한국   대만   중국   일본 
?овани ?ентиле ? Википеди?а Пре?и на садржа?

?овани ?ентиле

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?овани ?ентиле
?овани ?ентиле
Пуно име ?овани ?ентиле
Датум ро?е?а ( 1875-05-30 ) 30. ма? 1875.
Место ро?е?а Кастелветрано Итали?а
Датум смрти 15. април 1944. ( 1944-04-15 )  ( 68 год. )
Место смрти Фиренца Итали?а
Супружник Ермини?а Нуди
Деца ?овани ?ентиле , Федерико ?ентиле
Родите?и Бенедето ?ентиле

?овани ?ентиле ( итал. Giovanni Gentile ; Кастелветрано , 30. ма? 1875 ? Фиренца , 15. април 1944 ) ?е био сицили?ански филозоф и на?утица?ни?и представник неохегели?анске филозофи?е актуализма. Сматра се ?едним од зачетника модерне фашистичке идеологи?е.

Идеологи?а [ уреди | уреди извор ]

?ентиле ?е подржавао Марксову критику либералног капитализма и индивидуализма ко?и он доноси. Веровао ?е да ?е дужност сваког по?единца ?е потчи?ава?е свом колективу и оштро се противио идеологи?и либертари?анизма . За ?ега, држава ?е израз народа и треба да има апсолутну меди?ску и економску надмо? над по?единцем.

Слободно тржиште ?е, према томе, недопустиво ?ер подстиче по?единце да се понаша?у у свом интересу што ?е ?ентиле сматрао себичним. Држава ?е по ?ему самим тим дужна да се меша у привреду и економски контролише важне индустри?ске гране кроз различите видове пореза, регулаци?а и субвенци?а. Ци? економи?е ?е дакле бога?е?е државе. Неконтролисано бога?е?е и лични интерес капиталиста ван државног бу?ета ?е самим тим прет?а по колектив (народ, ?авни сектор, пролетери?ат) и треба да буде санкционисано.

Такво размиш?а?е ?е доста утицало на ра?а?е и обликова?е модерне фашистичке доктрине, поготово са економског аспекта.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

?егова друштвена и литерарно-истори?ска делатност долази до изража?а у часопису La Critica , ко?и ?е 1903 . покренуо за?едно са Бенедетом Крочеом . Приступа ?уна 1923. фашистичко? парти?и. Себе ?е описао као филозофа фашизма , а био ?е и писац из сенке за Бенита Мусолини?а и написао ?е к?игу Доктрина фашизма . Био ?е предавач, историчар, поборник итали?анске културе, издавач и министар образова?а у Влади Мусолини?а. ?ентиле ?е био послед?и председник Кра?евске академи?е Итали?е (1943-1944). [1]

За разлику од многих итали?анских интелектуалаца остао ?е веран до кра?а Мусолини?у. Уби?ен ?е од стране комунистичких герилаца. [2] Сахра?ен ?е у цркви Санта Кроче.

Дела о ?ентилеу [ уреди | уреди извор ]

  • Giovanni Gentile (Augusto del Noce, Bologna: Il Mulino, 1990)
  • Giovanni Gentile filosofo europeo (Salvatore Natoli, Turin: Bollati Boringhieri, 1989)
  • Giovanni Gentile (Antimo Negri, Florence: La Nuova Italia, 1975)
  • Faremo una grande universita: Girolamo Palazzina-Giovanni Gentile; Un epistolario (1930-1938), a cura di Marzio Achille Romano (Milano: Edizioni Giuridiche Economiche Aziendali dell'Universita Bocconi e Giuffre editori S.p.A., 1999)
  • Parlato, Giuseppe. "Giovanni Gentile: From the Risorgimento to Fascism." Trans. Stefano Maranzana. TELOS 133 (Winter 2005): pp. 75?94.
  • Antonio Cammarana, Proposizioni sulla filosofia di Giovanni Gentile, prefazione del Sen. Armando Plebe, Roma, Gruppo parlamentare MSI-DN, Senato della Repubblica, 1975, 157 Pagine, Biblioteca Nazionale Centrale di Firenze BN 758951.
  • Antonio Cammarana, Teorica della reazione dialettica : filosofia del postcomunismo, Roma, Gruppo parlamentare MSI-DN, Senato della Repubblica, 1976, 109 Pagine, Biblioteca Nazionale Centrale di Firenze BN 775492.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Parlato, Giuseppe. "Giovanni Gentile: From the Risorgimento to Fascism." Trans. Stefano Maranzana. TELOS 133 (Winter 2005): pp. 75?94
  • Gabriele Turi, Giovanni Gentile. Una biografia, Torino, UTET, 2006.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]