Бара?а
?е
географски
регион
, поде?ен изме?у
Хрватске
и
Ма?арске
. У Ма?арско? ?е ова? регион административно организован као Бара?ска жупани?а (главни град:
Печу?
), док ?е у Хрватско? ук?учен у Ос?ечко-бара?ску жупани?у (главни град:
Оси?ек
). На истоку ?о? ?е граница
Дунав
, а на ?угозападу
Драва
. Северна и западна граница Бара?е одре?ена ?е административном границом Бара?ске жупани?е у Ма?арско?.
Истори?ски
центар Бара?е ?е град Печу?, ко?и ?е сада у Ма?арско?. На?ве?е насе?е и центар дела Бара?е у Хрватско? ?е гради?
Бели Манастир
.
У време владавине римског императора
Диоклеци?ана
, Бара?а ?е била саставни део провинци?е
Панони?е
. У друго? половини 6 века први пут се на територи?и Бара?е поми?у
Словени
, ко?и су тада били под влаш?у
Авара
. Од Авара су их ослободили
Франци
. У борби изме?у
?удевита Посавског
и
Франака
знача?ну улогу су имали Словени из Бара?е, ко?и су били под влаш?у ?удевита. Бара?а касни?е улази у састав словенске државе кнеза
Прибине
и кнеза
Коце?а
. У касни?о? ма?арско? држави, бара?ски Словени су успели да се одрже и остану знача?ан друштвено-политички фактор. У 15 веку ?е почела
сеоба Срба
са ?ужних српских политичких територи?а у Бара?у, а на почетку 16 века су
Срби
у Бара?и ве? представ?али знача?ан фактор. У ве?о? мери населили су се Срби у Бара?у за време владавине
Турака
. Кад ?е
1687
. године
Аустри?а
осво?ила Бара?у од Турака, покушале су нове власти да покатоличе бара?ске Србе, али су ови покуша?и пропали због досе?ава?а нових Срба у велико? сеоби под
Арсени?ем Чарно?еви?ем
.
1695
. добили су Срби у Бара?и епископи?у са седиштем у
Мохачу
. Одмах после престанка турске владавине, разде?ени су у Бара?и велики комплекси зем?е различитим световним и црквеним великашима; тако ?е принц
Еуген Саво?ски
добио
Бе?е
, а
Ветерани
Дарду
. За време
Ракоци?евог устанка
, бара?ски Срби су много страдали од руке ма?арских устаника, куруца. Током 18 века спрово?ена ?е колонизаци?а
Немаца
, а од
Аустроугарске нагодбе
(
1867
), па нада?е, и колонизаци?а
Ма?ара
. Бара?а ?е била обухва?ена прокламованим границама Српске Во?водине из 1848. године, али српске оружане снаге нису успеле да успоставе контролу над овом реги?ом.
Приликом одре?ива?а коначне границе изме?у Кра?евства СХС и Ма?арске (
1920
. године), територи?а Бара?е ?е поде?ена изме?у ове две државе.
Бара?а ?е у
Кра?евини СХС
била поде?ена на два среза:
Батина
и
Дарда
. Према попису становништва државе СХС од 31/1 1921, у оба ова среза било ?е укупно 49.694 становника, од тога:
По вероисповести:
православних
6.782, католика 35.343, евангелиста 6.856.
Изме?у
1918
. и
1922
. године, Бара?а ?е била у саставу Бачке жупани?е, изме?у 1922 и
1929
. у саставу Бачке области, а изме?у 1929 и 1941 у саставу
Дунавске бановине
.
Окупирана ?е од стране Сила Осовине
1941
. године и прик?учена
Хорти?ево?
Ма?арско?.
1945
. године, када су утвр?иване границе изме?у република, одлуком Комиси?е Политбироа
ЦК КП?
, ко?а ?е утвр?ивала границе изме?у Хрватске и Срби?е и ко?у су сачи?авали
Милован ?илас
у име Срби?е и
Вицко Крстулови?
у име Хрватске, Бара?а ?е припо?ена Републици
Хрватско?
.
Изме?у
1991
. и
1995
. године, Бара?а ?е била део
Републике Српске Кра?ине
, а изме?у 1995. и 1997. део Сремско-бара?ске области, ко?ом су управ?але
У?еди?ене наци?е
.
1997
. године ?е Бара?а инкорпорирана у Републику Хрватску и прик?учена Ос?ечко-бара?ско? жупани?и.
-
Кнежевина До?а Панони?а, 9. век
-
Бара?ска жупани?а 1370. године
-
Етничко подруч?е ?ужних Словена у Бара?и изме?у 16. и 18. века (према ?овану Цви?и?у и др. Душану ?. Попови?у)
-
Прокламоване границе Српске Во?водине 1848. године
-
Банат, Бачка и Бара?а 1918?1919. године
-
Бачка област, 1922?1929. године
-
Дунавска бановина 1931?1939. године
-
Во?водина 1944?1945. године
-
Република Српска Кра?ина 1991?1995. године
-
Бара?а у данаш?о? Хрватско? (светло ?убичаста бо?а)
Насе?ена места Бара?е у Хрватско?
[
уреди
|
уреди извор
]
Град или општина
|
Насе?ена места ко?а припада?у датом граду или општини
|
Бели Манастир
|
Бели Манастир
,
Бра?ин Врх
,
Ше?ерана (Бели Манастир)
,
Шумарина
|
Би?е
|
Би?е
,
Вардарац
,
Златна Греда
,
Коз?ак
,
Копачево
,
Луг
,
Подунав?е
,
Тиквеш
|
Дарда
|
Дарда
,
Меце
,
Уг?еш
,
Уг?еш
|
Драж
|
Батина
,
Га?и?
,
Драж
,
Дубошевица
,
Подо?е
,
Топо?е
|
?агод?ак
|
Болман
,
?агод?ак
,
Ма?шке Ме?е
,
Нови Болман
|
Кнежеви Виногради
|
Зма?евац
,
?асеновац
,
Каменац
,
Каранац
,
Кнежеви Виногради
,
Котлина
,
Мирковац
,
Соколовац
,
Суза
|
Петловац
|
Бара?ско Петрово Село
,
Зелено По?е
,
Луч
,
Нови Бездан
,
Ново Невеси?е
,
Петловац
,
Судараж
,
Тор?анци
,
Ширине
|
Поповац
|
Бра?ина
,
Кнежево
,
Поповац
|
Чеминац
|
Грабовац
,
Козарац
,
Митровац
,
Нови Чеминац
,
Чеминац
|
Оси?ек
|
Подрав?е
,
Твр?авица
|
- Дими?, ?убодраг
(2001).
Истори?а српске државности
.
3
. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Иви?, Алекса
(1914).
Истори?а Срба у Угарско? од пада Смедерева до сеобе под Чарно?еви?ем (1459?1690)
. Загреб.
- Иви?, Алекса
(1929).
Истори?а Срба у Во?водини од на?стари?их времена до оснива?а потиско-поморишке границе (1703)
. Нови Сад: Матица српска.
- Крести?, Васили?е
(2013).
Срби у Угарско? 1790-1918
. Нови Сад: Матица српска.
- Малови?, Го?ко (2010).
Сеоба у матицу: Оптира?е Срба у Ма?арско? 1920-1931
.
1
. Нови Сад: Матица Српска.
- Малови?, Го?ко (2010).
Сеоба у матицу: Спискови српских оптаната у Ма?арско? 1920-1931
.
2
. Нови Сад: Матица Српска.
- Mitrovi?, Andrej
(1969).
Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920
. Beograd: Zavod za izdavanje ud?benika.
- Mitrovi?, Andrej
(1975).
Razgrani?enje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog prou?avanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu
. Novi Sad: Institut za izu?avanje istorije Vojvodine.
- Попови?, Душан ?.
(1957).
Срби у Во?водини. к?. 1: Од на?стари?их времена до Карловачког мира 1699
. Нови Сад: Матица српска.
- Попови?, Душан ?.
(1959).
Срби у Во?водини. к?. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790
. Нови Сад: Матица српска.
- Попови?, Душан ?.
(1963).
Срби у Во?водини. к?. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861
. Нови Сад: Матица српска.
- Radojevi?, Mira
(1996).
?Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941”
(PDF)
.
Istorija 20. veka: ?asopis Instituta za savremenu istoriju
.
14
(2): 39?73.
- Голубови?, Звонимир (1987). ?Денационализаторска политика ма?арског фашистичког окупатора у Бачко? - присилно исе?ава?е и логориса?е - насе?ава?е Бачке Ма?арима из других кра?ева”.
Зборник Матице српске за истори?у
.
36
: 91?129.
- Mirni?, Josip (1967). ?Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941”.
Godi?njak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
.
10
: 143?153.
- Петрови?, Или?а
(1994).
Српско национално ви?е?е Славони?е, Бара?е и Западног Срема
. Нови Сад: Цветник.
- Петрови?, Или?а
(1996).
Од ви?е?а до републике: Славони?а, Бара?а и Западни Срем
. Нови Сад: Цветник.
- Хорват, Александар (2013).
Бара?а 1918-1922
. Нови Сад: Мало истори?ско друштво.