한국   대만   중국   일본 
?овани Батиста Белцони ? Википеди?а Пре?и на садржа?

?овани Батиста Белцони

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?овани Батиста Белцони
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1778-11-15 ) 15. новембар 1778.
Место ро?е?а Падова , Млетачка република
Датум смрти 3. децембар 1823. ( 1823-12-03 )  ( 45 год. )
Место смрти Гвато , Кра?евство Бенин

?овани Батиста Белцони ( итал. Giovanni Battista Belzoni , 15. новембар 1778 , Падова ? 3. децембар 1823 , Гвато , близу Бенин Сити?а у Нигери?и ) био ?е итали?ански авантуриста, инже?ер , дизач тегова и акробата . Чувен ?е као ?едан од првих египтолога .

Живот [ уреди | уреди извор ]

?овани Батиста Белцони ро?ен ?е 15. новембра 1778. у итали?анском граду Падови. Био ?е син локалног берберина. Младост ?е провео у Риму, где га ?е интересовала хидраулика . Када ?е во?ска Наполеона Бонапарте 1797. заузела Рим, млади Белцони, ве? висок пуна 2 метра, побегао ?е од во?не службе у Холанди?у где ?е студирао хидраулику. У Енглеску се преселио 1803. где ?е наступао у циркусу као снагатор, под именом ?Самсон из Патагони?е“. Наредних година ?е са супругом Саром и батлером ?е?мсом Куртеном пропутовао Велику Британи?у, Португал и Шпани?у. Велики Белцони ?е наступао не само као снагатор, ве? и као глумац, истеривач духова, илузиониста и музичар. [1]

Глава статуе Рамзеса II из Рамесеума у Теби, такозвани ?Мемнонов колос“

На Малти ?е 1814. ?едан изасланик египатског владара Мухамеда Али Паше позвао Белцони?а у Египат. У Каиро ?е стигао 1815. и египатско? влади понудио сво? изум, хидрауличку машину за навод?ава?е. Паша му ?е доделио плату. Белцони ?е направио модел машине ко?а би снагу 4 вола заменила само ?едним. Децембра 1816. одржана ?е демонстраци?а рада ове машине, али ?е услед саботаже дошло до несре?е у ко?о? ?е повре?ен ?е?мс Куртен. Тиме ?е престао интерес власти за ову машину. Током боравка у Египту Белцони се упознао са британским генералним конзулом Хенри?ем Салтом . Ова? ?е ангажовао Белцони?а да оде у експедици?у у Тебу , и да из Рамесеума транспорту?е велику, 6-7 тона тешку главу статуе Рамзеса II , у Британски музе? у Лондону. Ова колосална скулптура ?е инспирисала песника Перси Биш Шели?а да напише сво?у чувену песму Озиманди?а . [2]

У ово доба у Египту ?е беснела борба п?ачкаша гробова, првенствено изме?у Хенри?а Салта и ?еговог на?вежег ривала, француског конзула Бернардина Дровети?а , турско-египатских власти и локалних се?ака (фелаха). За ?едне ?е ово била борба за уметничке предмете, а за остале, борба за мито и велике добитке. Ту ?е било ?ош много ма?их трговаца и колекционара ко?и су често сара?ивали са локалним разбо?ницима. И поред бро?них Дровети?евих интрига, Белцони?у ?е успело да 1816. успешно испуни задатак. [3]

Белцони?ев графит у гробно? простори?и Кефренове пирамиде .

Касни?е експедици?е са Хенри?ем Салтом одвеле су Белцони?а до храмова у Едфуу , Филама и Елефантини . Ископавао ?е Абу Симбелу као и у Карнаку . Године 1817. Белцони се вратио у Тебу и у Долини кра?ева открио гробове KV17 ( Сети I ), KV16 ( Рамзес I ), WV23 ( А? ), KV19 ( Ментухеркепшеф , син Рамзеса IX ), KV21 , WV25 , KV30 и KV31 . Белцони ?е 1818. открио улаз у Кефренову пирамиду у Гизи и продро до гробне простори?е. Био ?е први Европ?анин ко?и ?е посетио оазу Сива , и пронашао рушевине луке Береника на Црвеном мору .

У лето 1818. Белцони ?е са Алесандром Ричи?ем написао документаци?у о KV17 (тзв. Белцони?ев гроб). Дана 27. ?ануара 1819. напустио ?е Тебу и марта 1820. поново стигао у Енглеску. Сво?а египатска откри?а представио ?е на изложби 1. ма?а 1821. у ?Египатско? дворани“ на тргу Пикадили у Лондону. Изложба ?е због великог интересова?а тра?ала скоро годину дана.

Марта 1822. вратио се у Африку. Супруга Сара пратила га ?е до Марока. На путова?у по екватори?ално? Африци стигао ?е до луке Гвато у Нигери?и, где се разболео од дизентери?е и преминуо 3. децембра 1823. Године 1862. Ричард Франсис Бартон ?е пронашао дрво на месту где ?е сахра?ен. [4]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Tyldesley: Mythos Agypten 2006, S. 85?88.
  2. ^ Tyldesley: Mythos Agypten 2006, S. 104 f.
  3. ^ Tyldesley: Mythos Agypten 2006, S. 88?105.
  4. ^ Richard Francis Burton: Giovanni Battista Belzoni. In: Cornhill Magazine XLII (1880), S. 36?50.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]