив ни?е заживео у народу. ^[5]

?една од на?важни?их позоришних награда немачког говорног подруч?а ?е Позоришна награда Нестро? , чи?а се церемони?а одржава у Бечу и директно преноси на телевизи?и . ^[6]

Аустри?ски илустратор и сликар Ра?нхард Тринклер ?е адаптирао Нестро?еву драму Талисман као истоимени графички роман . ^[7]

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Russell, Douglas A. (1981). An Anthology of Austrian Drama . Fairleigh Dickinson University Press. стр. 36?38.  
• Бранскомб, Питер (1992), "Нестро?, ?охан Непомук"
  • (Branscombe, Peter (1992), "Nestroy, Johann Nepomuk" in The New Grove Dictionary of Opera, ed. Stanley Sadie (London) ISBN 0-333-73432-7 )

• Хелмут Аренс: "Не дижем се до ловорика"
  • (Helmut Ahrens: Bis zum Lorbeer versteig’ ich mich nicht. Johann Nestroy, sein Leben. Societats-Verlag, Frankfurt am Main . 1982.  ISBN 3-7973-0389-0 .)
• Ото Басил: "?охан Нестро?"
  • (Otto Basil: Johann Nestroy. Rowohlt, Reinbek . 2001.  ISBN 3-499-50132-5 .)
• ?оханес Браун: "Шашавост код Нестро?а"
  • (Johannes Braun: Das Narrische bei Nestroy. Aistesis, Bielefeld . 1998.  ISBN 3-89528-215-4 .)
• Фриц Брукнер/Ото Ромел: "Сабрана дела ?охана Нестро?а"
  • (Fritz Brukner/Otto Rommel: Johann Nestroy, Samtliche Werke. Historisch-kritische Gesamtausgabe, zehnter Band, Verlag von Anton Schroll & Co., Wien 1927)
• Кристи?ан Х. Ехалт, ?ирген Ха?н, В. Едгар ?е?тс: "Иза кулиса пре и после марта: друштвени преврати и позоришна култура код Нестро?а"
  • (Christian H. Ehalt, Jurgen Hein, W. Edgar Yates: Hinter den Kulissen von Vor- und Nachmarz: Soziale Umbruche und Theaterkultur bei Nestroy. Facultas, Wien . 2001.  ISBN 3-85114-663-8 .)
• ?ирген Ха?н: "?охан Нестро?"
  • (Jurgen Hein: Johann Nestroy. Metzler, Stuttgart . 1990.  ISBN 3-476-10258-0 .)
• ?ирген Ха?н: "Нестро? и наследници - Ме?ународни симпози?ум о Нестро?у 1975-2000: резултати и перспективе"
  • (Jurgen Hein: Nestroy und die Nachwelt ? Internationale Nestroy-Gesprache 1975?2000: Ergebnisse und Perspektiven. Lehner, Wien . 2001.  ISBN 3-901749-23-3 .)
• ?ирген Ха?н, Клауди?а Ма?ер: "Позоришне приче: Водич кроз Нестро?еве драме"
  • (Jurgen Hein, Claudia Meyer: Theaterg’schichten: Ein Fuhrer durch Nestroys Stucke. Lehner, Wien . 2001.  ISBN 3-901749-21-7 .)
• Херберт Хунгер: "Размиш?а?е уз жицу ?езика. Гени?ална и банална оту?е?а ?охана Нестро?а кроз неологизме"
  • (Herbert Hunger: Das Denken am Leitseil der Sprache. Johann Nestroys geniale wie auch banale Verfremdungen durch Neologismen. Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien . 1999.  ISBN 3-7001-2790-1 .)
• Михаел Лоренц: "Непознато дете ?охана Нестро?а"
  • (Michael Lorenz: An Unknown Child of Johann Nestroy Wien, 2015)
• Волфганг Но?бер: "Нестро?, ?охан Непомук"
  • (Wolfgang Neuber: Nestroy, Johann Nepomuk. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 19, Duncker & Humblot, Berlin . 1999.  ISBN 3-428-00200-8 . стр. 81?83.)
• Р. Пихл: "Нестро? ?охан"
  • (R. Pichl: Nestroy Johann. In: Osterreichisches Biographisches Lexikon 1815?1950 (OBL). Band 7, Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien . 1978.  ISBN 3-7001-0187-2 . стр. 73?75.)
• Мари?а Пиок: "?езичка сатира у Нестро?евим водви?ским аранжманима"
  • (Maria Piok: Sprachsatire in Nestroys Vaudeville-Bearbeitungen (Germanistische Reihe Band 87), Innsbruck University Press, Innsbruck . 2017.  ISBN 978-3-901064-50-0 .)
• Мари?а Пиок: ?Од, comedie vaudeville‘ до сатиричне фарсе: Нестро?еве адаптаци?е француских таблоидних комеди?а"
  • (Maria Piok: ?Von der, comedie vaudeville‘ zur satirischen Posse: Nestroys Bearbeitungen von franzosischen Boulevardkomodien.“ In: Fabrizio Cambi, Fulvio Ferrari (Hrsg.): Deutschsprachige Literatur und Dramatik aus der Sicht der Bearbeitung: Ein hermeneutisch-asthetischer Uberblick. Universita degli Studi di Trento, Trient 2011, S. 47?70)
• Ото Ромел: "Нестро?ева дела. Избор у два тома"
  • (Otto Rommel: Nestroys Werke. Auswahl in zwei Teilen, Goldene Klassiker-Bibliothek, Deutsches Verlagshaus Bong & Co., Berlin/ Leipzig/ Wien/ Stuttgart 1908)
• Венделин Шмит-Денглер: "Нестро? ? изливи сре?е"
  • (Wendelin Schmidt-Dengler: Nestroy ? Die Launen des Glucks. Deuticke, Wien/ Munchen . 2001.  ISBN 3-552-05173-2 .)
• Валтер Шиблер: "Нестро?. Биографи?а у 30 сцена"
  • (Walter Schubler: Nestroy. Eine Biografie in 30 Szenen. Residenz Verlag, Wien 2001)
• Ха?нрих Шварц: "?охан Нестро? на слици. Иконографи?а"
  • (Heinrich Schwarz: Johann Nestroy im Bild. Eine Ikonografie. Deuticke, Wien/ Munchen . 1996.  ISBN 3-216-30241-5 .)
• ?озеф За?ферт: "Весела филозофи?а, филозофира?е са ?оханом Нестро?ем, на?духовити?им аустри?ским филозофом"
  • (Josef Seifert: Heitere Philosophie, Philosophieren mit Johann Nestroy, dem witzigsten osterreichischen Philosophen, Patrimonium-Verlag, Aachen . 2016.  ISBN 978-3-86417-052-2 .)
• Фридрих Вала: "Студи?е о драмско? техници ?охана Нестро?а (2 тома)"
  • (Friedrich Walla: Untersuchungen zur dramatischen Technik Johann Nestroys (2 Bde.), Wien, Univ., Diss., 1972)
• В. Едгар ?е?тс (уредник): "Приватни односи у околностима времена - Нестро?ев свакодневни живот и ?егова документаци?а"
  • (W. Edgar Yates (Hrsg.): Bei die Zeitverhaltnisse noch solche Privatverhaltnisse ? Nestroys Alltag und dessen Dokumentation. Facultas, Wien . 2001.  ISBN 3-85114-653-0 .)
• В. Едгар ?е?тс (уредник): "Да ли су песници само фарса? ?охан Непомук Нестро?: Покуша? биографи?е; на 150. годиш?ицу песникове смрти"
  • (W. Edgar Yates (Hrsg.): Bin Dichter nur der Posse: Johann Nepomuk Nestroy: Versuch einer Biographie; zum 150. Todestag des Dichters; eine Veroffentlichung der Internationalen Nestroy-Gesellschaft. Lehner, Wien . 2012.  ISBN 978-3-901749-97-1 .)

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Johann Nestroy на са?ту IMDb   (?език: енглески)  
• Ме?ународни Нестро? центар Архивирано на са?ту Wayback Machine (31. март 2008) (на немачком ?езику)
• ?охан Нестро? на Аустри?а Форуму (на немачком ?езику)