?аков ?акши?

?аков ?акши?
?аков ?акши?
	?аков ?акши?
Датум ро?е?а	3. новембар 1774.
Место ро?е?а	Угриновци , Хабзбуршка монархи?а
Датум смрти	29. ?ануар 1848. ( 73 год. )
Место смрти	Београд , Кнежевина Срби?а

?аков ?акши? ( Угриновци , 3. новембар 1774 ? Београд , 29. ?ануар 1848 ) био ?е српски егзирцир-ма?стор у београдско? во?но? школи, а?утант, а касни?е први надзорник пошта у Срби?и.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

?егово право име ?е ?аков Попови?. Ро?ен ?е у свештеничко? породици у Угриновцима. Био ?е ?едно време трговац у Пешти . Током Првог српског устанка дошао ?е у Срби?у и био егзирцир-ма?стор, а?утант капетана М. ?уркови?а. Више аустри?ских и руских официра држало ?е обуку во?ске, подофицира и официра у Кара?ор?ево? Срби?и. Поправио ?е кулу ?акши?а на београдско? твр?ави, због чега ?е прозван ?акши?. ^[1] Убра?а се у знамените личности устанка , био ?е а?утант у граду Београду.

Био ?е главни блага?ник ( хазнадар ) кнеза Милоша и извршио ?е прву финанси?ску реформу у Срби?и: одво?ио ?е кнежев новац од државног. Када се из престонице Крагу?евца преселио у Београд подигао ?е ку?у на Се?аку . На том месту, данаш?а улица кра?а Вукашина 8, ?егов син Владимир вршио ?е метеоролошка посматра?а 1848 ? 1899. ^[2] У дворишту ку?е налази се кестен заса?ен 1838. године. ^[3]

Био ?е први надзирате? свих пошта у Срби?и . Он ?е то постао указом Кнеза Милоша 1835 . ^[4] Задатак ?акши?а ?е био да организу?е и уреди поште и да управ?а ?има. У указу ?е изме?у осталог писало ...“желе?и да се у зем?и нашо? воопште пошта добро уреди, постав?ам мог надворног Сов?етника ?акова ?акши?а надзирате?ем целе поште у Срби?и...“ Пошта ?е припадала Попечите?ству унутраш?их дела а Кнез Милош ?е повукао ова? потез тек пошто ?е турским Хатишерифом из 1830. добио одобре?е за успостав?а?е поштанске службе.

Имао ?е ?едног сина Владимира ?акши?а (1824 ? 1899). У наследство му ?е осим ку?е на Се?аку оставио и трговину у породично? ку?и у данаш?о? Кара?ор?ево? 37 у Београду. ^[5] Био ?е тутор Димитри?у Црнобарцу (1818 ? 1872). ^[6]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ 155 година од првог Упутства за осматра?е времена у Срби?и ^{[
мртва веза
]}, Приступ?ено 4. 5. 2013.
^ Истори?ат метеоролошких осматра?а у Срби?и Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. новембар 2011), Приступ?ено 4. 5. 2013.
^ Раритетно зеленило престонице (?Глас ?авности“, 10. септембар 2007) , Приступ?ено 4. 5. 2013.
^ Истори?ат поштанског саобра?а?а у Срби?и ^{[
мртва веза
]}, Приступ?ено 4. 5. 2013.
^ ?METEOROLOGIJA 150 godina od prvog Uputstva za merenje vremena u Srbiji” . planeta.org.rs . Приступ?ено 2022-03-17 .
^ ?KNJA?EVSKO-SRPSKI TEATAR -- revija” . web.archive.org . 2018-03-11. Архивирано из оригинала 11. 03. 2018. г . Приступ?ено 2022-03-17 .

[1] 155 година од првог Упутства за осматра?е времена у Срби?и ^{[
мртва веза
]}, Приступ?ено 4. 5. 2013.

[2] Истори?ат метеоролошких осматра?а у Срби?и Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. новембар 2011), Приступ?ено 4. 5. 2013.

[3] Раритетно зеленило престонице (?Глас ?авности“, 10. септембар 2007) , Приступ?ено 4. 5. 2013.

[4] Истори?ат поштанског саобра?а?а у Срби?и ^{[
мртва веза
]}, Приступ?ено 4. 5. 2013.

[5] ?METEOROLOGIJA 150 godina od prvog Uputstva za merenje vremena u Srbiji” . planeta.org.rs . Приступ?ено 2022-03-17 .

[6] ?KNJA?EVSKO-SRPSKI TEATAR -- revija” . web.archive.org . 2018-03-11. Архивирано из оригинала 11. 03. 2018. г . Приступ?ено 2022-03-17 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]