?авни сектор , ко?и се понекад назива и државни сектор , део ?е државе ко?и се бави производ?ом, испоруком и расподелом робе и услуга за владу и ?ене гра?ане, без обзира да ли припада национално?, регионално? или локално?/општинско? управи.

Примери активности у ?авном сектору се распростиру од испоруке соци?алног осигура?а , администрира?а урбаног планира?а и организова?а националне одбране.

Организаци?а ?авног сектора (?авно власништво) може имати неколико облика, ук?учу?у?и:

• Директну администраци?у ко?а се финансира из пореза ;
• ?авне корпораци?е (или државна предузе?а ), ко?е има?у ве?е комерци?алне слободе, иако ?ихове ци?еве може постав?ати влада ;
• Делимични оутшоуринг (многе фирме раде, нпр. за ИТ услуге), и они се сматра?у делом ?авног сектора.

Улога ?авног сектора [ уреди | уреди извор ]

Улога и обим ?авног или државног сектора често се на?више разлику?е у зависности од економске позици?е соци?алиста , либерала и либертари?анске политичке филозофи?е . У принципу, соци?алисти фаворизу?у велики државни сектор ко?и се састо?и од државних про?еката и предузе?а , барем у управ?ачком смислу или у погледу заступ?ености у основним секторима економи?е (мада неки соци?алисти уместо тога фаворизу?у велики задружни сектор). Соци?алдемократе има?у тенденци?у да фаворизу?у ?авни сектор сред?е величине, ко?и ?е ограничен на пружа?е универзалних програма и ?авних служби. Економски либертари?анци заступа?у мали ?авни сектор, при чему држави преоста?е само да штити имовинска права , креира и спроводи законе и решава спорове, па се зато метафорички зове ?држава као но?ни чувар“.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Национализаци?а
• Приватизаци?а
• Приватни сектор