Тропи
су реги?а
Зем?е
ко?а окружу?е
Екватор
. Ограничен ?е по ширини
Северним повратником
на
северно? хемисфери
и
?ужним повратником
на
?ужно? хемисфери
. Тропи се ?ош назива?у и
тропска зона
. Тропи ук?учу?у све делове Зем?е у ко?има се током године
Сунце
налази у
зениту
.
Многе тропске области има?у сува и влажна
годиш?а доба
. Влажно годиш?е доба, кишовито или зелено годиш?е доба, ?есте доба године, када на?више просечне годиш?е количине падавина падне у ?едном месецу или неколико месеци. Области са влажним годиш?им добима су распростра?ена у тропима и суптропима. По
Кепеново? класификаци?и климата
за тропски по?ас, влажни месец ?е дефинисан као месец где просечна количина падавина покрива 60mm или више. Тропске кишне шуме нема?у сува и влажна годиш?а доба, пошто ?е ?ихова количина падавина ?еднака целе године. Неке области са израженом кишном сезоном има?у ?паузу“ у падавинама током сред?е сезоне када се монсунске кише помере северни?е током топле сезоне.
Када до?е до кишне сезоне током лет?е сезоне, падавине се углавном излучу?у у послеподневним и вечер?им сатима. Влажно годиш?е доба ?е време када се квалитет ваздуха побо?шава, квалитет свеже воде тако?е, а вегетаци?а расте брже, што доводи до приноса при кра?у сезоне. Поплаве помера?у неке животи?е у више територи?е.
Едафски фактори
ума?у?у хран?иве матери?е и пове?ава?у
ерози?у
. Учесталост
малари?е
расте у областима где се кишна сезона поклапа са високим температурама. Животи?е су прилаго?ене и има?у стратеги?у за прежив?ава?е влажни?ег доба године. Ме?утим, суво годиш?е доба доводи до недостатка хране у влажно? сезони ?ер тада усеви тек треба на сазре.
Области у оквиру тропа не мора?у имати тропску климу. Посто?е Алске тундре и врхови прекривени снегом, ук?учу?у?и
Мауна Кеу
,
Килиман?аро
, и
Анде
. По
Кепеново? класификаци?и климата
, многе области унутар географских тропа су класификовани не као ?тропски“ ве? као ?сува“ (
пусти?ска клима
или
степска клима
) ук?учу?у?и
Сахару
,
Атакаму
и Аустрали?ску пусти?у.
Тропски екосистем се састо?и из
кишних шума
, сувих листопадних шума, трновитих шума,
пусти?а
и других типова станишта. Често посто?е знача?е области
биодиверзитета
и
ендемске
врсте, нарочито у
кишним шумама
и сувим листопадним шумама. Неки примери важног биодиверзитета и ендемских екосистема су: Ел ?унке у
Порто Пику
,
Костариканска
и
Никарагванска
кишна шума,
Венецуеланска
и
Бразилска
Амазони?а
, Мадагаскарска листопадна шума, Вотерберг у
?ужно? Африци
и источна
Мадагаскарска
кишна шума. Често су Едафски фактори тропских шума ниски у хран?ивим матери?ама ствара?у?и их ра?ивим на па?е?е и крче?е шума.
У
Биогеографи?и
, тропи су поде?ени на
Палеотропе
(Афика, Ази?а и Аустрали?а) и Неотропе (Кариби, Централна Америка и ?ужна Америка). За?едно се некада назива?у и Панотропи.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|