?асон
(
грч.
Ι?σων
,
лат.
Iason
, изведено од речи
iasthai
у значе?у ?лечити“) ?е у
грчко? митологи?и
био во?а похода
Аргонаута
у
Колхиду
, ?олског кра?а
Есона
и ?егове жене
Етеоклимене
.
Пели?а
,
Тирин
и
Посе?донов
син, био ?е човек же?ан мо?и и на све начине ?е покушао да стекне превласт над целом
Тесали?ом
. На путу му ?е ста?ао ?егов полубрат
Есон
, па га ?е збацио са
престола
, убивши све ?егове потомке до ко?их ?е успео да допре.
Алкимеда
, Есонова жена, у то време ?е имала новоро?еног сина ?асона, ко?ег Пели?а ни?е пронашао, ?ер га ?е сакрила послуживши се лукавством. Наиме, жене су ?е окружиле и правиле се да се тек пора?а. Након неког времена послала ?е ?асона
кентауру
Хирону
на подучава?е ?ер се бо?ала да би га у домовини Пели?а убио. Обазриви Пели?а се, како би одржао престо, посаветовао са
пророчицом
и она му ?е прорекла да треба да се чува човека ко?и ?е се по?авити и имати само ?едну сандалу. То ?е био ?асон, ко?и се заиста тако по?авио, неколико година касни?е, на играма ко?е ?е Пели?а приредио у Посе?донову част. На путу у
?олк
, ?асон ?е изгубио ?едну од сво?их сандала, помажу?и старици да пре?е реку
Анауру
. Та старица ?е била прерушена
Хера
, ко?а га ?е, када ?о? ?е помогао,
благословила
. Уплашеног ?асона су довели пред Пели?а, ко?и му поставио пита?е; шта би он учинио када би био суочен са човеком ко?и ?е му додати пропаст. ?асон му ?е одговорио да би таквог човека послао у немогу?у миси?у - по
златно руно
. Пели?а га ?е послушао и наредио му да то и уради.
[2]
[3]
:485
?асон ?е са собом повео многе ?унаке и они су кренули бродом
Арго
, ко?и назван по свом креатору
Аргу
. Ме?у ?унацима су били и:
Према броду, названи су
Аргонаутима
.
Острво
Лемно
, на западно? обали
Мале Ази?е
, било ?е острво насе?ено
Амазонкама
. Аргонаути су, на свом путу ка
Мизи?и
, пролазе?и поред острва, свратили и искрцали се, а Амазонке су их дочекале ненаоружане. На острву су провели годину дана у ?убави са женама, ?ер их ?е ?асон уверио у сво?е добре намере. Ту ?е ?асон, са кра?ицом
Хипсипилом
имао близанце,
Еуне?а
и
Тоанта
(или
Неброфона
) и сви остали
Аргонаути
су имали мушке потомке.
Након Лемна, ?асон и Аргонаути су стигли до зем?е
Долионаца
чи?и их ?е кра?,
Кизик
, при?ате?ски прихватио. Аргонаути су, после кра?ег задржава?а отпловили, али су се те но?и поново вратили на исто место. У тами но?и, Долионци их нису препознали и мисле?и да их напада?у непри?ате?и, напали су Аргонауте. У сукобу ко?и ?е уследио, Аргонаути су убили кра?а Кизика, а ?егова жена, сазнавши да ?о? ?е муж уби?ен извршила ?е самубиство. Кад ?е свануло, Долионци су увидели сво?у ужасну грешку.
Кад су стигли до
Мизи?е
, са брода су се искрцало неколико
Аргонаута
да на?у храну и воду. Ме?у ?има ?е био и
Хил
,
Хераклов
слуга. Хиле су зграбиле водене
нимфе
и Херакле се вратио на брод без ?ега.
Ускоро ?е ?асон стигао до двора кра?а
Фине?а
у Траки?и, ко?ем ?е
Аполон
дао дар пророкова?а, ме?утим, био ?е и каж?ен тако што су га
Харпи?е
ометале у ?елу. ?асон се сажалио над кра?ем и одлучио ?е да му помогне. Два ?унака,
Калаис
и
Зет
, синови бога северног ветра
Боре?а
, ко?и им ?е подарио крила, успели су да отера?у Харпи?е. Захвалан због ?ихове помо?и, Фине? ?е Аргонаутима помогао откривши им како да про?у
Симплегаде
, зачаране стене.
?асон ?е напокон стигао у Колхиду (
црноморска
обала
Грузи?е
) да би узео златно руно.
[4]
Е?ет
, колхидски кра?, обе?ао ?е ?асону да ?е му га дати, али под условом да испуни три задатка. Када ?е ?асон чуо шта су му задаци, увидео ?е да не може да их изврши и пао ?е у оча?а?е. Тада ?е Хера наговорила
Афродиту
да убеди свога сина
Ероса
да он сво?ом ?убавном стрелом погоди Е?етову к?ерку
Меде?у
, како би се она за?убила у ?асона.
[5]
Ерос ?е послушао Афродиту и навео Меде?у да се за?уби. Тако ?е она помогла ?асону у извршава?у задатака.
Први задатак ?е био да ?асон пооре по?е са ватреним воловима, ко?е ?е сам морао упрегнути, а волови су б?ували
ватру
. Меде?а ?е ?асону дала маст ко?а га ?е штитила од ватреног даха.
Други задатак ?е био да ?асон засади по?е
зма?евим
зубима
, из ко?их би ницала во?ска ратника (
Спарти
). Меде?а ?е посаветовала ?асона како да савлада изникнуте во?нике и он ?е, пре него што су га изникли во?ници напали, бацио камен ме?у ?их, у гомилу. Во?ници нису знали откуд ?е камен дошао те су се ме?усобно борили и поуби?али.
Послед?и задатак ?е био да ?асон савлада зма?а ко?и никад ни?е спавао, а чувао ?е златно руно. ?асон ?е омамио зма?а напитком од би?а ко?и му ?е дала Меде?а, а потом ?е с ?ом отпловио из Колхиде.
Е?ет ?е кренуо за ?има у потеру, али их ни?е стигао, ?ер су му убили сина
Апсирта
.
Кирка
На повратку у ?олк, Меде?а ?е прорекла
Еуфему
да ?е ?едног дана владати
Либи?ом
, а то се и испунило преко ?еговог потомка
Бата
.
[6]
Зевс ?е, да би казнио
Меде?у
због убиства брата, послао неколико олу?а на Арго и ветровима Аргонауте скренуо са курса. Лута?у?и данима, Аргонати су почели полако да губе наду, али им се тада обратио брод Арго. Рекао им ?е да би требало да траже прочиш?е?е код
Кирке
, ко?а ?е живела на оближ?ем острву. У
Хомерово?
?
Одисе?и
“
[7]
?ено ?е острво описано као
водена
вила ко?а сто?и насред чистине. Око ку?е били су
лавови
и
вукови
, жртве ?ене
маги?е
, ?ер ?е била позната по свом
чароб?ачком
зна?у, а сво?е би непри?ате?е или оне ко?и би ?е увредили претварала у
животи?е
или друге ствари уз помо? разних напитака и
би?ака
, тако да би они оста?али са ?ом на острву. Животи?е нису биле опасне и уми?авале су се око посетилаца острва. Након боравка код Кирке и прочиш?е?а, Аргонаути су наставили пут ка домовини.
Сирене
Кентаур Хирон ?е рекао ?асону да без
Орфе?ове
помо?и никад не?е мо?и да про?е кра? подруч?а у коме су
Сирене
, ?ер су оне сво?ом песмом омам?ивале морнаре ко?и би се бацали у море. Када ?е Орфе? зачуо ?ихове гласове, извукао ?е сво?у
лиру
и одсвирао лепшу и умилни?у мелоди?у са ко?ом ?е надгласао ?ихову музику.
Тал
Аргонаути су стигли до
Крита
ко?у ?е чувао
бронзани
човек
Тал
.
Кад се брод приближио, Тал ?е бацао велико каме?е на брод, задржава?у?и га у заливу. Он ?е имао ?едну крвну жилу ко?а се протезала од ?еговог врата па све до глеж?а, а била ?е затворена бронзаним
клином
. Меде?а ?е на ?ега бацила сво?е чини да би га смирила, а потом ?е извукла клин и Тал ?е искрварио до смрти.
Меде?а ?е тврдила
Пели?иним к?еркама
да може, користе?и сво?е магичне мо?и, да подмлади ?иховог оца тако да га раскомада, а комаде скува са магичним би?ем у котлу. То ?е демонстрирала са
овцом
ко?а ?е, после магичног обреда, искочила из котла као ?аг?е. Пели?ине к?ерке су ?о? наивно поверовале, раскомадале су оца и ставиле у котао, али Меде?а ни?е додала сво?е чаробно би?е те ?е Пели?а остао мртав. Због овога ?е
Акаст
, Пели?ин син, прогнао ?асона и Меде?у и они су отишли у Коринт. тамо се ?асон, да би учврстио сво?е политичке везе, оженио са
Креузом
, к?ерком коринтског кра?а. Меде?а, бесна на ?асона због ?егове изда?е брачног завета, осветила му се тако што ?е, као венчани поклон, сво?о? супраници даривала зачарану ха?ину, ко?а се прилепи за тело и изгори. Када ?е обукла ха?ину и када ?е она почела да гори, прискочио ?е ?ен отац, кра?
Креонт
, да ?е спаси, па су ?их обо?е изгорели. После тог чина, побеснела и помахнитала
Меде?а
?е убила и сво?у децу ко?у ?е са ?асоном изродила, бо?е?и се да их он не уби?е и побегла у
Атину
. ?асон и
Пеле?
су напали Акаста и осво?или престо
?олка
, а
Тесал
, ?асонов син, постао ?е кра?. ?асон ?е, буду?и да ?е прекршио ?убавне завет са Меде?ом, изгубио Херину наклоност и живео ?е усам?ен и несре?ан све док га ни?е убио брод
Арго
, испод кога ?е он спавао, ?ер ?е иструнуо и труп ?е попустио.
- Замаровски, Во?тех
(1985).
?унаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологи?е
. Загреб.
- Alain Moreau
,
Le Mythe de Jason et Medee. Le Va-nu-pied et la Sorciere
. Paris: Les Belles Lettres, collection ≪Verite des mythes≫, 2006 (
ISBN
2-251-32440-2
).
- Apollodorus
,
The Library
with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921.
ISBN
0-674-99135-4
..
Online version at the Perseus Digital Library.
Greek text available from the same website
.
- Apollonius Rhodius
,
Argonautica
translated by Robert Cooper Seaton (1853-1915), R. C. Loeb Classical Library Volume 001. London, William Heinemann Ltd, 1912.
Online version at the Topos Text Project.
- Apollonius Rhodius,
Argonautica
. George W. Mooney. London. Longmans, Green. 1912.
Greek text available at the Perseus Digital Library
.
- Bulfinch's Mythology, Medea and Aeson.
- Diodorus Siculus
,
The Library of History
translated by
Charles Henry Oldfather
. Twelve volumes.
Loeb Classical Library
. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1989. Vol. 3. Books 4.59?8.
Online version at Bill Thayer's Web Site
- Diodorus Siculus,
Bibliotheca Historica. Vol 1-2
. Immanel Bekker. Ludwig Dindorf. Friedrich Vogel. in aedibus B. G. Teubneri. Leipzig. 1888?1890.
Greek text available at the Perseus Digital Library
.
- Gaius Julius Hyginus
,
Fabulae from The Myths of Hyginus
translated and edited by Mary Grant. University of Kansas Publications in Humanistic Studies.
Online version at the Topos Text Project.
- Gaius Valerius Flaccus
,
Argonautica
translated by Mozley, J H. Loeb Classical Library Volume 286. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1928.
Online version at theio.com.
- Gaius Valerius Flaccus,
Argonauticon.
Otto Kramer. Leipzig. Teubner. 1913.
Latin text available at the Perseus Digital Library.
- Hesiod
,
Catalogue of Women
from
Homeric Hymns, Epic Cycle, Homerica
translated by Evelyn-White, H G. Loeb Classical Library Volume 57. London: William Heinemann, 1914.
Online version at theio.com
- King, David.
Finding Atlantis: A True Story of Genius, Madness, and an Extraordinary Quest for a Lost World
. Harmony Books, New York, 1970. (Based on works of Olof Rudbeck 1630?1702.)
- Powell, B. The Voyage of the
Argo
. In Classical Myth. Upper Saddle River, NJ. Prentice Hall. 2001. pp. 477?489.
- Publius Ovidius Naso,
The Epistles of Ovid.
London. J. Nunn, Great-Queen-Street; R. Priestly, 143, High-Holborn; R. Lea, Greek-Street, Soho; and J. Rodwell, New-Bond-Street. 1813.
Online version at the Perseus Digital Library.
- Publius Ovidius Naso,
Metamorphoses
translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922.
Online version at the Perseus Digital Library.
- Publius Ovidius Naso,
Metamorphoses.
Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892.
Latin text available at the Perseus Digital Library
.
- Euripides
,
Medea
with an English translation by David Kovacs. Cambridge. Harvard University Press. 1994.
Online version at the Perseus Digital Library.
Greek text available from the same website
.
- Pausanias
,
Description of Greece
with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918.
ISBN
0-674-99328-4
..
Online version at the Perseus Digital Library
- Pausanias,
Graeciae Descriptio.
3 vols
. Leipzig, Teubner. 1903.
Greek text available at the Perseus Digital Library
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|