?ован мар?анови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1922-04-10 ) 10. април 1922.
Место ро?е?а	Београд , Кра?евство СХС
Датум смрти	1981. ( 1981- Недоста?е неопходни параметар 1, месец ! -00 )  ( 58/59 год. )
Место смрти	Београд , СФР ?угослави?а
Професи?а	историчар
Делова?е
Члан  КП?  од	априла 1941 .
Одликова?а

?ован Мар?анови? ( Београд , 10. април 1922 ? Београд, 1981 ) био ?е историчар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Срби?е и редовни професор Филозофског факултета у Београду.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 10. априла 1922 . године у Београду , где ?е завршио основну школу и Другу београдску гимнази?у . Године 1941 . припремао се за упис студи?а електротехнике на Техничком факултету у Београду , али ?е ?егове планове омео почетак Другог светског рата у ?угослави?и .

Априла 1941. постао ?е члан Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?) и од исте године био учесник Народноослободилачког рата. По одлуци Централног комитета КП ?угослави?е, кра?ем рата ?е отишао на школова?е на Вишо? парти?ско? школи у Москви и на рад при Централном комитету СКП(б). Након доноше?а Резолуци?е Информбироа, 1948. вратио се у ?угослави?у. Од 1948. до 1950. био ?е начелник Истори?ског оде?е?а ЦК КП? и истовремено професор на Вишо? парти?ско? школи ?уро ?акови? од 1948. до 1953. године. Директор Државног архива ФНР? био ?е од 1953. до 1957. године. ^[1]

Завршио ?е економи?у и истори?у на Универзитету у Београду, где ?е 1962. докторирао на тему Устанак и Народноослободилачки покрет у Срби?и 1941 . Од 1958. био ?е сарадник и руководилац Истори?ског оде?е?а Института друштвених наука. Од 1962. ?е био ванредни, а од 1968. редовни професор Филозофског факултета у Београду. Предавао ?е Истори?у 20. века на Катедри за истори?у, а 1979 . ?е био оснивач Катедре за Истори?у ?угослави?е, где ?е радио као предавач. За?едно са др Васом Чубрилови?ем био ?е сарадник на Балканолошком институту . ^[2]

Биран ?е за члан Централног комитета Савеза комуниста Срби?е и ?еговог Извршног комитета. Априла 1968. на проширено? седници Извршног комитета ЦК СК Срби?е, приликом расправе о националном пита?у, за?едно са к?ижевником Добрицом ?оси?ем, критиковао ?е националну политику СК? због ствара?а нових наци?а. Недуго након тога, за?едно са ?оси?ем ?е иск?учен из Централног комитета СКС.

Био ?е дугогодиш?и уредник ?угословенског истори?ског часописа и часописа Наша стварност . Истраживао ?е истори?у Другог светског рата, нарочито устанак у Срби?и 1941. и Равногорски покрет Драже Михаилови?а, при чему се ?егова докторска дисертаци?а сматра прекретницом у историографи?и о Другом светском рату у ?угослави?и. ^[3]

Умро ?е 1981 . године у Београду после дуге болести.

Носилац ?е Партизанске споменице 1941. и других ?угословенских одликова?а, ме?у ко?има су ? * Орден заслуга за народ другог реда , Орден братства и ?единства другог реда , Орден за храброст и Орден партизанске звезде тре?ег реда . ^[1]

Списате?ски рад [ уреди | уреди извор ]

Радио ?е и као уре?ивач и прире?ивач лексикона, енциклопеди?а и школских у?беника. Об?авио ?е велики бро? к?ига и радова на тему Народноослободилачког покрета у ?угослави?и 1941-1945, а на?знача?ни?е су:

• Народноослободилачки покрет у Срби?и 1941 , Београд, 1961.
• Прилози за истори?у сукоба НОП и четника - Зборник радова за Истори?у XX века , Београд, 1962.
• Устанак и НОБ у Срби?и 1941-1945 , Београд, 1963.
• Ослободилачки рат и народна револуци?а , Београд, 1964.
• Четничко-немачки преговори 1941. у селу Дивци, Зборник радова Филозофског факултета у Београду , Београд (1968). стр. 497-516.
• Политичке странке и модерне државе , Београд, 1970.
• Други светски рат , Београд, 1973.
• Та?на и ?авна сарад?а четника са окупатором-Архивска гра?а , Београд, 1978.
• Дража Михаилови? изме?у Британаца и Немаца (први том), Београд, 1979.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]