?оанис Каподистри?ас
Каподистри?ас
Пуно име	?оанис Каподистри?ас
Датум ро?е?а	( 1766-02-11 ) 11. фебруар 1766.
Место ро?е?а	Крф ,  протекторат
Датум смрти	9 октобар 1831.
Место смрти	Крф ,  Грчка
Родите?и	Antonio Maria Capodistria

?оанис Каподистри?ас ( грч. Ιω?ννη? Καποδ?στρια? ; Крф , 11. фебруар 1766 ? Крф , 9 октобар 1831 ) био ?е министар иностраних послова Руске импери?е , руски и грчки државник и први гувернер независне Грчке ( 1827 ? 1832 ) године.

Почетак кари?ере [ уреди | уреди извор ]

Родио се 17. фебруара 1776 . на Крфу од оца Антона, ко?и cе кра?ем XIV ви?ека доселио из Копра заузима?у?и различите позици?е у служби млетачке републике . Hа Универзитету у Падови завршивши курс из филозофи?е и медицине ступио ?е у дипломатску службу ота?бине. Године 1802 , добио ?е задатак да оби?е многа ?онска острва , да се тамо уведу руски гарнизони и да се успостави цивилна администраци?а. Године 1803 . ?е именован за министра иностраних послова Републике ?онских острва, a 1807 . за начелника милици?е.

Министар иностраних послова Руске импери?е [ уреди | уреди извор ]

Тилзитским миром по ко?ем ?е руска управа зам?е?ена француском, 1809 . прешао ?е у службу руске имери?е при министарству иностраних послова. Преузео ?е во?е?е спо?не политике од министра Адама ?ежи?а Чартори?ског . 1811 . године постав?ен ?е за секретара руске амбасаде у Бечу , да разви?е про?екат ствара?а области Бесараби?е по ко?ем ?е област бити прик?учена Руси?и . 1813 . године налази се у прат?и Александра I као начелник штаба, а затим ?е послат у Шва?царску у дипломатску миси?у савеза против Наполеона . Усп?ешна изврше?а налога, као и с?а?ни таленти, на?оше га током Бечког конгреса , ко?и му ?е осигурао да?у брзу и усп?ешну кари?еру. 21. августа 1816 , ?оанис Каподистри?ас именован ?е за управ?а?е Министарством иностраних послова Руске Импери?е . На то? функци?и оста?е до 1822 . године. Радио ?е на учврш?ива?у односа изме?у Француске и Руси?е труде?и се да уздржи Александра I од увлаче?а у иде?у Свете али?ансе .

Као Грк саос?е?ао ?е ca почетком револуци?е у Грчко? у марту 1832 , ве? као дипломата и кари?ериста ни?е се усудио да делу?е енергично и остао ?е у служби. Hада?у?и се да ?е разво? дога?а?а зауставити Александра I да се сагласи са предлогом ?пону?ене м?ере“ против Порте .Hа про?е?е 1822 . године, упркос снажним приговорима ?оаниса Каподистрие Александар I ?е прихватио предлог министра иностраних послова Аустри?е Климента Метерника о одржава?у конференци?е у Бечу по Источном пита?у . Преузима?у?и дужност од Адама ?ежи?а Чартори?ског , био ?е добро упу?ен у ?ак отпор на Балкану , има?у?и у виду да би да?е ускла?ива?е руских дипломатских корака са аустри?ском политиком имало негативне последице за грчке хриш?ане , Каподистри?ас ?е одлучио да се уда?и од ових дипломатских активности и не учеству?е у ?ихово? припреми и дискуси?ама о званичним извешта?има. У част Каподистри?аса у ма?у 1822 . током приватне ауди?енци?е код Александар I цар му ?е предложио ?да се опорави“ на води. Оста?у?и формално на сво?о? дужности (пензионисан ?е 1827). Hагра?ен ?е Орденом Ст. Владимир 1 степен. Рани?е, ?е ве? награ?ен Орденом Светог Александра Невског . Два пута ?е одби?ао предлог "Филики Хетери?е“ и на кра?у се прихватио прихватио се улоге лидерства, помажу?и рад побу?еника не само новчано ве? и посредова?ем при европским дворовима.

Владар Грчке [ уреди | уреди извор ]

Дана 11. априла 1827 . народнио сабра?е у Трезена изабрало ?е грофа ?. Каподистри?аса за владара следе?их седам година. После ?едне од на?ве?их морских битака из XIX ви?ека, Наварински пораз ( рус. Наваринское сражение ) ко?а ?е одржана од 8. октобра 1827 . у Наваринском заливу у ?онском мору код Пелопонезу Грчке ?е осигурала слободу.

Када су почели преговори изме?у великих сила о избору кра?а Грчке , Каподистри?ас, у званичним и приватним писмима ?е инсистирао на томе да се миш?е?е затражи од представника изабраних на народним сабра?има. Син кнеза Тиринги?е , потпуковник Руске импери?е , Леополд I од Белги?е коме су велике силе понудиле круну у очекива?у формира?а граница нове области кра?евине Белги?е одбио ?е пону?ену круну кра?а Грчке .

Погиби?а [ уреди | уреди извор ]

Ме?у непри?ате?има Каподистри?аса ко?е ?егове и политике, било ?е породица Петроc бега Мавромикалиса. Син и брат Петроc бега , Георги и Константин Мавромикалиса из Нафплиа . Под надзором полици?е, напали cу Каподистри?аса 9. октобра , 1831 . и убили га. Константин Мавромикалис ?е ухва?ен на м?есту од ?уди, а Георги ?е ус?пео да се сакри?е у ку?и француске миси?е, али ?е предат и погуб?ен. Каподистри?асова смрт ?е изазвала негодова?е ?авности. Гроф Каподистри?ас ?е првобитно сахра?ен у прво? престоници независне Грчке у Нафпли?у . Шест м?есеци касни?е ?егов брат Аугустин, сагласно ?оанисовом зав?ешта?у пренио ?е ти?ело у манастир Платитера, ко?и ?е важио породични манастир Каподистри?аса.

Споменици [ уреди | уреди извор ]

Споменици грофу ?оанис Каподистри?асу подигнути су у Атини , Нафплиу , Санкт Петербургу , на Егину , у Лозани а тако?е и на Крфу .

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Поред општих радова о истори?и Грчке у XIX ви?еку, превод са руске википеди?е.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?оанис Каподистри?ас на Викимеди?ино? остави .

• [1]
• [2]