한국   대만   중국   일본 
?анус (митологи?а) ? Википеди?а Пре?и на садржа?

?анус (митологи?а)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?анус

?анус ( лат. Ianus ) ?е римски бог почетка и кра?а свих ствари, заштитник врата и улаза, склон ?е ?удима, а ?егов симбол су врата и к?уч . [1]

Митологи?а [ уреди | уреди извор ]

?анус ?е, првобитно био кра? у Лаци?у и основао ?е град на ?едном од седам брежу?ака уз реку Тибар , на ко?има се касни?е развио град Рим . брежу?ак на коме ?е ?анус основао град се зове ?аникулум ( итал. Gianicolo ).

?анусови родите?и нису познати, а име ?егове жене ?е ?ана. Претпостав?а се да ?е он, у старо? римско? религи?и био бог светла и сунца, а сигурно ?е да ?е, пре него што ?е постао бог почетка свих ствари, био бог и заштитник ку?них врата и да ?е ?едан од на?стари?их римских богова.

Рим?ани су ?анусу посветили почетке свих ствари, и то у на?ширем смислу речи, а посебно се то односи на почетак дана, на први дан у месецу, као и на први месец у години. ?анусу ?е припадала и прва молитва на почетку било каквог ?авног или приватног рада.

Главни празник бога ?ануса ?е био први дан Нове године, и тада су ?уди ?ему у част, даривали ?едне друге, свечано се облачили и честитали почетак Нове године.

О ?анусу [ уреди | уреди извор ]

?анус

Бога ?ануса Рим?ани су приказивали као лик са два лица, и то окренути ?едан другоме са супротне стране (?едно гледа у почетак, а друго у кра?). ?анусов лик се по?ав?у?е на римском бронзаном новчи?у са кра?а 4. века пре нове ере.

Сачувано ?е много скyлптура бога ?ануса, али многи од ?их нема?у неку уметничку вредност.

У Риму ?е посто?ао храм у славу бога ?ануса ко?и ?е био у облику двоструких врата, ко?а су била истовремено и улаз и излаз из храма, и ко?а су се свечано отварала када ?е римска во?ска одлазила у рат и све време ратова?а су била отворена, како би се ратници могли сре?но вратити.

Када су врата била затворена то ?е значило да ?е мир, а то се догодило, у истори?и Рима само седам пута, и то три пута у доба владавине цара Августа .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]