?едренски мир (1829)

?едренски мир ?е уговор о миру ко?и су 2. септембра 1829 . године потписали представници Руси?е и Османског царства . Овим уговором су се Османли?е обавезале да дозволе да Срби?а анектира шест нахи?а ко?е су током Првог српског устанка осво?или српски устаници, као и да призна?у аутономи?у Грчке .

Мировни уговор из ?едрена био ?е уговор ко?им ?е окончан Руско-турски рат (1828?1829) . Уговор ?е потписан 14. ?уна 1829. у ?едрену . С руске стране потписници су били Алексе? Орлов и Ф?одор Пален, а с турске Мехмед Садик и бег Абдул Кадир. Уговор ?е имао 16 тачака.

Према уговору ?е Османско царство морало Руси?и дати делту Дунава , а Руси?а ?е вратила градове Ахалцихе и Ахалкалаки , као и део обале Црног мора од делте реке Куба? . Руси?и ?е признато право на део Грузи?е са Имерети?ом , Мингрели?ом и Гури?а , те део ?ермени?е , т?. канате ?ереван и Нахичеван , ко?е ?е султан уступио Перси?и уговором из Туркманчана годину рани?е.

Уговором ?е Турска тако?е морала дозволити руским гра?анима право слободне трговине на сво?о? територи?и. Пловидба Дарданелима и Босфором отворена ?е свим трговачким бродовима. Турска ?е морала да исплати Руси?и у року од 18 месеци своту од 1.500.000 холандских гулдена на име ратне одштете.

Султан ?е тако?е морао дати аутономи?у Срби?и и кнежевинама Молдави?и и Влашко? , ко?е су формално остале под Турском, али ?е Султан морао гарантовати ?ихов напредак и пуну слободу трговине. Руска во?ска ?е остала у Молдави?и и Влашко? како би надгледала процес реформи. Турска се тако?е обавезала дати аутономи?у Грчко? . ^[1]